Вести
26. 03. 2026.
ЈУГпресс: Скоро половина локалних новинара не пријављује угрожавање безбедности
Скоро половина учесника анкете о безбедности новинара локалних медија у дигиталном свету навела је да није пријавила надлежним органима да им је безбедност била угрожена, објавио је данас портал Југпрес након радионице на којој је било говора о безбедности новинара и о СЛАПП тужбама са којима се све чешће сусрећу локални медији.
Радионицу су у Бујановцу организовале реагионална агенција ЈУГпресс и Независно удружење новинара Србије (НУНС).
Међу учесницима анкете њих 48,3 одсто навело је да није пријавило угрпоженост безбедности, 17,2 одсто то је пријавило свом новинарском удружењу, а 10,3 одсто је пријавило полицији.
На питање због чега нису пријавили угрожавање безбедности у дигиталном свету многи новинари навели су да претње доживљавају као „празне приче“, увреде или нешто што не прелази праг озбиљног ризика. Због таквог доживљаја инциденти се сматрају нечим што „не вреди пријављивати“, па самим тим остају без реакције.
Анкета Југпресса показује и да је јасно присутан осећај институционалне немоћи или неповерења – део испитаника експлицитно наводи да нема поверења у институције или да „нема коме да се пожали“.
Правница и истраживачица НУНС, чланица Сталне радне групе зе безбедност новинара Марија Бабић истакла је да СЛАПП тужбе најчешће подносе политичари, функционери и бизнисмени који су врло блиски власти, али је било случајева да туже поједина предузећа, такође блиска власти.
„Највише ових тужби је било за накнаду нематеријалне штете и повреду угледа и части, али се данас гледа много шире, имамо тужбе и за кривичне и прекршајне поступке, где су најчешће погођени разни активисти. Према неким нашим подацима, најчешће су на мети напада истраживачки новинари и медији, па локални медији, али и они који се баве свакодневним новинарством. Интересантно је да се у великој већини случајева не тражи деманти, него се одмах иде на тужбу“, навела је Бабић.
Она је указала и на нове трендове да се последњих година траже затворске казне за новинаре, као и забрана бављења новинарским послом, најчешће на две године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.