Вести

19. 11. 2025.

Аутор: Александар Коцић Извор: Цензоловка

Би-Би-Си у рату са самим собом

Бурна времена за најстарији јавни сервис на свету тек предстоје и требало би очекивати крупне промене у организацији и начину рада Би-Би-Си-ја.

Пре тога, Би-Би-Си чека тежак посао са Доналдом Трампом, који је нањушио крв и прети тужбом и захтевом за одштету од милијарду долара ако од Би-Би-Си-ја не добије „искрено“ извињење и некакву надокнаду. Наместили су му се и сад ће уживати у прилици да их понизи. Watch this space.

Једна од првих ствари које ће студенти ТВ и радио новинарства научити у иоле озбиљним новинарским школама јесте како етички да скрате и монтирају нечији говор. Научиће да сваки говор може и обично мора да се скрати, али никако тако да се промени смисао онога што је говорник рекао. Због тога, одвојени делови говора не смеју да се спајају.

А управо је на једној тако једноставној ствари Би-Би-Си успео да падне и да се озбиљно замери Доналду Трампу.

Генерални директор Тим Дејви и директорка информативне редакције Дебора Турнес већ су поднели оставке, али ту се наравно прича не завршава. Ова новинарска грешка, случајна или намерна, могла би да има пресудан утицај на будућност најстаријег и можда најугледнијег јавног сервиса на свету.

Монтирани Трамп

Како смо дотле дошли? Почело је тако што је британском дневнику Дејли телеграф неко доставио интерни Би-Би-Си-јев документ у којем се каже да је у иначе чувеној емисији Панорама, емитованој уочи последњих америчких председничких избора, говор Доналда Трампа 6. јануара 2021, дакле две недеље пре него што ће морати да изађе из Беле куће и уступи место Џоу Бајдену, монтиран тако да изгледа да је он своје присталице позвао на побуну и нереде, које смо тог дана и видели у згради Конгреса. Документ је написао тадашњи Би-Би-Си-јев независни спољни саветник за уређивачке стандарде (да, у Би-Би-Си-ју и то постоји) Мајкл Прескот.

Прескот је у свом документу указао на више проблема, од којих је најозбиљнији био овај са Панорамом. Ту емисију, под називом Trump: A Second Chance? за Би-Би-Си је направила независна продукцијска кућа October Films Ltd. У емисији се, између осталог, користе делови сада већ чувеног Трамповог говора у Вашингтону након што је изгубио изборе од Бајдена. У том говору Трамп је између осталог рекао:

We’re going to walk down to the Capitol, and we’re going to cheer on our brave senators and congressmen and women.

Међутим, у верзији приказаној у Панорами, било је овако:

We’re going to walk down to the Capitol… and I’ll be there with you. And we fight. We fight like hell. Овај други део реченице, где Трамп позива своје присталице да се жестоко боре, узет је из сасвим другог дела говора који је Трамп изговорио 50 минута након првог дела.

У том делу говора Трамп је тврдио да су избори које је изгубио били корумпирани, а реч „борба“ иначе је употребио више од 20 пута у говору.

Системска пристрасност у извештавању о Гази

Дејли телеграф још пише да је Прескот у свом документу закључио да је Би-Би-СИтоком предизборне кампање 2024. много више критиковао Трампа него Камалу Харис, затим је изразио забринутост око начина на који Би-Би-Си-јева редакција на арапском језику прати сукоб у Гази, где је препознао „системску пристрасност“, за коју је Би-Би-Си-јев портпарол касније рекао да је корпорација свесна проблема и да је већ предузела неопходне кораке.

Прескот је био забринут и око Би-Би-Си-јевог извештавања о трансџендер темама, за које је констатовао да су под цензуром Би-Би-Си-јевих ЛГБТ репортера који промовишу транс агенду. И чак ни ово није све, јер је споменуо и проблеме у извештајима о расизму или бројевима палестинских жртава у Гази.

На крају свог документа, овај сада бивши спољни саветник изразио је „очај“ што Би-Би-Си-јеви руководиоци не предузимају довољно када се за проблеме сазна. Написао је наводно да у свом професионалном животу никада није видео оно што је видео у Би-Би-Си-ју у вези са тим како руководство те куће решава, или не решава, озбиљне проблеме који се понављају.

Наравно, највећу пажњу очекивано је изазвала поменута Панорама о Доналду Трампу. Како је то Прескотов меморандум доспео у новине које иначе нису баш наклоњене Би-Би-Си-ју још не знамо, али сазнаћемо једног дана. У сваком случају, на овом месту прича добија велики заокрет и са новинарског прелази на политички терен.

За почетак остаје нејасно зашто Би-Би-Си није реаговао одмах након што је Дејли телеграф објавио ову причу, 4. новембра. У том тренутку Би-Би-Си је морао да се огласи и објасни или како је до тако крупног уредничког пропуста уопште дошло или евентуално каже зашто уредници мисле да проблем не постоји и да Трампове речи нису изврнуте.

