Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
03. 12. 2008.
Интерес јавности и политички интереси
Надежда Гаће, председница НУНС-а: Творце афера тражити у политичкој елити и остацима тајних служби. – Нино Брајовић, председник УНС-а: Нема организоване хајке на политичаре
Захтев лидера Г17 плус и потпредседника српске владе Млађана Динкића да јавни тужилац испита медијске наводе о његовој умешаности у криминалне послове поново је актуелизовао тему медијског линча, присутног у Србији још од краја осамдесетих година.
Динкић тврди да га поједини таблоиди сатанизују, тражи да тужилац испита тачност оптужби и да предузме мере или против њега или против медија који га оптужују. Експерти који се баве медијским кампањама, правници и представници медијских асоцијација углавном се слажу у оценама да медијском линчу није могуће стати на пут искључиво уз ослањање на законску регулативу.
Беспоштедне медијске кампање против група и појединаца заправо су одраз неспремности и неспособности целог друштва да проблеме решава кроз примерен и пристојан дијалог. Најдрастичнији случај медијског линча је бивши премијер Зоран Ђинђић који је на крају брутално ликвидиран. Медијској хајци био је изложен, а повремено је и данас, Чедомир Јовановић, Мирољуб Лабус, Радован Јелашић, Мило Ђукановић, Милован Бојић..., а у време власти Слободана Милошевића систематски су сатанизовани водећи лидери тадашње опозиције, пре свих Вук Драшковић.
Заједничко за све ове случајеве јесте што тврдње о дубокој уплетености у криминал, издају и сличне грехе, никада нису доказане на суду. Главни кривци за то нису медији, него политичка елита која данас није у стању да успостави нови систем вредности.
– Не може се рећи да медији креирају политичку сцену, већ то чине политичке и интелектуалне елите. Често су оне те које производе афере јер појединим медијима достављају материјале које им служе у обрачуну са појединим странкама или страначким лидерима – сматра Надежда Гаће, председница Независног удружења новинара Србије и додаје:
– Други разлог је што на медијску сцену велики утицај још увек имају остаци тајних служби и полиције који припадају временима за које смо мислили да су прошла. Медији пренесу оно што добију. Када медиј пише оно што у датом тренутку одговара појединим политичарима или новобогаташима, онда му је такав медиј добар, а када се деси обрнута ситуација и тај исти медиј крене и са њима у обрачун, онда је лош. Иако, како каже, нема потребу да брани таблоиде, председница НУНС-а примећује да „ниједна информација не пада с неба”.
– Веома је опасна теза којом се новинари сматрају произвођачем, они само преносе такве информације а то отвара питање њихове одговорности, професионализма, етичности – каже Гаће и посебно скреће пажњу на велику одговорност уређивачких тимова у том послу.
Ово удружење посебно је забринуто што афере о којима поједина гласила пишу на страницама истих листова не добију и своју завршницу. Сматра да је недопустиво да се људи унапред проглашавају кривим, да се објављују њихове слике и текстови који крње њихов углед, а касније у новинама изостаје одговор шта је од целе приче истина а шта није.
Нино Брајовић, председник Удружења новинара Србије, не слаже се са тезом да медији против јавних личности воде хајке.
– Ако је питање инспирисано актуелним писањем медија о енормним платама и другим надокнадама члановима УО и директорима у јавним предузећима, местима резервисаним за функционере странака, мислим да је било крајње време да се о томе проговори. То није хајка него интерес јавности – сматра Брајовић.
На констатацију да су неки политички лидери на насловним странама „чашћавани” епитетима наркоман и лопов, Брајовић одговара да се „ствари не могу уопштавати”.
– Постоје медији којима непримерен језик, језик улице није стран, али то није генерално проблем свих медија. Постоје они који не поштују медијске стандарде и са тим се суочавамо годинама, посебно после појаве таблоида. И у деведесетим годинама било је сличних увреда, а то је био део тадашњих политичких обрачуна. То се, на жалост, и данас понавља, али уверен сам да није у питању никаква организована медијска хајка на политичаре. Али ако се јавне личности међусобно „чашћавају” увредама, не треба очекивати да медији буду једини филтер.
Јавност се, неретко, пита да ли су баш новинари до појединих „открића” дошли сами или им кључне податке делимично неко и сервира.
– Сигурно је да онај ко има рецимо политички интерес помаже у дисквалификацији противника и тога ће у јавном животу увек бити. Обавеза медија је да не прихватају некритички све оно што им се сервира – каже Брајовић и подсећа да ће предстојеће оснивање Савета за штампу пружити могућност онима који су повређени неким написом да затраже заштиту од овог саморегулаторног тела.
М. Петрић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.