Вести
13. 02. 2026.
Вашингтон пост: Нестајање легенде
Отпуштено је око 300 новинара Вашингтон поста, више од трећине редакције, процењују сада већ незапослени уредници и новинари. То више личи на дизање руку него на реформу легендарне новине, која је својевремено срушила америчког председника и постала споменик храбром, независном новинарству које не зазире од моћи, па ни највеће на свету
„Управо ме отпустио Вашингтон пост, усред ратног подручја”, твитовала је Лизи Џонсон из Украјине пре три дана. „Очајна сам.”
Истина је да новинари губе послове као ја наочаре, широм света и у хиљадама. Од 2008. до 2023, у САД је „нестало“ 30.000 редакцијских послова, а 2023. годину је Нимен фондација означила као рекордну у историји. Такође је истина да су највише послова изгубили новинари штампаних издања – од 2005. је више од 3.200 новина у Сједињеним Државама престало да постоји, што је ритам од око два издања недељно.
Ниједан од тих листова, међутим, није могао да се похвали да је срушио председника САД и тако постао, а то је и данас, споменик храбром, независном новинарству које не зазире од моћи, па ни највеће на свету. Један је Вашингтон пост.
Заправо, није више. Сад је две трећине.
Безосово „златно доба“
Када је Џеф Безос купио Вашингтон пост (2013), постојала је извесна, опрезна, нада да ће легендарне новине процветати. Сам Безос је рекао Бобу Вудворду, легенди WАПО која је срушила Никсона у диктафон, да не верује у смањење трошкова као пословну стратегију, већ напротив – да ће он обезбедити легенди новинарства „златно доба“.
И није да није покушао. Уложио је још новца, осим 250 милиона за колико је купио WАПО од легендарне породице Грејем, која је познавала и волела новинарство. Дошло је до раста, а раст је донео и светле тренутке монетизације – редак моменат профитабилности десио се већ у изборној 2016. години и наставио се током првог мандата Доналда Трампа.
Нажалост, није потрајало. Фокус на „медијске подухвате који издвајају WАПО“, како Вашингтон посту скраћено тепају на мрежама и у мејловима, донео је запостављање или пад квалитета извештавања о осталим важним стварима, али није сасвим извесно да је то оборило профите. Читава медијска сцена је губила публику и новац, континуирано након Трампове друге победе. Губици WАПО су расли до сума које Безос није био спреман да подноси – 2023. су били 77 милиона, 2024. – 100 милиона. Између 2023. и 2025, око 200 новинарки и новинара је већ изгубило посао у Посту, а међу њима су и неки од најбољих.
Затим је Безос на последњим изборима 2024. забранио редакцији да (до тада традиционално) подржи председничког кандидата (намеравали су да подрже Камалу Харис), након чега је, по Асошиејтед пресу, лист изгубио 250.000 претплатника, што је у том тренутку било десет посто претплата. Зависно од износа претплате, то је био (и још увек је) губитак од 20 до 30 милиона долара годишње.
Овај, не баш блистав корак ка „златном добу“, можда говори о суштинским разлозима због којих је Џеф Безос уопште купио легендарне новине. Иако је, као и сви ти нови амерички олигарси, умео да каже све праве ствари, имао све исправне одговоре, сви смо сумњали, чак и ми са ове стране Атлантика, у његово поштовање новинарске професије.
Ствар је једноставна – ако том човеку радници падају у несвест, а он уместо да им расхлади радна места и смањи радно време унајми мега-компанију која се бави спречавањем радника да оснују синдикате, зашто би му ико веровао када се куне у слободу медија и говора?
У време куповине WАПО, односи између Безоса и Трампа били су, бар јавно, неутрални. Две године након тога, међутим, у својој првој председничкој кампањи, Трамп је напао Безоса као политичког противника који користи Вашингтон пост како би Амазону обезбедио да плаћа мањи порез. Да ли је то урадио због извештавања редакције Поста, или из других могућих разлога, сада није много важно. Важно је да је Трамп наставио да напада Безоса током читавог првог мандата, мало „спустио лопту“ када је изгубио изборе, а му је након нове победе Џеф лепо честитао на његовој „отпорности“ поводом неуспелог атентата и после тога био позван на председничку инаугурацију.
Вероватноћа да се два бизнисмена нису договорила иза кулиса о „размени“ услуга, већ да је ово само случајни низ догађаја и отопљавање две љубазне душе којима је доста свађе, прилично је мала.