Медијски гигант као што је Би-Би-Си, где само у информативном сектору ради око 6.000 људи, увек ће морати да гаси пожаре ту и тамо, некада истовремено на више страна. У последње време британски јавни сервис био је суочен са тврдњама о сексуалном злостављању запослених или гостију у емисијама, питањима о оправданости високих плата појединим ТВ звездама, третману запослених итд.

Све ово су крупна и озбиљна питања, али питања која се нажалост јављају у многим великим организацијама. Али оптужбе за пристрасност у новинарству су ипак нешто посебно јер задиру у срж онога што Би-Би-С и сваки други јавни сервис морају да буду – објективни и непристрасни извештачи одговорни само својој публици.

Поједини новинари, како унутар Би-Би-Си-ја тако и они из других медија, сада говоре како је извињење директорке информативне редакције било спремно чим је прича процурела, али је онда дошло до расцепа у Управном одбору Би-Би-Си-ја. Наводно је Дебора Турнес написала да Трампов говор није измонтиран са свесном намером да се обману гледаоци, али да она прихвата да је гледаоцима морало јасније да се назначи да су у питању била два одвојена дела говора. То се на телевизији постиже једноставним визуелним ефектима које гледаоци лако препознају и разумеју.

Међутим, поједини чланови Управног одбора изгледа нису били вољни да одобре објављивање извињења. Према тој верзији, Управни одбор је одлучио да прво пошаље писмо министарки културе, медија и спорта, у чијем ресору је и Би-Би-Си, а да обраћање јавности остави за касније.

Планирани покушај подривања?

Према другој верзији, сада већ бившој директорки требало је пуно времена да прихвати одговорност за фијаско и састави своје извињење. У сваком случају, већ дуже време чује се да између информативне редакције и Управног одбора тензије тињају већ неко време, а сада је све више гласова који кажу да је оно што се десило ових дана заправо планирани покушај подривања Би-Би-Си-ја изнутра.

Како сад то? И зашто? Већ неко време, пре свега од кад је Борис Џонсон постао премијер 2019. води се, ако може тако да се каже, кампања да се Би-Би-Си  дисциплинује и подреди условно речено десничарским интересима. Крајњи циљ оваквих настојања није толико да јавни сервис постане, рецимо, оно што је у Србији СНС направио од РТС-а, већ да се Би-Би-Си маргинализује. Наравно, овакве тврдње немогуће је доказати, али одређене промене у Би-Би-Си-јевом праћењу важних и великих прича видљиве су свима нама. И не изгледају добро. А оно што је још очигледније јесте све отворенији уплив државе у избор чланова Управног одбора и руководства Би-Би-Си-ја.

Поједностављено, од десет чланова Управног одбора Би-Би-Си-ја, влада бира пет, укључујући очекивано и председника. Осталих четворо су ту да представљају конститутивне делове Уједињеног Краљевства. Одавно се зна да је један од њих, Сер Роби Гиб, који представља Енглеску, веома близак Конзервативцима који су га и именовали. Он је дуго година био високо позиционирани уредник информативних програма у Би-Би-Си-ју пре него што је постао шеф прес тима бивше премијерке Терезе Меј. Против његовог именовања били су многи уредници у Би-Би-Си-ју и опозициони политичари. Британска новинарска звезда Емили Мејтлис – коју вероватно знате по чувеном интервјуу са бившим принцом Ендрјуом – рекла је одлазећи из Би-Би-Си -ја да је Гиб активни агент Конзервативаца у Би-Би-Си -ју са крупном улогом у одлучивању о природи и правцу Би-Би-Си -јевог новинарства.

И на крају крајева, ни сам одлазећи генерални директор Тим Дејви није имао једногласну подршку ни запослених ни посматрача. Одавно се чују питања да ли је било паметно довести на чело јавног сервиса менаџера из приватног сектора без дана новинарског искуства и некога ко је својевремено био кандидат за посланика испред Конзервативне странке, додуше неуспешно.

Све ово се дешава у тренутку када Би-Би-Си треба да започне нове преговоре са владом око обнове своје Повеље, оснивачког документа који се ревидира сваких десет година и који пре свега дефинише улогу Би-Би-Си -ја и његово финансирање. Ти преговори никада нису ствар рутине, а свакако неће бити овога пута иако су тренутно на власти Би-Би-Си -ју иначе наклоњенији лабуристи.

 Би-Би-Си је већ дуже време предмет идеолошких напада деснице, која тврди да је концепт јавног сервиса који се финансира кроз обавезну претплату увелико превазиђен, и оптужује Би-Би-Си да превише подилази укусима и ставовима образоване урбане средње класе а занемарује оне сиромашније слојеве, који, гле случајности, све више гласају за десницу.

Бурна времена за најстарији јавни сервис на свету тек предстоје и требало би очекивати крупне промене у организацији и начину рада Би-Би-Си-ја. Пре него што се то деси, Би-Би-Си чека тежак посао комуникације са Доналдом Трампом, који је нањушио крв и сада прети тужбом и захтевом за одштету од милијарду долара ако од Би-Би-Си -ја не добије „искрено“ извињење и некакву надокнаду. Просто речено, наместили су му се и сад ће уживати у прилици да их понизи. Watch this space.