Вести

15. 08. 2013.

Извор: Нови Магазин

Битка за- дигитализацију

Одбијањем претендената на слободну фреквенцију бивше ТВ Авала, РРА је ослободио пут бржој дигитализацији. Шта се све догађало у првих десет дана августа, анализирала је Јелка Јовановић.

 

Кратак рапорт из етра Србије гласи – преживео је РРА, а преживеће и РТС и РТВ!

Високу августовску температуру у српском етру протекле недеље подигла је одлука Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА) да фреквенцију К5 за земаљско емитовање телевизијског програма, слободну после одузимања дозволе ТВ Авала, не додели претендентима, телевизијама Нова и Коперникус. Иако је такав расплет све до дана Д, петка 9. августа изгледао готово немогућ, ускоро ће постати пут за убрзавање дигитализације.

Друго подизање температуре, додуше још лагано загревајуће, донели су преднацрти дуго очекиваних и на више места крчканих закона о електронским комуникацијама и јавним сервисима. Званичних примедаба још нема, јер се параграфи прочешљавају на свим заинтересованим местима, али велику пажњу изазива чињеница да прелазак, тачније повратак на буџетско финансирање два јавна сервиса, Радио-телевизије Србије (РТС) и Радио-телевизије Војводина (РТВ), тим предлогом није орочен, како је најављено, на две године.

Шлаг на медијску електронску торту стављен је пресудом држави Србији да СОС каналу исплати 650 милиона динара због неисправне фреквенције додељене 2006. године.

Но, кренимо редом.

ФРЕКВЕНЦИЈА: После два већања иза затворених врата и читавог месеца вагања, Савет РРА није доделио националну телевизијску фреквенцију која је остала упражњена гашењем ТВ Авала. Ниједан од кандидата није добио довољан број гласова (пет), већ само по два (Нова), односно три (Коперникус Свет плус 3).

Према незваничним информацијама оба конкурента су блиска најјачој странци СНС, с тим што је иза Нове немачки капитал, док је Коперникус “исправно политички профилисан”, па се зато и очекивала “по наредби” додела фреквенције. Посебно после седнице претходне недеље на којој је опоменут Пинк – а додела одложена због још једног прегледања конкурсног материјала. Међу упућенима и “упућенима”

типовало се ко је јачи, спекулисало ко је (у РРА) потплаћен или умирен другим средствима и слично томе. Међу оне који су наводно с друге стране (новчаника) нису апострофирани само политички активисти, већ и емитери са националном фреквенцијом којима појављивање новог конкурента у ионако пренасељеном етру уопште није мило.

Атмосфера нагађања, напокон, изродила је и питање коме треба РРА ако само аминује политичке и финансијске захтеве? Питање је било потцртано и вишенедељним одлучивањем како (и да ли уопште) казнити Пинк због злоупотребе програма за обрачуне са “противницима”, мада није јасно по ком су основу једне дневне новине (Блиц) противничка страна.

Казна Пинку у виду опомене – и њено поштовање још више – још су за који степен дигли температуре пре одлучивању о фреквенцији К5. Истина, ни пет дана по за многе изненађујућој одлуци нема детаљног образложења зашто Србија није добила још једног моћног националног емитера кад је већ конкурс расписан упркос противљењу, мада је боље рећи неслагању Министарства за трговину и телекомуникације и Ратела, националне агенције за телекомуникације.

Додуше, одлука још није коначна пошто тече жалбени рок, па је са зада јасно само то што је јавно казао председник РРА владика – мањак гласова. Иначе, Нова и Коперникус могу поново да конкуришу за доделу националне фреквенције за терестијално (земаљско) емитовање уколико буде поновљен конкурс, али по свему судећи то се неће догодити. Министарство је у понедељак осталим министарствима проследило на мишљење Правилник о расподели фреквенција, који је практично увод у озбиљну дигитализацију и биће усвојен по окончању поступка у РРА.

