Вести
30. 04. 2026.
Професорка Крстић: Власт довела до тога да су новинари различитих медија претворени у непријатеље
Медијска сцена у Србији је прилично „распарчана“, неслободна и у јако је у незавидном положају зато што постоји изузетно велика поларизација која се са слике друштва пресликала и на ту медијску слику, изјавила је у интервјуу за ФоНет редовна професорка Факултета политичких наука (ФПН) Универзитета у Београду Александра Крстић.
Александра Крстић је у серијалу Киоск рекла да су изражени притисци на новинаре, медије и професионално новинарство допринели да се све мање људи бави тим послом и да се опредељује за такву каријеру.
Она је указала и да су се притисци у току актуелне власти поделили у два колосека – на професионалне новинаре и критичке медије, док је друге стране и „нечујни“ притисак на подобне медије зато што власт покушава да их присвоји, чиме онда нису у могућности да професионално обављају свој посао.
Александра Крстић је указала да је власт довела до тога да су новинари различитих медија претворени у непријатеље, да је направљен такав амбијент где пре свега доминира неповерење међу колегама, али и једна врста нетрпељивости.
Коментаришући да притисци на новинаре постоје и у другим земљама, али да за то постоје механизми заштите, Александра Крстић је рекла да су у Србији институције уништене и да постоје само новинарска удружења која би реаговала.
„Имамо тужилаштво, али видите да се тужилаштва не оглашавају нити процесуирају различите ствари које се овде догађају у нашем новинарском амбијенту, а то је да процесуирају различите пријаве, нападе, а и друге врсте притисака на медије“, казала је Александра Крстић.
Она је истакла и да је у последње време уочена тенденција „набујалог клијања“ медија по локалу које купују бизнисмени блиски власти да би могли да воде једну усмерену кампању и тиме контролишу оне делове тржишта који су били без неке информативе.
Говорећи о својој књизи „Рат против новинара“ чија је промоција заказана уторак, 5. мај, Александра Крстић је рекла да књига покушава да обухвати антимедијски сентимент који постоји на глобалном нивоу, не само у Србији.
„Покушала сам да представим последњих 25-30 година новинарства и медија у Србији у оном смислу који покрива ту врсту непријатељства различитих режима и политичара према медијима и новинарима, али и начина на који се српска медијска сцена повремено заробљавала да би сада дошло те неке можемо да кажемо и медијске колонизације“, објаснила је она.
У књизи је обрадила, како додаје, врсту антимедијског сентимента који постоји од Америке до Кине, питање дигиталне мржње, дигиталног ауторитаризма, надгледања над радом новинара, питање уподобљавања медија неким сопственим функцијама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.