UNS vesti
21. 12. 2025.
Nagrade UNS-a - mozaik najsvetlijih ličnosti profesije
Nagrade Udruženja novinara Srbije (UNS) uručene su danas, na 144. rođendan ovog udruženja, u Pres centru UNS-a.
Nagrada za novinarsku hrabrost „Aleksandar Tijanić“ uručena je Milanu Ćulibrku. Ćulibrk je rekao da ga je nagrada UNS-a iznenadila jer sebe ne smatra najhrabrijim čovekom, već onim koji radi svoj posao.
„Došli smo u apsurdnu situaciju da danas samo biti profesionalac zahteva hrabrost. Sebe ne smatram naročito hrabrim čovekom. Tek sam treći u redakciji koji je dobio ovu nagradu. Radar je najmanja redakcija koja ima najviše dobitnika ove nagrade“, naveo je on.
On je rekao da će deo novčane nagrade nameniti studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru, koji su u protekloj godini pokazali šta zaista predstavlja hrabrost.
O dobitniku ove nagrade odlučivao je žiri u sastavu: Manojlo Vukotić (predsednik), Olivera Kovačević, Zara Tijanić i prošlogodišnji dobitnik Zoran Kesić.
Nagradu je Ćulibrku uručio predsednik žirija Manojlo Manjo Vukotić, koji je naveo da je uprkos naporu UNS-a koji radi neke stvari savršeno pošteno i profesionano, tužan zbog malog broja prijavljenh i duboke podeljenosti u društvu.
„Nije dobra atmosfera za novinarstvo i nikad nije bila ovako loša klima u društvu. U jeku je rat koji sipa nuklearni otpad na celo društvo i razara profesiju. Svih deset beogradskih dnevnih listova danas se prodaje u 103 hiljade primeraka. U jednom dobrom trenutku srpskog novinarstva tri beogradska lista Politika, Politika ekspres i Novosti prodavala su se u oko 700 hiljade primeraka“.
Možda nije u toku smrt novinarstva, kako je rekao, ali ubistvo jeste.
U sali se, kako je rekao predsednik UNS-a Živojin Rakočević, nalazi „mozaik najsvetlijih ličnosti profesije“ koje čine da profesija živi. Ove ličnosti dolaze iz različitih redakcija, a često, dodao je, predstavljaju i neistomišljenike.
O dobitnicima nagrade „Laza Kostić“ u kategorijama vest/izveštaj, reportaža i karikatura, kao i o dobitnicima nagrade za fotografiju „Jaroslav Pap“ i dobitnicima nagrade za komentar „Bogdan Tirnanić“ odlučivao žiri u sastavu: Predrag Rava (predsednik), Milan Vlajić, Petar Živković, Dejan Nikolić i Dubravka Nikolić. S druge strane, o laureatima nagrada „Žika M. Jovanović“, Zlatnoj povelji UNS-a, nagradi „Dimitrije Davidović“ i Nagradi za životno delo, odlučivao je žiri u sastavu: Olivera Milošević (predsednica žirija), Zoran Marković, Gordana Eror, Nemanja Milošević i Sonja Ivković.
Matić: Pomoći ćemo mladim generacijama u resetovanju novinarstva
Nagrada za životno delo je uručena novinaru, analitičaru i publicisti Branislavu Gulanu i novinaru i predsedniku ANEM-a Veranu Matiću.
Matić je rekao da je počeo da se bavi novinarstvom pre više od 40 godina. Svoje novinarske dane je kako je rekao započeo poput studenata novinarstva, koji sada svojim angažmanima u vatri protesta prave prve novinarske korake.
Mnogo je mladih novinara i novinarki, dodao je Matić, koji čine da se zaštite učesnici protesta, svedočeći svojim telefonima i kamerama i prenoseći javnosti zabeležene snimke.
„Želim da posvetim nagradu njima, odnosno, novinarki i novinaru koji će za 40 godina dobiti ovo priznanje“.
Dodao je da nove generacije vrše resetovanje novinarstva, a da će on biti tu da im pomogne.
Branislav Gulan je rekao da je novinarstvom počeo da se bavi šezdesetih godina prošlog veka, kada je kao šesnaestogodišnjak pisao za "Večernje novosti".
„Više od pola veka sam u novinarstvu. Prošao sam komunizam u začetku, socijalizam, crvene, žute, crne i ostale“, rekao je Gulan.
Rekao je da su mu prvi učitelji novinarstva bili Staša Marinković, Nikola Burzan i Toma Milinović, kao i prisutni Manjo Vukotić.
„Učili su me da u razgovoru uvek moram više da znam od svojih sagovornika, jer mi je to davalo sigurnost u poslu. Zlatno pravilo profesije su istina i znanje. U takvim slučajevima može da se ima i sreće“, naveo je Gulan.
Nagradu je svom učitelju posvetio i Nenad Mihajlović. Njemu je uručena nagrada za fotografiju, koja od ove godine nosi ime proslavljenog novosadskog fotografa Jaroslava Papa, i to za celokupni godišnji opus, sa posebnim akcentom na fotografiju sa obeležavanja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu, objavljenu u onlajn izdanju Gardijana.
