Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Љиљана Смајловић

30. 04. 2013.  |   12:55

Таблоидна стварност

Данашњи Информер задихано обавештава јавност о својеврсном “преокрету” до ког је наводно дошло у Сједињеним Америчким Државама. Американци полако, али сигурно, мењају став о Косову у корист Србије, тврди Информер у тексту који се простире на 4. и 5. страни овог таблоида. Оптимистичан је и наслов, додуше с опрезним упитником: “САД окрећу леђа Тачију?”.

Као доказни материјал читаоцима се нуди писање “Њујоркера” о трговини органима на Косову, које тобож, у тумачењу Информера, “јасно говори да САД окрећу леђа самопрокламованом косовском премијеру Хашиму Тачију”. У Информеру ћете наћи и део изјаве америчког конгресмена Дејне Рорабакера о праву већинске српске заједнице на северу Косова на самоопредељење.

Све то наводи Милована Дрецуна да славодобитно закључи како Американци ублажавају ставове према Србији, а “њихова јавност почиње да узима у обзир и српске интересе и приказује реалнију слику Косова”.

Новинарка Информера и мене је јуче питала за мишљење о овој теми. Рекла сам следеће:

Њујоркер је чувен, угледан и кредибилан литерарни магазин који објављује аналитичне, детаљним новинарским истраживањем поткрепљене чланке о важним друштвеним темама. Чланак Николаса Шмидла не бих назвала ни просрпским нити антиалбанским, но аутор свакако баца веома неповољно светло на Хашима Тачија и руководство УЧК, иако закључује да се оптужбе против њих вероватно неће моћи доказати и подсмева се некомпетентности српског тужилаштва за ратне злочине.

Драгоцена је информација, коју сам у Њујоркеру први пут видела из меродавних извора, да је Тачи одмах након обелодањивања извештаја Дика Мартија био озбиљно уздрман и чак нудио оставку западним амбасадорима у Приштини, који су га међутим охрабрили да остане на положају док се не појаве “чврсти докази” против њега.

Не бих, свеједно, преувеличавала значај овог чланка као наговештаја промене односа према албанским властима на Косову. Подсећам да је у јуну 1999. дописник Њујорк тајмса из Београда Крис Хеџис објавио такође дуг и студиозан чланак у угледном Форин аферс магазину, у ком је изнео озбиљне оптужбе против Тачија у периоду када је консолидовао своју власт над УЧК, укључујући и утемељене сумње да је наређивао ликвидације и својих сабораца.

Стејт департмент од почетка врло добро зна са ким има посла на Косову, а српска репутација у САД је зацементирана. Једна ласта не чини пролеће, а Хашим Тачи има више савезника у америчком Конгресу него што Њујоркер тамо има читалаца.

Разумем да се моје размишљање није уклопило у Информерову тезу о “америчком преокрету” у односу на Косово и Хашима Тачија. Свеједно бих волела да је она једна моја реченица која се Информеру учинила употребљивом макар тачно цитирана. (У делу у ком кажем да “Чланак Николаса Шмидла не бих назвала ни просрпским нити антиалбанским, но аутор свакако баца веома неповољно светло на Хашима Тачија и руководство УЧК, иако закључује да се оптужбе против њих вероватно неће моћи доказати и подсмева се некомпетентности српског тужилаштва за ратне злочине” , Информер је избацио ово “српског” тужилаштва, па ће неупућен читалац можда помислити да се “Њујоркер” ругао косовским тужиоцима за ратне злочине.


Но са становишта новинарске професије, проблем је у нечем другом. Информер чита Њујоркер онако како ми читамо Информер. Другим речима, када један од најпрестижнијих америчких магазина наручи и објави опширан и студиозан чланак на ком је аутор радио дуже од шест месеци и због ког је обавио десетине интервјуа са десетинама саговорника на два континента, Информер мисли да је тај чланак заправо резултат свежег дневнополитичког мига Стејт департмента или појединца из важне институције у врху америчке пирамиде власти. И да “америчка јавност” мисли онако како елитни Њујоркер мисли…

Информер верује да Њујоркер треба читати као московску Правду из 1964. године. Или као београдске таблоиде из 2013. године. Јер је у њима одмах јасно ко је коме намигнуо да се нека сторија, нека клевета или трач, неки давно откривени али помно чувани компромитујући материјал, појави баш у овом тренутку, како би се покосила политичка или пословна конкуренција. Као што је јасно за чији се рачун, у којој кампањи, у ком таблоиду, одстрељује који политичар.

