Vesti
04. 05. 2021.
Reagovanje na tekst Vladimira Radomirovića „NATO je ubio 16 radnika RTS-a, to je bio ratni zločin”, Politika, 22. april
Jednostrana inicijativa
Nije nikakvo čudo što predsednik UNS-a Vladimir Radomirović glavno težište svoje kritike na moj tekst „Pred godišnjicu napada na RTS” od 20. aprila prebacuje na kvazipatriotski teren: „Kako je moguće da autor ni u jednoj rečenici nije osudio NATO zločin nad nedužnim civilima?”, pita se on.
Radomirović i novinarska organizacija na čijem je čelu, naime, i dalje u NATO-u vide jedinog i isključivog krivca za pogibiju šesnaestoro radnika RTS-a. Rukovodeći se time, u Beogradu je 2019. godine sazvana međunarodna konferencije, gde će Radomirović „tražiti odgovornost onih koji su odobrili napad”, a po analogiji sa terorističkim napadom na redakciju „Šarli ebdoa”.
I danas se, dakle, nastavlja sa zamenom teza koju revizionisti plasiraju već više od 20 godina. Jer jedno je odgovornost za bombardovanje ciljeva koje je NATO odabrao da gađa. Ta odgovornost je nesumnjivo na NATO-u, uključujući i zgradu RTS-a. A sasvim drugo pitanje je odgovornost za poginule u toj zgradi. (Da ne bude zabune, pod pojmom „revizionisti” podrazumevam sve one koji politiku Slobodana Miloševića izjednačavaju sa državnim interesima Srbije.) Među novinarima, po službenoj dužnosti, to je ranije sprovodila Ljiljana Smajlović, a danas Radomirović.
Oni su još 2015. pokušali da izjednače stradale tehničare sa RTS-a sa satiričarima „Šarli ebdoa”. Te smrti su iste, jer su i jedne i druge, tvrde naši revizionisti, ubili teroristi - u Parizu islamski, a u Beogradu natovski.
Međutim, te smrti se nikako ne mogu staviti u istu ravan iz jednog vrlo prostog razloga (čak i da ostavimo po strani ideološke kvalifikacije): francuska vlada i predsednik nisu znali da će redakcija časopisa biti napadnuta, pa dakle ne snose odgovornost za ishod tog napada, dok su, u Srbiji, Vrhovni savet odbrane i Generalštab znali za predstojeći napad na RTS, ali su svejedno odlučili da žrtvuju civile. Ono što slučaj RTS-a izdvaja od sličnih slučajeva tokom bombardovanja NATO-a 1999. jeste što predstavlja svojevrsni kuriozum: jedino je za RTS iz sedišta Severnoatlantskog pakta stigla višestruka konkretna najava bombardovanja, ali, uprkos tome, nisu izbegnute civilne žrtve. U svim ostalim slučajevima, a pogođeno je na desetine državnih zgrada, žrtava nije bilo, jer su zgrade bile prazne, tj. ljudi i tehnika evakuisani su na vreme.
Radomirović stoga nema razloga da se hvali kako mi je na pomenutoj konferenciji dao priliku „da kažem kako je za stradanje radnika RTS-a odgovoran Miloševićev režim”. Postavlja se pitanje zašto bi mi neko uopšte uskratio to pravo, osim ako ne misli da je miloševićevski režim uistinu predstavljao interese naše tadašnje države? Ne želim nikako da verujem da bi Radomirović spadao u one koji tvrde kako je za žrtvovanje 16 radnika RTS-a postojao „državni razlog”.