Прво лете они који доносе квалитет и углед
Безосов удео у Амазону сада вреди између 150 и 160 милијарди долара, које није стекао случајно. Сасвим сигурно је био добро информисан о томе колике би губитке, репутационе и финансијске, одустајање од традиционалне подршке једном од председничких кандидата изазвало. Па је опет прво нанео тешку рану својим новинама, а затим их, прошле среде, да употребимо израз који су употребиле многе америчке колеге – распорио.
Отпуштено је, рекосмо, око 300 новинарки и новинара, што је више од трећине редакције, процењују сада већ незапослени уредници и новинари. У сваком оваквом „масакру“ дневних новина, прво одлете бирои у иностранству и спољни дописници, скупа играчка која доноси углед и одлично информисање.
Тако се Лизи Џонсон нашла на пакленим пољима источне Украјине, са фотографом и возачем – а сви отпуштени. Није једина. Широм света, десетине дописника WАПО морају да створе себи нову егзистенцију, баш као и сви који су радили за њих. Од двадесет локација са којих се извештава, спољна рубрика је сведена на око дванаест, а Украјина, изгледа, није довољно важна да Пост настави да извештава о њој једнаким интензитетом. Уредник спољне је затражио да и он буде отпуштен.
Легендарна спортска рубрика WАПО више не постоји. О спорту ће се писати само као о „културном и друштвеном феномену“. Ништа резултати, ништа извештаји са утакмица. Замислите како ће се томе обрадовати претплатници.
Баш као и готово потпуном нестанку такође веома цењене књижевно-публицистичке рубрике у коју су се новинари пласирали тек средином својих каријера, када би се већ добрано етаблирали међу најбоље у свом кутку професије. Са њима је отишао и веома слушани подкаст „Пост репортс“.
Метро рубрика (градска), која је одржавала штампани тираж само за престоницу на 97.000, а суботом на 160.000, сведена је још раније на четрдесет особа, а сада ће покушати да ради са само дванаест новинарки и новинара.
Упадљиво одсутан са „зум вебинара“ на којем је свим овим људима саопштено да су отпали у процесу „широког стратешког ресетовања“, Вил Луис, којег је Безос довео из Енглеске да води Пост, дао је оставку дан касније, захваливши се редакцији и власнику.
Укратко, полетни WАПО који је Безос подржавао, финансирао са интересовањем и ентузијазмом, сведен је на уређивачку политику за коју није баш извесно да може да изнесе без новинара које је отпустио.
Безос о свему овоме још није рекао ни реч.
Олигарси остају олигарси
Можда је Тина Браун, награђивана уредница Венити фера, Њујоркера и Дејли биста, најбоље објаснила однос Безоса према Посту, написавши да је ова катастрофа „открила истину да Безос не разуме како да води информативну организацију нимало боље него што би Вудворт и Бернстин били у стању да смисле како да испоруче храну за псе дроном на ваша врата“.
„Џеф Безос који је купио Пост је другачија особа од оне која сада допушта његову деструкцију. Али олигарси ће бити олигарси“, рекла је.
Није прескочила ни Луиса. Замерајући му да је довео WАПО близу пропасти, указала је свима на чињеницу да му, док је припремао овај масакр послова и судбина, није усфалило времена да се појави на црвеном тепиху пред Супербол само неколико дана пред масовно отпуштање својих колега.
Наравно да је судбина легендарног Вашингтон поста губитак за САД, али и цео свет. Наравно да је то део укупног напада Трампове администрације на медије који га критикују и уопште извештавају о његовој администрацији чињенично и континуирано добро. Наравно да су новине као медиј већ на путу, ако не изумирања, онда свођења на много мањи утицај и профит него раније. Наравно да власник чији бизнис губи много новца мора и треба да га реформише.
Све то, међутим, не значи да је отпуштање трећине новинара било каква разумна реформа, баш као што није било разумно да Безос допусти Луису да доведе све до овако великих губитака. Наравно да се бизнис, па и медијски, мора препаковати ако губи тако велики новац – иначе ће једноставно банкротирати.
Ово што се догодило у Вашингтон посту, међутим, више личи на дизање руку него на реформу.
А Лизи Џонсон, када се извуче са линије фронта и обрише сузе, мораће да тражи посао на тржишту које је управо постало конкурентније за 300 врхунских новинарки и новинара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.