Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  „Сташа Маринковић“ Алексеју Кишјухасу, пријатељи Данаса Дарко Бабић и Иван Лалић
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

08. 06. 2016.

Извор: Данас

„Сташа Маринковић“ Алексеју Кишјухасу, пријатељи Данаса Дарко Бабић и Иван Лалић

Алексеј Кишјухас, колумниста дневног листа Данас, добитник је награде „Станислав Сташа Маринковић“ за 2016. годину, одлучио је на јучерашњој седници жири у саставу Драгана Маринковић (супруга Сташе Маринковића), новинарка Гордана Суша, прошлогодишњи лауреат Зоран Кесић, уреднице у Данасу Јасмина Лукач и Ивана Матијевић, први главни уредник Грујица Спасовић и садашњи главни уредник Драгољуб Дража Петровић (председник жирија).

Жири је одлуку донео већином гласова. У најужој конкуренцији за добијање признања, међу двадесетак предложених новинара, нашао се и Стеван Дојчиновић, уредник КРИК-а, чија је новинарска храброст и одлучност у истраживачком новинарству истакнута на обе седнице жирија, као и Марина Фратуцан, уредница на РТВ Војводине. 

„Пребројавање жртава је опасан и малициозан спорт којим се баве једино подлаци.“

Тако гласи реченица из последње недељне колумне Алексеја Кишјухаса у којој он пише о Обаминој посети Хирошими уз још један наизглед смели закључак - да су све жртве Другог светског рата жртве фашизма. 

Али, његова јасна, логична, научна аргументација учини да се на крају са њим сложе и сви они који су се питали да ли ће се приликом дотичне посете Обама некоме и извињавати. Исто тако, из другог његовог текста, белодано постаје оно што мислимо да се подразумева а некако се затури - судови, па тако и Хашки, служе за утврђивање кривице, а помирења припадају сфери емоција. Или текст у првомајском и ускршњем броју - зашто не важи флоскула да је хришћанство претеча комунизма. Зато, вели Кишјухас, јер је Христ причао о царству небеском као простору једнакости, а Маркс се у својој доктрини залагао да се тај простор оствари овде, на земљи. 

Ових неколико примера говори не само зашто је Кишјухас овогодишњи добитник награде „Сташа Маринковић“ већ и зашто је један од омиљених Данасових колумниста, управо онај због кога се, између осталих, читају и, не мање важно, купују наше новине. Укратко, ненаметљиво као назив његове колумне - „Фусноте“, али прецизно, доследно, истрајно и никако бестрасно, пише Кишјухас из недеље у недељу текстове на актуелне теме. 

Алексеј Кишјухас је антифашиста, професор, социолог, новинар који нам савршеним академским а истовремено пријемчивим начином, износећи при том свој став и опредељење недвосмислено и сведочећи их својим текстовима, сваког викенда изнова објашњава свет и нас саме. 

Награда ће Кишјухасу бити уручена у четвртак, 9. јуна, поводом Дана листа Данас.

Дарко Бабић, етика у пословању Дарко Бабић је на челу компаније са којом Данграф има успешну сарадњу. Рођен је у Београду, основну школу и гимназију завршиоје у Земуну, дипломирао је на Правном факултету и магистрирао економију. Господин Дарко Бабић у компанији DHL Express Srbija ради пуних 26 година, а када је постао генерални директор у својој 33. години, био је један од најмлађих на тој функцији. Као особа изузетне индивидуалне одговорности, упорности, константне жеље за усавршавањем и стицањем нових знања и вештина, у пословном свету име Дарка Бабића повезује се са огромном енергијом лидера и визионара. 

Пословну изузетност компаније DHL International Beograd d.o.o. најбоље препознају и оцењују партнери, клијенти и запослени који препознају етичност у пословању и сарадњи као и високу свест о друштвеној одговорности што у свом свакодневном раду промовише господин Дарко Бабић. 

Његова способностда препозна тренутак актуелних промена на тржишту и доноси важне стратешке одлуке, допринос који је дао у развоју области транспорта и логистике у Србији и региону препознат је од стране значајних институција и више пута био награђиван признањима Привредне коморе Београда и Привредне коморе Србије. 

Компанија DHL International Beograd d.o.o. на челу са директором, господином Дарком Бабићем, последњих 26 година остварује одличне пословне резултате, а континуираним инвестицијама и иновацијама високо се позиционирала на тржишту. 

Као предузимљив, креативан, човек који је у своју пословну философију уткао друштвену одговорност, Дарко Бабић пружа снажан ослонац развоју локалне заједнице и доприноси свеобухватном развоју пословања у Србији. 

