Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
22. 07. 2010.
Мере Закон о информисању
За данас заказана седница Усатавног суда
Замерке на већину одредаба закона
Уставни суд разматраће данас да ли је Закон о јавном информисању у складу с највишим правним актом. Иницијативу за оцену уставности измена закона, због кога су протестовала новинска удружења, медији и знатан део јавности, покренули су заштитник грађана Саша Јанковић, али и два грађанина.
У међувремену, за скоро годину дана колико се закон примењује, покренути су и први судски поступци с позивањем на његове одредбе, али још није донета ниједна пресуда. Најпознатија тужба по новом закону јесте тужба муфтије Муамера Зукорлића, који од дневног листа "Блиц" због објављивања спорне карикатуре тражи одштету од 100 милиона евра.
Медије нису штедели ни Светлана - Цеца Ражнатовић и министар Жарко Обрадовић, када су, тужећи "Прес", тражили 15 милиона, односно 30 милиона динара. Ту је и прва и засада једина пријава коју је поднео јавни тужилац, и то против одговорних људи магазина "Таблоид", због кршења претпоставке невиности министра Драгана Шутановца.
Неколико овако високих казни, које би, према Закону о информисању, могле да буду изречене, ставиле би катанац на сваку редакцију. Управо преоштре казнене одредбе један су од разлога за захтеве да се овај закон "пречешља" и утврди његова уставност.
Предлогом заштитника грађана Саше Јанковића и иницијативама оспорене су готово све одредбе Закона - од оних које се односе на остваривање слободе медија и права на својину, до оних које се односе на забрану делатности, као и на пренос и располагања права на јавно гласило, вођење и упис у регистар јавних гласила и новчане казне.
Омбудсман замера и што, према овом закону, оснивач јавног гласила не може да пренесе нити да на други начин располаже правом на јавно гласило или његово издавање, чиме се, сматра он, крше слобода привређивања и имовинска права. Спорно је и име, јер се не могу оснивати медији сличних назива, што омбудсман објашњава као "прекомерно и неосновано ограничавање слобода издавања јавног гласила тако што се његов идентитет доводи у везу искључиво за име".
Посебне су замерке и на висину прописаних казни, јер су њима "повређена начела једнакости пред законом". Поједине казне одређене су у фиксном, за све случајеве у истом износу, без обзира на тежину преступа и околности.- Казне прописане законом су несразмерне, прекомерне и у стању да окончају егзистенцију јавних гласила, чиме се гуши слобода медија - упозоравају из кабинета Саше Јанковића.
Антрфиле : Скупштина
Уставни суд Србије још октобра прошле године затражио је од Скупштине Србије мишљење о Закону о јавном информисању, након што су покренуте иницијативе за испитивање његове уставности. Према мишљењу парламента, доношењем овог закона није прекршен највиши правни акт.
И. М.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.