“Морамо да поштујемо закон и рокове за жалбу емитера који нису добили дозволу и кад тај поступак буде окончан Правилник ћемо и формално потписати и ступиће на снагу”, каже за Нови магазин ресорни министар Расим Љајић.

Формално-правно расписивање конкурса, објашњава он, у складу је са законом, али много је целисходније ту фреквенцију искористити за дигитализацију која се мора окончати до 2016: ”Захваљујући тој фреквенцији до краја године иницијалном дигиталном мрежом можемо да покријемо 70-80 одсто домаћинстава. За грађане то значи бољи квалитет тона и слике, већу могућност избора нових услуга и сервиса, већи избор канала, већу понуду специјализованих канала, рецимо за старије. За државу значи да испуњава преузету обавезу дигитализације и могућност да продајом ослобођеног спектра пре свега мобилним оператерима остваримо додатни приход. Следеће године то би могло бити сто милиона евра”.

Следећи потез је у рукама Министарства, на шта је указао и владика Порфирије.

Прилог плус додао је и отправник послова Делегације Европске уније у Србији Адријано Мартинс апелом на Министарство да све слободне телевизијске фреквенције искористи за дигитализацију. У писму послатом у уторак Љајићу Мартинс наводи да ЕУ у потпуности подржава напоре Министарства у процесу дигитализације и позива на пробно тестирање дигиталног сигнала. “Недостатак слободног простора у спектру представљао је једну од главних брига од почетка нашег заједничког пројекта подршке процесу дигитализације. Како је сада јасно да јавни конкурс за доделу дозволе није успео, сматрамо да су испуњени услови да се фреквенције искористе за наставак дигитализације”, наводи Мартинс, подсећајући да је завршетак дигитализације међународна обавеза Србије, као и један од услова за улазак у ЕУ.

Србија је преузела обавезу према Међународној унији за телекомуникације (ИТУ) да процес преласка на дигитално емитовање телевизијског програма заврши у предвиђеним роковима, као и да примени Стратегију за прелазак са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма како би испунила обавезе из Поглавља 10 у приступним преговорима, подсећа функционер ЕУ. Мартинс није пропустио да помене инсталирање преостале опреме за дигитализацију прибављене као део помоћи Србији из претприступних фондова ЕУ вредне 10,5 милиона евра.

ЗАКОНИ: Паралелно са драмом у РРА, Министарство културе и информисања, такође надлежно за етар, послало је преднацрте закона о електронским комуникацијама и о јавним сервисима у јавну расправу. Прецизније, послаће их ових дана, мада је постављање тих текстова на сајт Министарства “изнебуха” изазвало подоста сумњи. Наиме, текстови закона (два, не једног како је првобитно планирано) разликују се од предлошка који је месецима правила Радна група, о чему је Нови магазин у више наврата опширно писао. Медијски закони, да подсетимо, као и дигитализација прека су обавеза са европске агенде, а рокови предвиђени Медијском стратегијом за њихово усвајање већ су истекли у марту. Нови рок је, како незванично сазнајемо, септембар. То је уосталом последњи тренутак да парламент усвоји ново медијско законодавство ако Србија има намеру да испуни задатак, обећање и обавезу да пређе на нови систем финансирања у овој области и започне коначно власничко напуштање медија. Тај пакет има три закона – осим ова два, и тзв. кровно о медијима (постојећи је о јавном информисању), чији је нацрт већ прошао јавну дебату.

Према речима помоћника министра за информисање Драгана Коларевића, Пренацрт закона о електронским комуникацијама ће у јавну расправу ући крајем месеца, а недељу-две касније и Преднацрт закона о јавним сервисима.

“Ми смо хтели истовремену расправу, али то не дозвољавају правила”, каже Коларевић за Нови магазин, додајући да ће јавну расправу, као и Нацрт закона о медијима, радити Министарство и ОЕБС. На питање зашто у тексту о јавним сервисима нема најављеног рока од две године буџетског финансирања РТС и РТВ, Коларевић одговара да је реч о правничком тумачењу: “Правници кажу да се то не може регулисати прелазним и завршним одредбама, већ да се то питање мора регулисати изменама и допунама закона који ће бити донет за две године”.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) једино је за сада изразило резерве поводом почетка јавне расправе, инсистирајући на поштовању процедуре, укључујући имена и презимена (институционално, не персонално, мада ни то није без значаја): “Неопходно је да се зна ко је сачинио предлоге о којима ћемо расправљати. Уколико су то стручне службе Министарства културе, то треба да буде јасно назначено. Треба, такође, да знамо да ли је Министарство формирало неку радну групу или су радили одређени стручни сарадници Министарства којима је министар издао налог”.

Према информацијама Новог магазина, преднацрт о јавним сервисима није добио параф стручне службе у Министарству – што не мора бити грех, али јесте значајан податак.

“Велики проблем у преднацрту је практично финансијска улога РРА, односно Регулатора како би требало убудуће да се зове Агенција, у односу на јавне сервисе”, каже потпредседник НУНС-а Драган Јањић.

Медијска заједница, према његовим речима, још нема разрађене примедбе, али има јединствен став да треба бити одговоран и опрезан. НУНС, међутим, упозорава и на кршење уставних одредаба давањем финансијских ингеренција регулаторном телу. За разлику од НУНС-а, према речима председнице Удружења новинара Србије Љиљане Смајловић, УНС није до сада нашао такву замерку, али има другу – непрецизно планирано финансирање јавног сервиса које може бити основ за контролу РТС-а и РТВ-а. Она се, како је изјавила у Јутарњем програму РТС-а, залаже да се јасно каже колико ће година (пет?) бити финансирани јавни сервиси из буџета и да унапред знају колико ће и када новца добити.

Прва анализа правника АНЕМ-а – који је као асоцијација електронских медија животно заинтересован за ова два закона – указује на неколико кључних проблема. Уз напомену да су оба нацрта добра полазна основу за јавну расправу, Милош Стојковић наводи битне замерке: “Основ за Закон о електронским медијима је Директива ЕК о аудио-визуелним медијским сервисима и преднацрт је у великој мери прати, али поједина решења имплементира на начин да се дају превелика овлашћења Регулатору”.

Посебно је спорна, каже, одредба којом Регулатор спроводи контролу над Интернет порталима радио и ТВ емитера, позивајући се на обавезу заштите малолетника, забрану говора мржње и слично, Иисту контролу над самосталним електронским издањима и онлине верзијама штампаних гласила спроводи Министарство”.

Заснивање саме надлежности је спорно, каже Стојковић, може ограничити право на слободу изражавања на Интернету без оправданог разлога: “Наш случај није у потпуности идентичан са мађарским, али је иста тенденција да се онлине портали на силу сместе у ‘калупе’ традиционалних медија.”

Тако, практично, свако може у сваком тренутку пријавити портал који има “складиште” информација иако Закон каже да се недолични садржај (у традиционалним медијима) може пријавити најкасније 30 дана од објаве. АНЕМ се залаже за примену Закона о јавном информисању уз промовисање саморегулације у области Интернета.

Такође, тражи раздвајање управне и извршне функције у Савету Регулатора – чији ће чланови убудуће имати годину дана краће мандате него садашњих пет година.

То значи да исти човек не може бити председник савета и директор РРА, јер је то недемократски и “даје превелика овлашћења једној особи и уз то онемогућава Савет да се изјасни о пословима које председник обавља као директор.  Има и додатних замерки, пошто Преднацрт улази у област оглашавања (забрана рекламирања дувана…) која је у надлежности Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација (које ради нови закон). Спорна са становишта АНЕМ-а је и недозвољена концентрација власништва. Посебна замерка на Преднацрт закона о јавним медијским сервисима јесте њихово буџетско финансирање, супротно медијској стратегији.

“Посебно су спорна поједина решења која могу значајно утицати на независност јавних сервиса. Конкретно, ради се о одредби по којој се финансирање РТС-а и РТВ-а одређује уговором за сваку годину и да се дели на 12 рата. Одредба члана 39. је тако широко постављена да постоји могућност условљавања и политичких притисака”, каже Стојковић.