У међувремену, у данашњем је Њујорк тајмсу објављен извештај о јучерашњим пресудама у случају трговине органима на клиници Медикус у Приштини. Све је ту. Једино нема ни напомене да је, пре само две године, Дик Марти изашао у јавност са страховитим оптужбама против УЧК и Хашима Тачија у вези са касапљењем заробљених Срба и продајом њихових органа за време рата на Косову. Њујорк тајмс се тога није ни сетио поводом случаја Медикус.

Komentari (10)

ostavi komentar
sre

23.07.

2014.

Mladen J [neregistrovani] u 15:38

Tabloidizacija ili provincijalizacija

Nisam siguran da je tabloidizacija medija problem - rekao bih da je to posledica provincijalizacije svesti, posebno u krugovima beogradskih "elita". Uostalom, u kojem mediju danas ima sadrzaja koji izlaze iz provincijalnih interesovanja Srbije i beogradskih kvazi elita? Gde se moze procitati clanak koji nije na nivou provincijalnih spekulacija o svetskoj politici? Tako i Informer provincijalno tumaci poteze stranih zvanicnika i znacenje novinskih tekstova u SAD. Ipak, koliko su svi mediji tome doprineli? Odgovornost novinara i urednika, pa i same Ljilje Smajlovic, nije mala. Mediji su bili osnovno oruzje provincijalizma 90ih i ostali su do dana danasnjeg.

Odgovori
sub

22.03.

2014.

Slavujko [neregistrovani] u 09:29

(pre)minuli rad

Kao "novinar - pocetnik" nikako nisam mogao da razumem pitanja urednika (i starijih kolega) prilkom nudjenja teksta - da li sam dogadja o kome sam pisao video SVOJIM OCIMA?
Moj odgovor - da apsolutno verujem svom "izvoru informacije" nailazio je na smesak (ako vest nije bila "teska") ili cak bes (ukoliko je navodna vest bila od "velike vaznosti".
Toliko o "vaznosti" onoga sto tzv. tablodi rade... Usput, nisu li "tabloidi" i emisije tipa raznih "grandova". "rijalitija", "exkluziva", "velike i male brace", raznih "farmi"...?
I najzad, KOME su upuceni (ne)opravdani osvrti, sugestije, primedbe... POUKE o greskama?
To je kao kada slusate razgovor Eskimke i Papuanke koji razmenjuju (usmeno) recepte za spremanje foke i mravojeda.
Na kraju, promena misljenja "zapada" moze da se desi samo kod osoba kojima su ugradjeni organi cerecenih Srba, ili njihovih potomaka, ukoliko " NOVI DNK" -

Odgovori
pet

13.09.

2013.

anonymous [neregistrovani] u 17:32

srbija nije drzava

srbija je maglina zacetak drzave kojoj jos vuvek fali teritorija narod i vlast:
tabloidi su dosli iz engleske kojoj nema ravne po slobodi pisanja i sad njima valja nama ne Tabloidi su isto sto i internet samo se placaju: I sta ko oomine da se ukine internet
ludi ne mogu da msle isto to je jasno moraju da se razmimoilaze po svemu: Evo covek trazio zrtvu da ga pojede i javio mu se kandidat ovaj ga zaklo isprzio i pojeo: I sta sad:O cemu pricamo o kakvoj logici i etici: shvatite sve je istina i sve jje laz zavisi ko pise i ko cita: Ima Boga a niko ga nije video i sta sad; Nema boga; nije tacno i,a Tri milijarde ljudi koji veruju
neznam da li ste shvatili ali ziveli tabloidi i Minhauzeni zivot e s vama lepsi
nedaj boze nikad vise ozbiljnu zvanicnu stampu pregledanu i potpisanu nod Mose Pijade ili nekog drugog Mose

Odgovori
čet

29.08.

2013.

mirel [neregistrovani] u 01:34

poruka

Poštovana Ljuljana Smajilović lep pozdrav iz Beča i nastavi samo da pišeš ne obraćaj mnogo
pažnje na nepromišljenje komentare.