Pitanje „Zašto?” koje stoji na spomen-obeležju nastradalim radnicima RTS-a, po mom dubokom uverenju (i tu se razlikujem od Radomirovića), ima dva adresata: NATO i državne organe Srbije. Zašto ljudstvo RTS-a nije, shodno naređenoj meri savezne vlade i Planu odbrane, izmešteno na rezervno mesto rada? To nije pitanje za NATO, kao ni pitanje zašto je čitava jedna vatrogasna brigada razmeštena oko televizije dan uoči bombardovanja, a susedna zgrada opštine Palilula istovremeno evakuisana. Takođe nije pitanje za NATO ni otkud je ratni komandant RTS-a general (u rezervi) Vojvodić znao za napad pa je izveo svoju kćerku iz zgrade RTS-a neposredno pre bombardovanja. Kao ni pitanje gde je sakriven dosije br. 466 iz 2001. godine potpukovnika Đorovića, sa presretnutom komunikacijom pilota koji su krenuli na RTS (sadržao je tri izveštaja oficira bezbednosti, što je materijalni dokaz da je vojska raspolagala pravovremenim upozorenjem na predstojeći napad). Ili zašto je snimateljska ekipa RTS-a dežurala u Tašmajdanskom parku kako bi snimila trenutak kada će raketa pogoditi zgradu? I mnoštvo takvih i sličnih pitanja.
Revizionističke namere Radomirovića otkrivaju se kad tvrdi da je Dragoljub Milanović osuđen na desetogodišnju robiju zato što „nije zaštitio zaposlene” (od NATO napada). Ali to nije istina. Osuđen je ne zato nego ih „nije zaštitio”, nego zato što ih je s namerom izložio dejstvu neprijateljske avijacije, s fatalnim posledicama. Prema objavljenim svedočenjima novinara Si-En-Ena, nekoliko sati pre bombardovanja dopisnik te američke televizije Brent Sadler lično je saopštio Milanoviću da će zgrada biti bombardovana upravo te večeri. U jednoj stvari ipak mogu da se priključim Radomirovićevim sugestijama - naime, da se članovi UNS-a makar sada, sa velikim zakašnjenjem, upuste u istraživanja ovog slučaja. Neka, dakle, ispitaju da li je RTS tokom rata bila deo tzv. ratne vojne televizije, neka dođu do izveštaja pukovnika Đorđa Trifunovića čija je jedinica raščišćavala ruševine i utvrde da li je u RTS-u bilo vojnih instalacija (kao što je na Haškom sudu tvrdio NATO, a vojska ćutala i ćuti do danas), a pre svega neka pokušaju da dođu do transkripata sa sednice Vrhovnog saveta odbrane na kojoj je razmatrano upozorenje General štaba da će RTS biti gađan. Eto konkretnih novinarskih zadataka za UNS, čije bi ispunjenje toj organizaciji i njenim predvodnicima nesumnjivo služilo na čast.
*Esejista i prevodilac
Komentari (2)
ostavi komentar06.05.
2021.
Обожавам анонимусе..
...као што се то ви - Вакијевски ноктурно.
OdgovoriИмате мишљење, али немате ОНО, потребно да именом и презименом станете иза сопствених мисли и речи!
И ко је госн есејиста и преводилац, који себи даје за право да све који не мисле као он - назива РЕВИЗИОНИСТИМА и следбеницима Слободана Милошевића?! А он, очигледно, има бланко потврду да није од тијех грдоба?
Дакле, поменута господо, научите да правите разлику између узрока и последице, па онда певајте оде онима који нас за главу скраћују вековима!
Основна чињеница, коју је и Радомировић поменуо, ЈЕСТЕ и ОСТАЈЕ - зашто СВИ ви, који кривца налазите у нашем дворишту, не покренете одговорност ЈЕДИНОГ, а то је терористичка организација НАТО. Они су почетак и крај. Од идеје до реализације.
И са којим правом можете смрти да делите на оне које више боле, па се стално у први план ставља 16 радника РТС-а, у односу на све оне које су НАТО терористичке бомбе погодиле широм наше земље 1999.!?
Деце, грађана, војске која нас је бранила на Кошарама, Паштрику, на Космету, Алексинцу, Нишу, Грделици..
Вечнаја памјат СВИМА..
А вама поменутима, памет у главу!
Није Слободан Милошевић позвао "Милосрдног анђела" на партију шаха, ПАЛИ АНЂЕЛИ долазе без позива, и са дебелом намером, као што то чине и сада, широм нашег земљиног шара!
05.05.
2021.
Zašto?
Da je sreće na čelu UNS bi bili Vi a ne gospodin Radomirović, Smajlović i slični.
OdgovoriDok se to ne desi UNS će i dalje samo biti to što jeste.
Nažalost.