Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
UNS vesti
13. 12. 2011.
Država treba da čuva tajne a novinari da ih otkrivaju
Učesnici UNS-ovog okruglog stola „Državna tajna i pravo javnosti da zna – slučaj Jelene Spasić” ocenili su da je za čuvanje državne tajne odgovorna država i da novinari ne mogu krivično odgovarati za objavljivanje tih informacija.
Povod za raspravu o tome kako država Srbija rešava protivrečnost između prava da štiti državne tajne i obaveze da poštuje pravo javnosti da zna, kao i pravo novinara da štite svoje izvore je krivični progon Jelene Spasić, novinarke Građanskog nacionalnog lista iz Novog Sada, i njenog urednika Milorada Bojovića.
Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je u septembru neposrednu optužnicu protiv novinarke „Nacionalnog građanskog” Jelene Spasić i njenog urednika Milorada Bojovića jer je taj list u junu ove godine objavio strogo poverljiv „Izveštaj o stanju priprema za odbranu u Srbiji u 2010. godini” čime su naneli štetu bezbednosti države Srbije. Na teret im je stavljeno da su neovlašćeno pribavili i objavili strogo poverljive podatke i da su pružili pomoć počiniocu nakon izvršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina.
Advokat Jelene Spasić Zdenko Tomanović istakao je ono što je njegova klijentkinja napisala i u prigovoru na optužnicu a to je da ona nije dužna da čuva “tajnu” koju sama država nije čuvala. Tomanović je još jednom naglasio da je zanimljivo da u ovom slučaju država ne goni onoga ko je državnu tajnu otkrio nego novinara koji je to objavio, upozorivši da tajna koja dospe u ruke neovlašćenog lica više nije tajna, i da samim tim nema elemenata za krivičnu odgovornost njegove klijentkinje.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić složio se sa advokatom Tomanovićem da posao novinara nije da čuvaju tajne koje su klasifikovane kao strogo poverljive.- U svakom društvu moraju postojati ljudi koji u skladu sa zakonom čuvaju državne tajne. Ali to nije dužnost novinara, oni treba te tajne da otkrivaju i da ih objave, dodao je Šabić.
Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić nije želeo da komentariše u kojoj fazi je ovaj slučaj “jer je u toku i o njemu se ne zna dovoljno podataka”. On je naveo da je sudska praksa u toj oblasti nepotpuna, zastarela i da ne može pružiti odgovore na pitanje kako bi se slučaj Jelene Spasić mogao rešiti na „pravilan način”.
Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić rekao je da ovo ministarstvo nije učestvovalo u podnošenju krivične prijave protiv Jelene Spasić.
- Ovde se radi o primeni zakona, primeni uredbi i reakciji države na ponašanje koje nije u skladu sa zakonskim propisima. Bili smo kontaktirani od strane tužilaštva i policijske uprave i dali smo im sve podatke koje su od nas tražili kako bi se ustanovilo da li je neko od zaposlenih u sistemu odbrane učestvovao u objavljivanju podataka iz izveštaja i utvrđeno je da nije, kazao je Jovičić.
Profesor Goran Ilić kazao je da je teško poverovati da se nešto što se "valja" po skupštinskim klupama i što se redovnom poštom šalje na adrese 250 narodnih poslanika može smatrati državnom tajnom. Prema njegovom mišljenju sporni tekst Jelene Spasić može da bude dobra poruka državi da se neke stvari koje, činjenica je, škripe dovedu u red i da se u tom smislu uspostave bolji standardi.
Sudija Zoran Ivošević, član Saveta za štampu zaključio je da je “ovim tekstom Jelena Spasić pokrenula stvari sa mrtve tačke” i da je na videlo iznela jednu sramotu državnih organa. Prema njegovom mišljenju elementi za krivična dela za koje je Spasićeva optužena apsolutno ne postoje. Dokumenta koja su došla u posed novinara ne mogu biti tajna, a što se tiče drugog dela za koje se tereti – pomaganje izvršioca nakon izvršenja krivičnog dela - Spasićeva možda jeste pomogla insajderu, ali ne i vinovnicima tog i takvog stanja.
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić konstatovala je da sloboda informisanja nigde u svetu nije apsolutna, ali da naše zakonodavstvo za razliku od standarda Saveta Evrope čiji je Srbija član, prednost u odnosu na slobodu informisanja daje očuvanju interesa moćnika, tajkuna i političara, te da se standard dužne novinarske pažnje koji se svuda mora poštovati u našoj sudskoj praksi tumači daleko strože nego pred Evropskim sudom.
Slobodan Kremenjak, ekspert za medijsko pravo ocenio je slučaj Jelene Spasić zabrinjavajućim zbog mnoštva izuzetaka (neposredna optužnica, isključenje javnosti) u odnosu na opšta pravila. Kremenjak se takođe zapitao šta novinaru znači pravo na zaštitu izvora kada ga posle optuže da je “pomagač izvršiocu nakon izvršenja krivičnog dela”, a da se ne zna ni koje je krivično delo, ni ko je njegov izvršilac.Glavni i odgovorni urednik “Blica” Veselin Simonović rekao je da bi, da je kojim slučajem on došao u posed spornog izveštaja, postupio isto kao Jelena Spasić, naglasivši da za dobrog novinara i dobrog urednika nema tajni. On smatra da čak ni urednici profesionalci ne treba da postavljaju pitanje novinaru odakle mu neka informacija ukoliko je ona tačna, jer se na taj način ograničava i podseća na nesigurnost i nepoverenje.
Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović zaključila je na kraju okruglog stola da niko od današnjih učesnika nije rekao da Jelena Spasić treba da bude na optuženičkoj klupi, ali takođe da je i dalje ostala nepoznanica ko je pokrenuo postupak protiv nje. Smajlovićeva je istakla da se nada da, iako još uvek nema odgovora kako je i zbog čega Spasićeva izložena krivičnom progonu, ubuduće više niko neće olako da se usudi na ovakav progon novinara.Kompletnu diskusiju sa okruglog stola „Državna tajna i pravo javnosti da zna – slučaj Jelene Spasić” možete pogledati na UNS-ovoj Veb TV stranici.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.