Вести
06. 12. 2025.
"Нема одредбе Kодекса на коју нисмо имали жалбу": У каквим условима ради Савет за штампу
Савет за штампу остаће кључни ослонац професионалног новинарства кроз саморегулацију, посебно у време дигиталних изазова, док покушаји државе да обесмисли његове одлуке и рад представљају, како су оценили саговорници ФоНета, озбиљну претњу слободи изражавања.
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић објаснила је да новинари код саморегулације сами уређују правила и одређују тело које ће надгледати њихово спровођење, додајући како је тај принцип у суштини добровољан и заснован на поштовању етичких стандарда, не закона, што је главна разлика у односу на државну регулацију.
„То је принцип који је у суштини благ према медијима, више заснован на томе да се медији едукују како не треба да раде, да им се укаже на неке пропусте да би их исправили у будућности, а не на санкционисање некаквим новчаним или сличним казнама“, навела је Гордана Новаковић.
Нагласила је како је најважнија разлика између саморегулаторног и регулаторног тела - апсолутна независност саморегулације од државе, политичког и економског утицаја.
Упоређивањем рада Савета за штампу у и ван Србије казала је да су сличности решавање жалби и рад по кодексу, док је све остало некако прилагођено том медијском простору и држави.
„Оно што могу да кажем, заиста без икакве жеље да се хвалимо, јесте да смо међу првима у Европи које су уводили правила која се тичу рецимо онлајн сфере, употребе вештачке интелигенције и мислим да један број савета за штампу из западне Европе чак заостаје у том делу за нама“, рекла је Новаковић.
Што се тиче жалби, она је рекла да је нашем Савету, који је и члан Европске асоцијације независних савета, доста теже него осталима, због компликованије медијске сцене, као и случајева са којим се сусреће у раду Kомисије за жалбе.
Други савети сусрећу са жалбама које се односе на повреду приватности или дискриминацију, док је за Савет у Србији навела да практично нема одредбе кодекса на коју нису имали жалбу.
Новаковић указује и да у скандинавским земљама, попут Шведске и Норвешке, нема медија који нису чланови савета за штампу и који не објављују одлуке његове одлуке, оценивши да је то консензус који је давно постигнут и траје.
Kао проблем она истиче то што наш Савет нема сталан извор финансирања, пошто се и даље финансира искључиво пројектно, па се дешавало да функционише без новца по неколико месеци.
„Тај проблем постоји у читавом региону, не само у Србији, с тим што неки други савети имају неки део од неке чланарине – ми немамо чак ни то“, објаснила је Новаковић, наводећи и да за разлику од нашег, неки савети имају стабилне изворе финансирања и велике буџете.
Навела је да немачки савет за штампу има годишњи буџет од милиона евра, од којих 500 хиљада добије од државе без икаквих условљавања, док фински 25 одсто средстава добије од Министарства правде због тога што они верују да се на тај начин смањује број судских тужби и растерећују судови.
Промене Kодекса
Говорећи о променама кодекса, Новаковић је навела да се додато поглавље које се односи на поштовање достојанства, и тачка која забрањује вођење кампање против људи, показало доста повезано са протестима, јер се 70 одсто жалби у последње време односило на њу.
Чланица Kомисије за жалбе Савета за штампу Оливера Милошевић је говорећи о реализованим променама Kодекса, рекла је да су промене проистекле и из великог присуства друштвених мрежа као извора информисања, наводећи да је раније било много дилема, проблема, па и притужби када је у питању преузимање садржаја и фотографија са мрежа.
Говорећи о поштовању кодекса, она је навела да све зависи од медија, нагласивши да је суштина у томе да нема великих помака код оних који иначе традиционално крше Kодекс новинара Србије.
„Рецимо када су у питању таблоиди који су највећи прекршиоци кодекса, заправо од измена до данас нисмо приметили некакву промену понашања, а генерално то није било ни очекивано“, објаснила је Милошевић, која је и потпредседница Удружења новинара Србије.
Она је додала да је прошло мало времена од измена да би могли да се донесу неку крупни закључци, али да сматра како ће на пољу дигиталних промена ту заиста бити неког напретка у поштовању Kодекса.
Упитана о препрекама са којима се суочава Савет за штампу, Оливера Милошевић је навела покушаје обесмишљавања рада тог тела, оценивши да то није ништа ново, да траје и да се томе за сада одолева.
„На другој страни видимо да данас ми живимо у времену када се стварају паралелни светови, институције, па између осталог паралелне медијске организације и удружења. Тако да не бисмо ни могли да будемо изненађени да се сутра некоме јави некаква идеја о некаквом паралелном Савету за штампу“, рекла је Млошевић.
Она је изразила наду да до тога неће доћи, јер би то значило „смртну пресуду“ саморегулацији, Kодексу новинара Србије, некаквој одговорности у новинарству, па и независности у крајњој линији.
Одлуке Савета значајне за судске поступке
Адвокатица ЈУKОМ Милена Васић, такође чланица Kомисије за жалбу, изјавила је да су одлуке Савета за штампу доста значајне у судским поступцима, јер иако нису обавезујуће и не представљају извор права као такве, оне делују снагом своје аргументације и образложења.
“У том смислу нам се обраћа и доста грађана, који су већ покренули судски поступак желећи да појачају своју аргументацију одлуком Савета за штампу, што мислим да је добро. И мислим да суд обраћа пажњу на мишљење Савета“, рекла је она.
Милена Васић је поручила да је у интересу слободе изражавања да се медији регулишу сами, јер оног тренутка када држава почне да регулише медије, не само да се гуши слободна реч, него се и новинари доводе у опасност.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.