Није јасно ни како се укидају јавни сервиси јер предвиђено “укидање законом”

може да се злоупотреби, а посебне замерке су на то што практично нема горње границе за умножавање програма јавних сервиса, што нас враћа на кршење Медијске стратегије и - дигитализацију. “Нови програми се могу уводити тек по преласку на дигитално емитовање, а друго давање неограничене могућности за оснивање нових програма може да има значајне импликације на слободну конкуренцију на медијском тржишту“, упозорава Стојковић. Посебно поглавље које следи у јавној расправи биће статус регионалних и локалних јавних сервиса чије се укидање практично предвиђа.

„Медијска заједница ће инсистирати на основним постулатима, изласку државе из власништва у медијима и пројектном финансирању“, истиче Јањић.

Шест емитера и јавни сервис

Дозволу за емитовање програма на читавој територији Србије 2006. године добиле су телевизије Б92, Пинк, Фокс, Авала и Кошава/Хепи (по пола). У међувремену угашене су Кошава И Авала, а Фокс је права продао Првој. Програм на читавој територији Србије емитује и јавни сервис РТС, на два канала. Мноштво националних емитера “умножено” је економском кризом, па се вредност овог тржишта процењује на једва стотињак хиљада евра, 50 одсто мање него пре три године. Истовремено, наплата претплате за РТС је пала на мање од 30 одсто, па је опстанак свих емитера под упитником.

Кратак курс дигитализације

Када ће домаћинству бити омогућен дигитални пријем зависи од места где живите.

Датум искључивања аналогног ТВ сигнала и преласка на дигиталну телевизију биће за сваки регион најављен девет месеци унапред. Зна се да је Потписивањем споразума на Регионалној конференцији о радио комуникацијама 2006. у Женеви Србија преузела обавезу да пређе на дигитално емитовање програма најкасније до 17. јуна 2015. године.

Прелазак на дигиталну телевизију јесте процес искључивања аналогног телевизијског сигнала у Србији и његова замена новим, дигиталним ТВ сигналом.

Овај процес се тиче искључиво оних грађана који примају ТВ сигнал посредством антене. Домаћинства у којима се ТВ програм прати на тај начин мораће да прилагоде своје постојеће ТВ пријемнике тако што ће купити одговарајући СТБ или ће морати да купе адекватан телевизор.

Уколико Србија не пређе на дигиталну телевизију, осим што би била у технолошком заостатку за другим земљама, дигитални сигнал из суседних земаља би ометао постојећи аналогни сигнал.

Грађанима ће дигитализација омогућити бољи квалитет звука и слике, разноврснији садржај, више телевизијских програма (у стандардној СД и високој ХД резолуцији), нове услуге за особе са инвалидитетом и за старије особе и унапређене додатне услуге (нпр. могућност избора превода и титлова).

Припрема подразумева набавку сет-топ боx – СТБ, уређаја који има улогу да обради дигитални сигнал који је примљен преко антене и прилагоди га приказивању на ТВ пријемнику (извор: www.digitalizacija.rs). Сваки телевизор се “прилагођава” конвертором сигнала (СТБ). За пријем сигнала потребно је да се антена усмери ка најближем предајнику. У местима која су ближе предајнику пријем је могуће остварити и собном антеном.

Пожељно је да се при куповини новог телевизора обрати пажњу да ли подржава

ДВБ-Т2 (стандард за емитовање дигиталног ТВ сигнала) и МПЕГ-4 стандард (стандард за компресију видеа). У том случају нема разлога да купујете и СТБ.

У дигитализацији ће бити 13 регија на територији наше земље: Авала, Бесна Кобила, Рудник-Јагодина, Чот-Венац, Цер-Маљен, Дели Јован, Јастребац, Кикинда, Копаоник, Сомбор-Суботица, Торник-Овчар, Тупижница, Вршац.