Novinarsko ćoše
08. 09. 2008.
Povodom godišnjice napada na Vladimira Mitrića
Pismo kolege Branka Puzovića, novinara iz Valjeva, povodom tri godine od napada (pokušaja ubistva) Vladimira Mitrića, dopisnika Novosti iz Loznice. Pismo prenosimo u celosti.
Branko Puzović, Valjevo
UDRUŽENjE NOVINARA SRBIJE
NINU BRAJOVIĆU, PREDSEDNIKU
Poštovani,
U petak, 12. septembra, navršavaju se pune tri godine od kada je brutalno napadnut, u ulazu zgrade u kojoj je živeo, u strogom centru Loznice, Vladimir Mitrić, dopisnik “Večernjih novosti” iz Podrinja, koji godinama piše o kriminalu na levoj i desnoj obali Drine, vezama kriminalaca u Srbiji i BiH, ukazujući i na one ljude u institucijama bez kojih mešetari ne bi, ni izbliza, bili ono što jesu u ovom delu Srbije, na granici sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom.
Mitrić je premlaćen, kad se vraćao kući iz Vukovog doma kulture, gde je izveštavao o početku svečanosti u okviru Vukovog sabora, a sve se dogodilo na nekoliko koraka od bašte kafića punog gostiju, među kojima je bilo nekoliko policajaca, istina u civilu. Dopisnik “Novosti” zadobio je dvadesetak snažnih udaraca po svim delovima tela predmetom nalik na bejzbol palicu, koji je bio umotan u zelenu tkaninu!
Batinaš je ciljao glavu našeg kolege, koji ju je štitio rukama, dok je zapomagao i tražio pomoć, koju mu niko nije pružio! U borbi da sačuva glavu poturio je ruke. Tom prilikom polomljena mu je leva ruka, a da je nije isturio pred naletom napadača zadio bi udarac posred glave!
Imajući u vidu način premlaćivanja i činjenicu da je batinaš krenuo opušteno prema žrtvi, bez obzira na prisutvo većeg broja ljudi u neposrednoj blizini i na činjenicu da se sve događalo relativno rano, oko 21,30 časova, kada je grad pun ljudi, napad na Mitrića je ocenjen kao pokušaj ubistva. Slučaj je, ipak, zvanično kvalifikovan kao nanošenje teške telesne povrede, mada je na pokušaj ubistva ukazivao, pored ostalih, i tako vrstan stručnjak kao što je dr Ivica Milosavljević, načelnik Klinike za sudsku medicinu i patologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, koji je to učinio pisanim putem.
U martu je, pred Opštinskim sudom u Loznici, optuženi za napad na Mitrića nekadašnji policajac, osuđen na šest meseci zatvora. Na presudu žalbe su uložili i optuženi i opštinski tužilac iz Sremske Mitrovice, Duško Kardaš, koji zastupa optužnicu, pošto je republički javni tužilac izuzeo opštinskog javnog tužioca iz Loznice Nikolu Obradovića, koji je, kako su napisali policijski službenici iz Loznice, prilikom dogovora o prepoznavanju napadača, napad na Mitrića prokomentarisao rečima: “što nije poginuo”!
Mitrić i njegov pravni zastupnik, kao i mnogobrojne kolege i prijatelji slobode štampe, smatraju, i dalje, da je u pitanju pokušaj ubistva, po mnogo čemu nalik onom na koji je, pre više od sedam godina, u Jagodini, u ulazu zgrade u kojoj je živeo, ubijen Milan Pantić, dopisnik “Novosti” iz Jagodine.
Tokom suđenja, iz iskaza svedoka, koji su govorili pod zakletvom, moglo se, pored ostalog, čuti ko je sve, zbog tekstova koje je pisao o kriminalu u ovom delu Srbije, izražavao čuđenje kako već nije premlaćen. Jedan od policajaca, koji je bio na uviđaju posle napada, rekao je da beleška, koju je tada sačinio, iz njemu nepoznatih razloga, bila nedostupna čak dvadeset dana!!! Listing telefonskih razgovora, tada osumnjičenog za napad, koji je tražila loznička policija, dugo je bio nedostupan istrazi, “jer ga, tobože, šalju iz Beograda, a ne može da se otvori u Loznici i Šapcu”.
Listing telefonskih razgovora našeg kolege, međutim, odmah je stigao iz Beograda. Na sudu se čulo, jasno i glasno svedočenje, ko je pratio Mitrića, ogorčen što rasvetljava kriminal na Drini, ali i zato što je prvi obelodanio da se u napuštenoj upravnoj zgradi rudnika u Kostajniku, kod Krupnja, selu koje ima skoro 100 policajaca, gaji marihuana u organizaciji ljudi iz Loznice, Holandije, Rusije i ko zna koga sve! Niko se, međutim, do danas nije bavio pozadinom napada, jer je, očigledno, napadač bio samo nečija produžena ruka.
Vladimiru Mitriću je dodeljena policijska zaštita, koja je, zbog opasnosti koje su se povećale pre nešto više od dve godine, neprestana, pa su policajci 24 časa bukvalno uz njega bilo gde da krene. U međuvremenu, dobio je mnoge pretnje, direktno i indirektno, uz poruku da “skrati jezik“. Pre nekoliko meseci Mitrić je saznao da, uprkos riziku po njegov život, neki krugovi rade agilno da mu se ukine obezbeđenje, što se, na sreću, nije dogodilo, jer je pisao na mnoge adrese u Srbiji, tražeći pomoć za očuvanje golog života.
Nedavno je na internetu osvanula poruka da je njegov život najeftiniji, a nešto ranije, iz više izvora, dobio je informacije da neki od lokalnih moćnika, koji su povezani sa najpoznatijim imenima srpskog podzemlja, nude pare za njegovo ućutkavanje.
I Mitrić i bolje upućeni u napad na njega saglasni su da bi mu ukidanje obezbeđenja, praktično, apsolutno ugrozilo život, jer su mnogi kriminalni krugovi javno govorili da samo to čekaju, a neki se nisu libili da traže žešću “reprizu” napada od 12. septembra 2005. godine. Naš kolega je, gle paradoksa, najsurovije kažnjen zbog napada koji je, srećom, preživeo, jer tri godine živi uz policijsku zaštitu, a na putu “teranja pravde” potrošio je dosta vremena, zdravlja ali i života.
Suočavao se i suočava sa opstrukcijom i nepravdom i redovno sa porukom da bi mu bolje bilo da “skrati jezik”. Vladimira Mitrića je, ubrzo posle napada, posetio Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, koji mu je, kad je upoznat o čemu i kako piše, pored ostalog, rekao: „Svaka Vam čast i hvala Vam, Mitriću“.
S odličnim poštovanjem,
Branko Puzović, novinar „Večernjih novosti“
U Valjevu, 8. septembra 2008. godine
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.