Вести
30. 04. 2026.
Лични став: У сусрет Међународном дану слободе медија - кад егзекутори критикују егезекуцију
Таман кад се чинило да Коалиција за слободу медија не може више да изненади својим причама о “борби за независно новинарство”, отишли су корак даље. У пројекту који однедавно реализују уз финансијску подршку Европске комисије анализирају последице приватизације у Србији и наводе да то “није била реформа, већ егзекуција”:
- То је била последица свесне одлуке да се новинари сломе, а локални медији ућуткају. Јер без локалних медија нема контроле власти, а без достојанствених новинара нема истине - пише у тексту “Приватизација као егзекуција, како су убијани локални медији и њихови људи - Локални медији у служби грађана Шапца”, који је део пројеката “Медијска стратегија по мери грађана 2025-2031”, а реализују га Асоцијација локалних и независних медија „Локал прес“, Асоцијација медија (АсМеди), Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Фондација Славко Ћурувија и ГС КУМ Независност.
Тачно! Све су лепо објаснили, само су прећутали да су управо они били егзекутори.
Од реформе остала само борба за чланство у конкурсним комисијама
Медијска коалиција коју су 2011. године формирали Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, уз подршку Асоцијације медија (АС медија) водила је снажну кампању за излазак државе из медија.
То је, обмањивали су јавност, захтев Европске Уније. После приватизације, настављали су у истом тону, број медија ће се са 1250 смањити за четвртину, пројектним суфинансирањем биће подржани најбољи пројекти, а професионално новинарство ће “процветати”... Знали су да се то неће десити, јер је претходни круг приватизације (2002 - 2007) за собом оставио медијски мрак, разорене медије, новинаре без плата и оверених здравствених књижица. Нису вредели апели Синдиката новинара и медијских радника Србије (СИНОС) да ће приватизација уништити новинарство у Србији.
Свесно варање јавности је, ипак, прошло. Народна Скупштина Србије усвојила је 2. августа 2014. године сет медијских закона о изласку државе из медија. За законе су гласали посланици свих партија, подршка је стигла од Европске уније и ОЕБС-а. Стабилно финансирање замењено је пројкетним суфинансирањем а који медији ће добијати државни новац одлучиваће кокурсне комисије. У њима су се равномерно распоредили чланови Медијске коалиције.
Власници медија, осим оних који су одмах угашени, постали су људи блиски властима, а купили су их парама из буџета. Примера ради Телевизију Крушевац, како су тада забележили медији, купио је приватник за 14.000 евра, да би на првом следећем конкурсу, добио 17.000 евра. Исто је било и са већином других медија. Када су новинари БИРНА питали министра Ивана Тасовца шта се дешава, одговорио је:
- Питајте медијска удружења. Чланови комисија су представници свих релевантних новинарских и медијских удружења.
БИРН није, али СИНОС јесте тада објавио да Медијска коалиција, осим новим власницима, пуни и своје џепове и да се цела реформа свела на то - ко ће бити у комисијама и делити паре из државне касе. Власт је после три године (законски минимум деловања удружења да би могло да предложи кандидата за конкусне комисије) у “игру” увела своје играче. Они су преузели највећи део посла. И пара.
Новинарима не дају да уђу у закон
Од тада, до данас, главна тема “релевантних” новинарских и медијских удружења су конкурсне комисије. Разним правилницима покушавају да се врате у причу али им све бодове покупе “гонго”(провладини) кандидати. Они одлучују о расподели милионских свота.
СИНОС безуспешно покушава да у први план наметне главни проблем - тежак положај новинара и медијских радника. Не може се од колега који раде у несигурним условима, на ивици егзистенције, тражити да бране јавни интерес. Знамо да се они (углавном) ништа не питају. Раде како им се каже и вероватно, временом почну да верују у то што раде (да не би ушли у сукоб са својом савешћу). Друга могућност је да прамене редакцију. Али, где да оду? Код новог послодавца, који, опет, има свог газду, а он своје интересе и своју истину...Има ли решења?
СИНОС је објавио своје предлоге:
- Потписивање гранског колективног уговора за новинаре и медијске раднике који би са применом проширеног дејства, имао снагу закона;
- Оснивање регионалних и локалних јавних медијских сервиса. Законом обезбедити из буџета локалних заједница два процента за финансирање медија и то један посто за локалне и регионалне јавне сервисе и исто толико за пројектно суфинансирање медијских садржаја.
- Темељно реформисање пројектног суфинансирања што подразумева да чланове комисија треба бирати међу јавним личностима, посебно едукованим за овај посао;
- Законом о јавном информисању и медијима Србије дефинисати појам новинара и медијског радника;
- Новинарима дати статус службеног лица јер је то једини начин да буду заштићени од вербалних, медијских и физичких напада;
- Формирати платформу на којој ће бити евидентиране све донције (домаће и стране) новинарским и медијским удржењима и организацијама и медијима;
- Формирати регуларно тело за штампане медије и портале.
Предлоге СИНОС-а (за сада) нико не жели да чује. Могуће је да ће се то променити, онда када новинари и медијски професионалци одлуче (усуде се) да се солидарно (организовано) боре за пристојне услове рада, стабилне уговоре, егзистенцијалну сигурност, онако како то раде колеге у свету. И у томе их подржи комлетна медијска заједница и невладин сектор. Да би се то реализовало потребан је демократски политички амбијент.
Тек када новинари и медијски професионалци буду успели да одбране свој лични интегритет и професионално достојанство, моћи ће да штите јавни интерес у складу са медијским законима и кодексима. И на начин како то од њих (сада) захтевају новинарска и медијска удружења која своју “заштиту саопштењима” добро наплаћују.
Али да се вратимо на почетак текста и пројекат “Медијска стратегија по мери грађана 2025-2031”. У наставку под називом “Деценија медијских конкурса у Бечеју: Огледни пример претварања јавног интереса у буџетску самопослугу за изабране” детаљно је приказано како се троше буџетске паре.
Одлично урађено! Само је Коалиција за слободу медија требало да крене од сопственог примера. Да објави колико су заједно али и свако удружење посебно за све ове године (деценије) добили пара од Европске уније, Европске комисије, ОЕБС-а, разних амбасада, бројних невладиних организација и фондација, на овдашњим конкусима. Да колеге и јавност виде за које пројекте су аплицирали, шта су тачно радили и колико су за то плаћени. Ко је ту и колико профитирао док су, како сада сами констатују, “локални медији и њихови људи убијани”.
Драгана Чабаркапа, новинарка
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.