Odgovori
čet

15.08.

2013.

marko [neregistrovani] u 20:20

snovi

Ovakvih smo se tekstova u proteklih godina nalitala, po principu što je babi bilo milo to joj se i snilo

Odgovori
sub

11.05.

2013.

zivoradzira [neregistrovani] u 21:40

Podsećanja radi

Ratna pobeda završava se karnevalom u crnini (Lao Tse). Ko je pobednik? Mi - vi - oni. Ko sve u sredstvima javnog informisanja informiše? Ko ubija pisanu reč u Srbiji? Ko ubija novinare? Zbogom pameti, dobar dan tugo! "Mali" iskorak iz teme.

Odgovori
pet

03.05.

2013.

aleks [neregistrovani] u 14:21

Mi, vi, oni

Čini mi se da je prikladno da ovaj komentar počnem pitanjem iz jednog od prethodnih komentara bloga: "Da li ce danasnji "novinari" tabloida razumeti netabloidnu kritiku?" Sa visokim stepenom sigurnosti spreman sam da tvrdim da neće. Jer mi se čini da se iza pojma "tabloidnost" vrlo vešto krije nešto za novinarsku profesiju još pogubnije "nedostatak i neviđena kriza integriteta".
Sve je više naših i vaših, a onih koji su svoji sve manje i manje.
Ako malo proanalizirate izveštavanje javnog servisa u doba demokrata i sada u doba SNS-a videćete neverovatnu akrobatiku. U ono prvo zlo vreme po istinitu reč, iako je sve govorilo da nas demokrate vode u sunovrat nije bilo nijedne, čak ni najblaže kritike na račun vlasti. I u drugim štampanim medijima bila je jasna podela na naše i vaše. Oni koji su koliko toliko pokušavali da budu svoji i svojim integritetom kao što je to učinila gđa Smajlović u Politici zaštite objektivnost i čast novinarske profesije stradali su kao kolateralna šteta a njihove kolege su to uglavnom posmatrale nemo i bez ikakvog protesta. Postoji još nekoliko ljudi koji koji mi pored gđe Smajlović, gospodina Radomirovića i još nekih vraćaju nadu da svi novinari neće postati propagandisti ali ih je svakim danom sve manje i manje. Kada je do promene vlasti došlo, imali ste utisak da je javni servis konačno postao objektivan jer je u prvih dva do tri meseca po inerciji informativna GRAND garnitura RTS-a poklanjala mnogo više pažnje i prostora DS-u a sve što je radio SNS dočekivala na nož. Ali, sve je to i dalje bilo navijanje za istig gazdu. Istovremeno, oni koji su bili SNS-ovi postajali su sve glasniji i glasniji ali ne zbog objektivnosti nego prosto kao i ovi prvi navijački. Zato sada u novinarstvu imamo plaćenih navijača skoro isto kao i u našem fudbalu. Čak i istinita i objektivna informacija nije više nijedno ni drugo nego se bira i trenutak i ton i što šta drugo iz navijačkog fudbalskog arsenala da bi to išlo u prilog jednoj ili drugoj političkoj stranci. Građanskog aktivizma i inicijative neutralne u odnosu na dve dominantne političke stranke kao da nema, kao da su svi građani izumrli, naročito oni koji su neopredeljeni između dve dominantne političke stranke, a upravo je njih najviše.
Zato, smatram da je isuviše benigno ovakvo izveštavanje INFORMERA okvalifikovati kao "tabloidno" jer u pitanju je isto ono što je pre samo godinu i možda malo više bilo u funkciji navijanja za DS u Politici, ili na javnom servisu - medijska partokratija.

Odgovori
sre

01.05.

2013.

Admin Admin u 12:24

Kritika tabloida

Kritika danasnjih srpskih tabloida ne sme biti tabloidna. Zato je ovaj tekst dragocen. Ali, da li ce danasnji "novinari" tabloida razumeti netabloidnu kritiku?

Odgovori
uto

30.04.