Иван Лалић, писац и покретач Иван Лалић је директор Миксер хауса и извршни директор Миксер фестивала, један од покретача урбане ревитализације Савамале, позиционирања Савамале и Миксера на светској мапи најпожељнијих дестинација за младе креативце и туристе. Можемо рећи да редакција листа Данас са Иваном Лалићем дели истевредности. 

Лалић, драмски и ТВ писац, написао је већи број позоришних и ТВ драма и серија изведених у земљи и региону. Добитник је награде „Бранислав Нушић" и Златни ћуран за најбоље комедије. 

Током рата на просторима бивше Југославије радиоје као припадник Међународног Црвеног крста. Тешко рањен од експлозије гранате 1992. у Сарајеву, током достављања помоћи Сарајевској болници. 

Од 2001. до 2005. члан Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије и заменик Верице Бараћ, председнице Савета. 

Својевремени председник синдиката драмских уметника Србије, управник Српског народног позоришта, директор Стеријиног позорја. После петог октобра председник УО Егзита, један од оснивача Cinema City, филмског фестивала. 

Један од покретача Миксер фестивала, суоснивач Миксер хауса, Миксалишта, хуманитарног центра. 

Идејни творац Миксалишта, хуманитарног центра у Савамали за помоћ мигрантима са Блиског истока, који је до сада пружио помоћ преко 120.000 људи за десет месеци постојања. 

Иван Лалић је рођен 1965. у Београду, где је завршио Пету београдску гимназију и Факултет драмских уметности. 

Награда „Никола Бурзан" - Љиљани Буквић Жири у саставу Раде Радовановић, Александар Рокнић и Снежана Чонградин донели су једногласну одлуку да овогодишњи добитник награде „Никола Бурзан“ буде Љиљана Буквић. Љиљана Буквић се током ове године истакла изузетним доприносом у узбуњивању целокупне јавности на вероватно најсложенији социјално-економски проблем, који се односи на већину грађана Србије - права радника. 

Серијом текстова о угрожавању најелементарнијих права запослених у компанији Јура, наша новинарка скренула је пажњу и позвала на одговорност надлежне институције, као и сам врх власти, који су омогућили да малтретирање раднтка не буде законски санкционисано. Имајући у виду да проблем угрожавања права радника и најосетљивијих слојева друштва тек предстоји, док истовремено изостаје опредељеност државе да изнађе начине за трансформацију привредног система, који неће бити искључиво спроведен на терету грађана, жири се одлучио да доделом овог новинарског признања Љиљани Булцвић допринесе алармирању и скретању пажње јавности. 

Њен новинарски ангажман који карактерише потпуна посвећеност и професионалност, истиче и снажна емпатија, односно брига и узнемиреност због трагичних судбина обичних људи, што је одлика која је допунила низ разлога због којих се жири одлучио да награду „Никола Бурзан“ додели Љиљани Буквић. 

Кандидати за награду били су и новинарке Весна Андрић и Марија Кртинић, из рубрика Друштво и Култура. Новинарски рад Весне Андрић истиче доследност, посвећеност, изразито познавање сектора образовања, којим се предано бави уназад већ дуги низ година, док се Марија Кртинић за релативно кратко време профилисала као озбиљан и утицајан новинар у области културе, дајући допринос листу Данас са дугом листом ексклузивних саговорника. 

Награда ће бити уручена у четвртак, 9. јуна, поводом Дана листа Данас. 

Награда Станислав Сташа Маринковић су на почетку дољељивале дневне новине „Борба", након ње „Наша Борба", а од 2000. дневни лист „Данас".

Досадашњи добитници су:
Цвијетин Миливојевић (1993)
Драган Бисенић (1994)
Драгољуб Вуковић (1995)
Тања Јакоби и Драгољуб Петровић (1997)
Мирослав Филиповић (2000)
Петар Луковић и Радоман Ирић (2001)
Михал Рамач (2002)
Милош Васић и Дејан Анастасијевић (2003)
Предраг Кораксић Коракс (2004)
Вукашин Обрадовић (2005)
Југослав Ћосић (2006)
Димитрије Боаров (2007)
Драган Бујошевић (2008)
Ружа Ћирковић (2009)
Светислав Басара (2010)
Драгољуб Петровић (2011)
Љубица Гојгић (2012)
Виктор Иванчић (2013)
Мухарем Баздуљ (2014)
и Зоран Кесић (2015).

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси