UNS vesti

20. 05. 2025.

Autor: A. Ničić Izvor: UNS

Budućnost Glasa Amerike pod znakom pitanja: Predlog budžeta za narednu godinu preti opstanku, masovni prekidi saradnje loš znak

Sa oko 500 honorarnih saradnika Glasa Amerike u svetu prošlog četvrtka je prekinuta saradnja, dok je rad preostalih zaposlenih novinara upitan, imajući u vidu da se čeka nova sudska odluka o nastavku rada, ali i činjenicu da predlog budžeta Bele kuće za 2026. godinu, upućen Kongresu, predviđa gašenje Agencije za globalne medije (USAGM), koja nadgleda rad Glasa Amerike i srodnih servisa.

U ovom trenutku, kako kaže glavni urednik srpskog servisa Glasa Amerike Bratislav Đorđević za UNS, redakcija VoA nema nikakvih informacija o tome kada će biti doneta nova sudska odluka i kada će se novinari srpskog servisa vratiti na posao.

“Znamo da se izuzetno mali broj kolega iz tri do četiri jezička servisa vratio, ali niko iz Evroazijske divizije, kojoj pripada i Srpski servis“, naveo je on.

Zabrinuti za kolege sa kojima je saradnja naglo prekinuta, kao i za novinare na prinudnom odmoru koji se nalaze u potpunoj neizvesnosti, zaposleni u Glasu Amerike, kako kaže urednik Srpskog servisa, sa strepnjom iščekuju ishod predstojeće sudske odluke.

Ipak, Đorđević ukazuje na to da ni pozitivan sudski epilog i povratak novinara na posao na bi bili garancija da će VoA u sledećoj fiskalnoj godini biti finansiran iz budžeta.

„Te dve stvari nisu ni u kom slučaju povezane. Štaviše, u predlogu budžeta koji je Bela kuća poslala Kongresu za fiskalnu 2026. godinu, Američka agencija za globalne medije (USAGM), koja nadgleda rad Glasa Amerike, Radija Slobodna Evropa i ostalih sestrinskih organizacija, određena je kao jedna od onih koje se gase“, naveo je on.

Odluku o ovom predlogu budžeta doneće Kongres, koji je, kako podseća Đorđević, 1942. godine i uspostavio Glas Amerike.

„Da li smo danas, 2025. godine, ispunili svoju misiju i da li je vreme da više ne postojimo? Tu odluku treba da donese Kongres. Ipak, posmatrajući kako u izveštajima nevladinih organizacija sloboda medija na globalnom nivou iz godine u godinu opada, autoritarni režimi guše i medije i ljudska prava, dok korupcija cveta – ne bih rekao da smo došli do trenutka kada Glas Amerike više nije potreban“, rekao je on.

Đorđević: Odluku o poništavanju prvostepenih presuda u korist Glasa Amerike donele i sudije koje je Tramp postavio tokom prvog mandata

Podsetimo, administracija Donalda Trampa je u martu 2025. godine donela izvršnu naredbu, kojom je smanjeno finansiranje USAGM-a, a nakon ove uredbe USAGM je novinare VoA poslala na prinudni odmor. Šestoro novinara tužilo je USAGM, navodeći da je gašenje VoA i slanje radnika na prinudni odmor protivzakonito.

Prvostepeni sud u Njujorku je u martu doneo odluku kojom je naložio da Glas Amerike nastavi sa radom i da se zaposleni vrate na posao, dok je prvostepeni sud u Vašingtonu to učinio u aprilu. Ipak, Apelacioni sud u Vašingtonu je početkom maja poništio ove odluke, čime je obustavljen rad Glasa Amerike i povratak zaposlenih na posao do nove sudske odluke.

Odluku o poništavanju prvostepene presude je, kako ukazuje Đorđević, donelo tročlano sudijsko veće Apelacionog suda, sa dvojicom sudija koje je postavio Donald Tramp tokom svog prvog mandata.

On je naveo da su advokati koji zastupaju zaposlene u Glasu Amerike i direktora Majkla Abramovica početkom maja tražili da Apelacioni sud u Vašingtonu punom sastavu ponovo razmotri žalbu vlade.

Odluka o gašenju VoA znači i napuštanje SAD za 50 novinara

U jeku iščekivanja nove presude, honorarni saradnici su prošlog četvrtka drugi put dobili obaveštenje o raskidu ugovora, ovog puta, kako kaže Đorđević, zaključno sa 30. majem. Prvi talas otkaza bio je u martu, kada se situacija zakomplikovala.

„To su ljudi koji su, kao i svi ostali u Glasu Amerike, potpuno posvećeni ispunjavanju misije koju je Glasu Amerike poverio Kongres, a to je da izveštavaju objektivno, fer i sveobuhvatno, da budu odraz cele Amerike, a ne samo jednog dela američkog društva i na to smo svi mi obavezani zakonom“, rekao je Đorđević.

Među najugroženijima je, upozorio je Đorđević, oko 50 novinara, koji su u VoA došli na osnovu programa J-1 viza. U slučaju da sud ne spreči i ovaj drugi pokušaj njihovog otpuštanja, oni će, kako je naveo, morati ubrzo da napuste SAD i vrate se u zemlje iz kojih su došli.

„Neki od njih u veoma neprijateljski nastrojene sredine, gde im je i život ugrožen. Tako da, u nedostatku boljeg opisa, rekao bih da smo izuzetno zabrinuti, pre svega zbog kolega i situacije u kojoj se nalaze, ali i činjenjice da već više od dva meseca Glas Amerike nije prisutan u životu oko 360 miliona ljudi, koliko se nedeljno, do prekida programa 15. marta, oslanjalo na nas za tačne, proverene i izbalanisrane informacije, a sada su na udaru lažnih vesti i dezinformacija“, rekao je on.

Ranković: Verujem da će u najboljem slučaju raditi samo zaposleni u Vašingtonu

Jedan od novinara sa kojima je prekinuta saradnja Rade Ranković nije optimističan po pitanju nastavka rada Glasa Amerike. On navodi da veruje da do septembra Glas Amerike može u potpunosti prestati sa radom.

„Većina je već dobila otkaz. Ako ga još niste dobili, stići će, samo je pitanje dana. Uprkos sudskim odlukama, mislim da će oni tražiti nove načine da ugase Glas Amerike. Mi iz Srbije vidimo kako se ovde odluke ponekad sprovode mimo pravosuđa i zakona. Mislim da će i tamo pokušati nešto slično“, rekao je Ranković i dodao da honorarcima isplaćuju poslednje zarade – za mart.

U najboljem slučaju će, kako procenjuje Ranković, opstati samo stalno zaposleni u Vašingtonu.

„Tu postoje ‘tri kruga pakla’: prvi čine dopisnici i honorarci širom sveta, drugi honorarci u Vašingtonu i na kraju stalno zaposleni u Vašingtonu. Prva dva su već očišćena, a što se tiče stalno zaposlenih – kako bude“, naveo je on.

Rade Ranković kaže da je ovakav razvoj događaja za njega bio očekivan nakon pobede Trampa.

„Kada sam video da je Tramp pobedio na izborima, odmah sam pomislio da je samo pitanje dana kada će Glas Amerike biti ugašen. Takve pokušaje imao je i tokom svog prethodnog mandata. Vlast je preuzeo 20. januara, a mi smo nakon toga opstali još samo mesec i po dana. Nažalost, Glas Amerike nastao tokom Drugog svetskog rata nije uspeo da preživi Trampa“, istakao je Ranković.

Abramovic: Saradnici sa kojima je prekinuta saradnja bili su ključni deo redakcije

O masovnom otpuštanju oglasio se i direktor Glasa Amerike Majkl Džošua Abramović koji je u Fejsbuk objavi napisao da su honorarni saradnici bili među najtalentovanijim novinarima, kao i da su bili ključni za rad ove medijske kuće.

„Saradnici sa kojima je prekinuta saradnja su bili ključni deo naše misije i dali su ogroman doprinos važnom radu Glasa Amerike. Mnogi su pobegli od tiranije u svojim zemljama kako bi ispričali američku priču o slobodi i demokratiji“, napisao je Abramovic.

Direktor Glasa Amerike naveo je da, koliko mu je poznato, Američka agencija za globalne medije (USAGM) nije pružila objašnjenje za ovu odluku. Dodao je da će organizacija nastaviti da pruža podršku otpuštenim saradnicima, naročito onima koji se suočavaju sa opasnostima povratka u zemlje iz kojih su došli.

„Nastavićemo da činimo sve što možemo kako bismo pomogli pojedinačnim saradnicima, posebno onima koji se suočavaju sa mogućim povratkom u neprijateljska okruženja“, poručio je direktor Glasa Amerike.

Abramovic je naveo i da će nastaviti da se zalaže za vraćanje Glasa Amerike njegovoj zakonskoj misiji.

Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Kirbi rekao je da su novinari Glasa Amerike posvećeno radili na stvaranju slike o boljoj budućnosti.

“Glas Amerike je u tome uspeo, jer novinari sa različitih područja, koji poznaju i razumeju brojne zemlje, neposredno razgovaraju sa ljudima. Ukoliko ne budemo obazrivi, ljudi se mogu izolovati, a to nije dobro”, rekao je Kirbi za N1.

Od optimizma do neizvesnosti

Iz razgovora sa kolegama Rade Ranković zaključio je da novinari-saradnici i zaposleni u Glasu Amerike ovu situaciju doživljavaju emotivno, imajući u vidu da utiče na njihovu svakodnevicu.

„Stalno zaposleni tamo imaju vize, za razliku od honoraraca, kojima su vize često bile uslovljene upravo radom u Glasu Amerike. Kada im prestane radni angažman, obično izgube i vizu, ili pokušavaju da nađu neki drugi način da ostanu u zemlji. Naravno, čak i ako ostanu, pitanje je šta će raditi. Koliko novinarskih poslova na srpskom jeziku uopšte postoji u Americi? Verujem da je to vrlo ograničen broj“, podsetio je Ranković.

Branislav Đorđević kaže da su novinari VoA pod stalnim stresom, što ni ne treba da čudi, imajući u vidu to da ova redakcija od 15. marta praktično ne postoji.

„Svi smo većinu ova poslednja dva meseca proveli na prinudnom odmoru, očekujući jednu, drugu, treću odluku suda… Dve pozitivne, pa jedna negativna, malo nade i optimizma, pa onda opet neizvesnost“, naveo je on.

Ova situacija pogodila je i Srpski servis, koji masovni prekid saradnje sa honorarnim saradnicima nije zaobišao.

„Srpski servis ima troje novinara koji su pogođeni otkazima, poslatim u četvrtak, ali pored njih još sedmoro dopisnika u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu, koji su takođe prethodne nedelje dobili poruke o raskidu ugovora. Sve su to strašne stvari, jer to su ljudi koji su obavljali veoma važan posao, učestvovali u misiji koja, bar ja verujem, ima izuzetno mnogo smisla i radili svoj posao pošteno i vrlo često izuzetno. Niko od njih – kao ni oni koji su još na prinudnom odmoru - ne zaslužuje da bude u ovoj situaciji“, naveo je on.