2013.

anonymous -Жика-Ффм, [neregistrovani] u 22:58

Таблоидна стварност Данашњи Информер

Поштована Госпођо Смајловић
Желим да Вам одам признање за, од сазњања 1999 - (о чињеницама монструозних злочина) до дана данашњег Први Пут у Србији, Ваше врло реално и Сручнe критике наведеног у тексту цитираног прилога Информерa :
(о "наводној промени курса САД по питању Србије") - (применом Оригинално-српских дефиниција), истих, без увијања .....
Све је ту. Једино нема ни напомене да је, пре само две године, Дик Марти изашао у јавност
са страховитим оптужбама против УЧК и Хашима Тачија у вези са : -"касапљењем заробљених Срба
и продајом њихових органа"- за време рата на Косову. Њујорк тајмс се тога није ни сетио поводом случаја Медикус.
у односу на до сада - "у такозваном демократском свету и у Србији прихваћеног и одомаћеног" (ужасавајуће-ублаженог, а у интересу кољача)-примењеног-појма о "трговини органима Срба на КиМ"-(као да је стока - за клање-Српска -само украдена-па онда тражирана и продавана) - "(уствари Народ-цивили-људи-Срби-киднаповани, депортовани, клани, касапљени и распродавани, на кило)"!!
"под окриљем и заштитом такозване војске"-(која је тамо присутна по налогу и у уме-"нове НАТО-светске демократије")!!
- Жика-Ффм,

Odgovori
uto

30.04.

2013.

Tomislav Kresović [neregistrovani] u 21:46

Srbija je za SAD poražena i ucenjena država

Americka admonistracija u spoljnoj politici deluje jedinstveno bez obzira na administraciju.SAD i nemačka su "stvorile" Hašima Tačija i sanjim i NATO su došli do" državnosti" Kosova.Tači je za sada najpouzdaniji albanski poliitčar iz vremena ratnog sukoba posebno što je bio miljenik Bila Klintona,američko-albanskog lobija i kasnije Hilari Klinton.Srbija je za SAD i nemačku "poražena2 država kojoj se daje sada "prividnni2 značaj,a u stvari treba da se zaokruži državnost Kosova i smisao američke i NATO intervencije prema Srbiji.SAD dobro znaju za zločine "OVK" i mafijašku delatnost Tačija i Haradinaja,ali su oni saveznici politike SAD na Balkanu.Upravo zbog toga neće doći do bitnijeg odnosa SAD prema Tačiju jer na vlast pretenduje još gori Haradinaj ili "mozak" vojne operacije Agim Čeku.SAD su pritiscima uspeli da dodju do ishoda stavljanja parafa vlade Srbije na Briselski dokument.Za SAD Kosovo je deo politike silei interesa a ne pravde i istorijskog prava.Sadašnja vlada "teši2 sebe da će SAd i NATO biti naklonjeni srbima na severu Kosovai i Srbiji.Cilj je neutralizacija Srbije sa kosova i slabljenje srba na severu sve do pune reintegracije Kosovskih zakona i vlasti .Pisanje uglednog američkog lista je samo diplomatska "dimna zavesa" da bi se postigao efekat da Srbija u punom kapacitetu prihvati i sporovede sve što stoji u "Briselskom sporazumu" ,a koji će kroz implementaciju biti veoma bolan i ponižavajući pre svega za Srbe na severu Kosova.

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Љиљана Смајловић

Љиљана Смајловић

Љиљана Смајловић, председница УНС-а од маја 2009.

Љиљана Смајловић рођена је у Сарајеву 1956. године, а 1977. дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука Универзитета у Сарајеву.

Од 1978. до 1992. године била је запослена у сарајевском Ослобођењу на пословима скупштинског извештача, уредника Политичке рубрике и дописника из Брисела.

У јануару 1993, по пресељењу у Београд, запошљава се у листу Време а 1997. постаје спољнополитички уредник магазина Европљанин, да би 1999. године прешла у НИН, где ради до 2005, када је именована за главну и одговорну уредницу листа Политика (смењена у октобру 2008. године). Јула 2013. године, поново је именована за уредницу овог дневног листа.

Председница је Управног одбора Савета за штампу и члан Комисије Владе Србије за разматрање чињеница у истрагама о убиствима новинара у Србији.

Говори енглески и француски.

Добитница је награде УНС-а Димитрије Давидовић за 2007.годину.