Вести
14. 08. 2013.
РАТЕЛ упорно одбијао договор са СОС каналом
Републичка агенција за електронске комуникације (Рател) и Републичка радиодифузна агенција (РРА) упутиће жалбу на пресуду Привредног суда у Београду којом им је наређено да СОС каналу исплате више од 650 милиона динара због штете настале додељивањем неисправне фреквенције на јавном конкурсу 2006. године.
Јован Радуновић, председник Управног одбора Ратела, рекао је јуче агенцији Бета да они још нису видели пресуду, али је ипак најавио жалбу. „Пресуда Привредног суда није ни коначна, а ни извршна. Рател ће се жалити и очекујемо позитивну одлуку Вишег суда“, казао је Радуновић.
„Ми ћемо се сигурно жалити на пресуду. Од почетка тог процеса ми смо тврдили да у том спору на треба да учествујемо. РРА није надлежна за издавање техничких дозвола, већ РАТЕЛ“, казао је за агенцију Бета Горан Караџић из Савета РРА.
С друге стране, такође уз напомену да још увек није видео пресуду, Драгиша Ковачевић, директор СОС канала, за Данас каже да и даље остаје као енигма зашто је Рател доделио тој телевизији фреквенцију која је неисправна, односно фреквенцију која по међународној расподели припада државној телевизији Румуније.
- Да ли је иза свега био нечији интерес? Јер, СОС канал није политички ангажован, па у том смислу никоме није ни сметао. Или је, можда, у питању бахатост људи који имају велике привилегије и никоме не полажу рачуне, пита Ковачевић.
Ипак, чињеница је да до оваквог исхода можда није морало да дође, односно да је надокнада штете, коју ће сада исплатити државне агенције, могла да буде знатно мања. Наиме, у току петогодишњег поступка било је више покушаја да се проблем реши споразумом, али је Рател то одлучно одбијао тврдећи да је у праву.
Најпре је РРА, која је друготужена у овом спору, предложио својевремено нагодбу, односно решење спора договором, али је Рател био против тога.
У споразумно решавање спора, како су писали медији, недавно се укључио и министар телекомуникација Расим Љајић, у чијем кабинету је дошло до сусрета представника СОС канала и Ратела, али све то није дало резултата.
На крају, и заштитник грађана Саша Јанковић је својевремено Рателу, након што је је од СОС канала упознат са проблемом, чак три пута предлагао вансудски договор, али је та агенција то упорно одбијала.
Како је додељен неисправни канал
СОС канал је на конкурсу РРА 2006. добио три фреквенције за емитовање програма у Београду и то 36. канал са локације Београђанка, 38. канал са Кошутњака и 29. канал са Панчевачког пута. Како је раније за Данас објаснио директор ове телевизије Драгиша Ковачевић, одмах по пуштању у рад предајника уочене су на 36. каналу, који покрива више од 80 одсто планиране територије, „огромне сметње од државне телевизије Румуније“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.