„Velika je čast dobiti nagradu koja nosi ime mog učitelja, prijatelja i kolege“, rekao je Mihajlović.
Radičević: Zlatna povelja posebno značajna u vreme kada su novinarska udruženja marginalizovana
Zlatna povelja dodeljena je Slobodanu Radičeviću, za tri decenije rada u UNS-u, i za značajan doprinos razvoju ove novinarske organizacije. pogotovo se ističući u borbi za prava lokalnih medija.
Radičević je rekao da je počastvovan što ulazi u krug oni koji su se posvetili razvoju organizacije, koja je doživela različita iskušenja kroz 144 godine postojanja.
„Period kada dobijam nagradu i kada sam najaktivnije radio u UNS-u je najzazovniji, jer je profesija u dubokoj krizi, dok se novinarske asocijacije i udruženja marginalizuju i diskredituju“, naveo je on.
Dodao je da za budući period ima spisak lepih želja među kojima je ona da se novinarska udruženja izbore za esnafsko jedinstvo u odnosu na sadašnju duboku podeljenost.
„Imam želju da se novinari bave izveštajima i istraživanjima, a ne propagandom; da medijske programe uređuju profesionalci, a ne politički aktivisti i prestavnici krupnog kapitala; da novinari i medijski radnici budu nedvosmisleno i institucionalno zaštićeni od svih zloupotreba, pritisaka, zastrašivanja i napada; da se najstrože osude nalogodavci i ubice novinara; da socijalni i ekonomski položaj i radno-pravni status novinara i medijskih radnika bude pravedan i dostojanstven, jer samo materijalno nezavisan novinar može biti slobodan; da mali i lokalni mediji budu vidljiviji i uticajniji; da mladi biraju studije noviarstva zbog bavljenja upravo ovom profesijom, a ne PR-om. Na kraju, mom UNS-u, čiji sam i dalje član, želim da zadrži principijelnost i da ne povlađuje nijednoj strani“, naveo je on.
Cvejić: Nagrada došla kada obeležavamo šest decenija od usvajanja prvog kodeksa i kada je poštovanje etičkih standarda na najnižem nivou
Nagradu za doprinos istoriji novinarstva i publicistička dela dobio je novinar i doktorand na Fakultetu političkih nauka Bojan Cvejić za publikaciju „Kodeksi novinara Srbije od 1965. do 2025. godine“.
Cvejić je rekao da mu je posebno drago što je žiri prepoznao značaj ove publikacije u godini kada obeležavamo šest decenija od usvajanja prvog novinarskog kodeksa na ovim prostorima, ali i u godini kada je poštovanje etičkih i profesionalnih standarda u srpskom novinarstvu na najnižem mogućem nivou.
Spasić: Moramo da negujemo kulturu sećanja
Za sveobuhvatnu i ekskluzivnu informaciju, odnosno izjavu od tadašnjeg komandanta Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Spasoja Vulevića, nagrađen je Velimir Perović. On je dobio nagradu „Laza Kostić“ u kategoriji vest/izveštaj.
Perović se zahvalio redakciji Bete i UNS-u, koji, kako je rekao, godinama neguje tradiciju i nastoji da zaštiti profesiju, koja je u poslednje vreme ugrožena „od kvazi-političara, kriminalaca, a od skoro i od policajaca“.
Nagradu „Laza Kostić“ za reportažu dobila je novinarka „Kurira“ Jelena S. Spasić, za seriju reportaža iz Prebilovaca, koje je za vreme Drugog svetskog rata doživelo tragediju.
„Zahvaljuem ljudima koji su mi bili sagovornici, jer nije lako o tom stradanju govoriti ni posle toliko godina. Prebilovci su nešto što moramo da znamo i moramo da poštujemo. Moramo da gajimo kulturu sećanja. Prebilovci imaju svega tridesetak stanovnika i moraju da opstanu. To zavisi od politike – od ljudi u Beogradu i Banjaluci koji moraju da znaju šta su nama Prebilovci“.
Za karikaturu „Mapa“ nagrada je uručena novinaru portala Kosovo onlajn Vladislav Filipović, koji se tom prilikom zahvalio žiriju na nagradi.
Božović: Zadovoljstvo je raditi na temeljima koje su postavili Dragan Stojanović, Branka Kerkez i Jugoslava Đurica
Nagradu za najbolji godišnji uređivački koncept „Dimitrije Davidović“ dobila je urednica redakcije Aktuelnosti u RTS-u - Jelena Božović.
Ona je navela da je dve godine u redakciji Aktuelnosti gde su temelje postavili prethodni urednici Dragan Stojanović, Branka Kerkez i Jugoslava Đurica. U ovoj rubrici se, kako je rekla, zaista trudila da unese neke inovacije u timu od 13 autora koji rade na 13 emisija.
„Ljudi u redakciji su zaneseni ljubavlju za novinarstvo i uverenjem da njihovim pričama mogu nešto da promene, i to je ono što nas sve motiviše“, navela je ona.
Nagrada za komentar „Bogdan Tirnanić“ ove godine nije dodeljena. Bilo je, kako je rekao Predrag Rava, kvalitetnih predloga, ali, po oceni žirija, nijedan od njih ne nosi težinu koju zavređuje ime novinara kakav je bio Bogdan Tirnanić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.