Вести
14. 01. 2026.
“Контрола комплетног медијског простора или прање пара”: Телеком власник 30 медија у Србији, Курир последњи у низу
Државна компанија Телеком Србија, након низа аквизиција са више локалних медија и кабловских оператера, сада је купила и Курур - портал, дневни лист и телевизију, али и још неколико портала и магазина. Ово је само један од бројних медија у већинском власништву ове фирме, док у преосталим режимским доминирају у оглашавању.
Телеком је сада само формално телекомуникациона компанија јер је своју делатност проширио и на бројне медије на које троши огроман новац. У пословном царству ове државне компаније су телевизије, портали, дневни листови. Последња аквизиција у низу је Мондо Инц, која поседује више од 10 медија међу којима су Курир (телевизија, дневни лист, портал), Еспресо, Мондо, Елле…
Како је раније објављивано, компанија Телеком Србија, која је у већинском власништву државе, је пре ове последње аквизиције, у свом власништву имала 20 медија, а неки од њих су информативни сајт Јуро њуз (Еуронеwс), потом Њузмакс, затим економски веб магазин Блумберг (Блоомберг), а власници су и Агро ТВ и Арена ченелс груп (Арена Цханнелс Групу), која према регистру Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ ) поседује 24 телевизије, претежно спортског и забавног садржаја. А од скоро је под капом Телекома и Курира, односно Мондо Инц.
Према подацима објављеним у Регистру привредних друштава, Телеком је сада власник 80 одсто Мондо ИНЦ, а досадашњи власник, WMG Media, Игора Жежеља, задржао је удео у власништву од преосталих 20 одсто.
“Ово би требала да буде некаква инвестиција у дигиталне платформе. Куповином самог медија, Телеком, односно држава контролише не само саму мрежу, већ и медијски садржај који се кроз њу пласира, што је јасан пут ка контроли медијског тржишта и пропаганде која се пласира преко оваквих медија. Наравно да није нормално да држава има толики уплив и утицај на медијско тржисте, али с обзиром да је то сама себи омогућила, не можемо да рачунамо да неће искористити могућност да утиче на тржиште или да можда злоупотребе одређена средства грађана”, каже за Нова.рс правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић.
Куповина Курира, према речима Ђурића, указује на два циља – директну контролу медијског простора и прање новца.
“С обзиром да још увек не знамо праве циљеве, мени лично делује као да су у питању две основне ствари. Прва је на пример покушај директне контроле медијског простора и наставак давања јавних средстава за функционисање пропагандне машинерије власти. Начин на који држава наступа преко Телекома и бесмислене куповине програма, уговори и преузимања попут овог већ ‘прорежимског’ медија, је директан утицај државе на јавно мњење, гушење евентуалне критичке речи, мада у овом случају то није вероватно као циљ, и с друге стране новац грађана Србије за куповину медија који ће служити интересима власти. Оно што такође има смисла, је једноставно провлачење огромне суме новца и на тај начин извлачење кроз огромне уговоре где се купују права или медији по баснословним цифрама, који немају ту тежину и вредност и утисак је чисто прање новца”, наглашава Ђурић.
Јачање политичког утицаја
Одлика пословања Телекома и државе су, истиче он, управо нетранспарентни уговори, па не чуди што о овој новој сарадњи јавност нема потпуне информације.
“Јасно је да руководство и представници власти не маре много за то што оваква преузимања угрожавају финансијску стабилност и одрживост Телекома због високог нивоа задужености компаније”, каже Ђурић.
Довођење Курира у Телекомову медијску породицу је још један корак ка јачању политичког утицаја на уређивачку политику, сматрају у НУНС-у.
“Као Независно удружење новинара Србије забринути смо због тога што Телеком Србија као државна компанија, наставља да шири свој медијски портфељ, сада и кроз преузимање Мондо ИНЦ-а, издавача Курира и низа других медија (Курир.рс, ТВ Курир, Еспресо, Yумама, као и више магазина). Ово је још један корак ка додатној концентрацији и јачању политичког утицаја на уређивачку политику, јер када је власник држава (директно или посредно), граница између пословних интереса и интереса владајуће већине постаје опасно танка. Са овим преузимањем Телеком је власник више од 30 медија у Србији”, каже за Нова.рс генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић Стевановић.
Подсећамо да су измене медијских закона из 2023. године отвориле простор да држава, посредно кроз државна предузећа попут Телекома, поново улази у власничке структуре медија.
“То дугорочно цементира политички утицај на информисање грађана на чију штетност смо упозоравали од самог почетка, а све што се десило након тих измена нам говори да је наша забринутост од почетка била оправдана”, наглашава Филиповић Стевановић.
Све што се догађа у вези са учешћем државног Телекома у медијској сфери директно је супротно ономе на шта се Влада Србије обавезала и у Медијској стратегији из 2020. и у претходним плановима – „повлачење државе из медија“, сматра Немања Ненадић, из Транспарентност Србија.
“Све и да није направљен изузетак за Телеком приликом доношења актуелних закона пре две године, било би још много тога да се уради ради остварења тог циља. Иначе, улазак Телекома у власништво фирме Мондо ИНЦ, није никакво изненађење, јер је најављен пре неколико година када је Телеком инвестирао у Мондо. Ова куповина је занимљива из још једног угла – да ли се јавни ресурси троше како би државна компанија у будућности из тога остварила неки профит или се расипају. Пошто је Телеком учесник на тржишту, о пословним одлукама ове фирме и разлозима за њих зна се мање него када је реч о класичним јавним предузећима. Занимљиво је да Телеком у свом саопштењу ставља акценат на куповину филмског студија, док се уопште не помиње да је стекао већинско власништво у Куриру”, наглашава Ненадић у разговору за Нова.рс.
Иначе, Телеком Србија, како смо раније писали на нашем порталу, већ годинама се суочава са великим дуговима, пре свега због „Arene Channels group“.
Дуговања Телекома су према добављачима и државним предузећима, по писању Нове економије, у 2024. години достигла више од 3,4 милијарде евра (око 400 милијарди динара).
Подсећамо да су посланици Скупштине Србије у октобру 2023. године усвојили два спорна закона о медијима – Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима. На овај начин су, између осталог, омогућили државном Телекому да оснива медије, упркос томе што се у Медијској стратегији, коју је усвојила Влада Србије, наглашава да држава мора да изађе из власништва у медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.