Vesti
28. 06. 2012.
Ko ste Vi, gospodine Vukčeviću, čime se zapravo bavite?
Neko u Srbiji mora pod hitno da postavi ova pitanja tužiocu za Ratne zločine, iako se uskoro navršava punih devet godina otkako se Vladimir Vukčević nalazi na tom položaju. Biće dovoljno da taj neko prethodno pročita beogradske dnevne novine, po kojim Vukčević ovih dana tereti ljude protiv kojih nema dovoljno dokaza da bi ih izveo pred sud.
Evo kako to radi. Prvo sazove konferenciju za štampu da obelodani postupke protiv jataka ratnih zločinaca. Zatim kaže da ne može da im saopšti imena, navodno jer neće da "prekrši pretpostavku nevinosti" onih protiv kojih vodi krivični postupak. Ali potom ih opiše tako da im identitet lako pogode čak i novinari kojim Tužilaštvo nije prethodno "u poverenju" otkrilo o kome se radi.
Pritom sve vreme insistira da osumnjičenom neće da kaže ime, "sami zaključite". Kada iz tužiočevog opisa "generala" i "visokopozicioniranog pripadnika službe vojne bezbednosti u penziji" svi već sutradan prepoznaju Acu Tomića, bivšeg šefa Vojne kontraobaveštajne službe, za kojeg je još pre nekoliko meseci potvrđeno da je pod istragom, Vukčević od čoveka, čiju je pretpostavku nevinosti tobož štitio, traži da sam prizna krivicu jer bi to bilo "najefikasnije".
Nisu ništa bolje prošli ni oni protiv kojih Vukčević osim što nema dokaza, ne vodi ni istragu. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković je u haškom zatvoru, dakle van Vukčevićevog domašaja, i po tužiočevom izričitom priznanju "nije donosio nikakve protivzakonite odluke", ali se Vukčević svejedno osetio "stimulisanim" da mu pomene ime. Bio je rad da pomene i da se Tužilaštvo bavilo Radetom Bulatovićem. Ni protiv njega nema dokaza, ali će ga "u svojstvu građanina" pozvati da "objasni neke stvari".
I pokojnog Momu Kapora optužio je za svojevrsno "jatakovanje" Radovanu Karadžiću, a kao dokazni materijal poslužio mu je Kaporov crtež starca sa šeširom iz 2002, koji likovnim kritičarima zaposlenim u Tužilaštvu strašno liči na lik "doktora Dabića" pod kojim se u Beogradu krio bivši predsednik Republike Srpske. Zaprepašćena Kaporova udovica saopštila je da poseduje mnoštvo varijacija istog crteža, i 15 godina starih, i da bi ih rado pokazala tužiocima da su je o svojim sumnjama obavestili pre nego što su zakazali konferenciju za štampu.
Momo Kapor nije krio da gaji naklonost prema haškom optuženiku Radovanu Karadžiću i svakako se zbog ovih smešnih Vukčevićevih optužbi ne "okreće u grobu". Nije ovde o tome reč. Reč je o tome da Srbija ima tužioca za ratne zločine koji je ili nekompetentan ili potpuno beskrupulozan.
U razvijenim demokratijama se nešto od ovoga što Vukčević radi posprdno naziva " trial by media ", suđenja putem medija. U Srbiji politička zloupotreba pravosuđa nije ništa novo, ali je Vladimir Vukčević dostigao vrhunac drskosti u ciničnoj i demagoškoj upotrebi štampe protiv ljudi protiv kojih njegovo tužilaštvo još nije podiglo optužnicu. Nije reč samo o tome da se služi tužilačkom funkcijom kako bi sumnjivce osudio pred sudom javnog mnjenja: Vukčević medije koristi umesto i mimo bilo kakve zakonske procedure. Nema mukotrpnog prikupljanja dokaza, nema podizanja optužnice, nema unakrsnog ispitivanja i principa "jednakosti oružja" odbrane i optužbe u sudnici: umesto toga, Vukčević u novinama i na televiziji sumnjiči i optužuje i nudi nagodbe. Bilo bi "najefikasnije", veli, kada bi sa Tomićem i drugim osumnjičenima postigli sporazum o priznanju krivice.
Stvarno? Možda bi još efikasnije bilo da se uopšte ne gnjavimo sa zakonima, sudijama i suđenjima, već da sa televizijskih ekrana prozovemo sve od kojih bismo hteli da nam "objasne neke stvari", pa da ih pozovemo da se sami predaju i priznaju ako su za šta krivi?A da posle toga pređemo možda i na one koji su nam se nešto u prošlosti zamerili, a zatim i na jedan čiji nam je patriotizam sumnjiv pa potom i one čija su nam politička uverenja odvratna ...
Jesmo li rekli vrhunac drskosti? Ne, vrhunac je ipak nešto drugo. Vrhunac je to što se medijima kao oruđem državne propagande drsko koristi isti tužilac koji pretenduje da pred sud za ratne zločine izvede srpske novinare koji su devedesetih godina dozvolili da ih Miloševićev režim zloupotrebi kao sredstvo ratne propagande. I postupci protiv novinara vode se u Vukčevićevom tužilaštvu po istom ključu kao i ovi protiv Mladićevih i Karadžićevih jataka. Umesto da javnosti predoče dokaze na osnovu kojih će povesti postupak za krivično delo "organizovanja i podsticanja genocida i ratnih zločina" (da, dobro ste pročitali, to je delo za koje sumnjiče srpske novinare), Vukčević i Bruno Vekarić krenuli su pre tri godine drugim putem: prvo su pokrenuli javnu kampanju, odnosno saopštili nameru da u Srbiji pronađu novinare koje bi optužili, a onda su organizovali timove koje su poslali da čitaju dvadeset godina stare novine i da gledaju dvadeset godina stare televizijske dnevnike i zamolili građane da se jave ako su u ličnim arhivama sačuvali po neki tekst koji bi mogao sada da posluži kao dokaz. To je kao da prvo zapalite lomaču, zatim tražite od građana da donose grančice za vatru, a tek nekoliko godina kasnije izađete u javnost sa prvim konkretnim sumnjama.
Onda se pokaže da isleđuješ novinare što su devedesetih godina radili slično onome kako se sada radi.
Nigde se u demokratskom svetu tako ne radi. Zašto to onda postaje praksa u Srbiji? Niko javno ne pita Tužilaštvo ni zašto je, na dan izborne ćutnje, hapsilo i u zatvoru nedeljama držalo Albance sa juga Srbije za koje je moralo znati da su obuhvaćeni amnestijom koja je potpisana posle 5. oktobra. Je li to zato što su oštećeni samo Albanci? U drugim bi zemljama već i nekompetentnost koju je Tužilaštvo za ratne zločine pokazalo u slučajevima zločina nad Srbima (tuzlanska kolona, Jurišić, Dobrovoljačka ulica, Ganić), dovela do ozbiljnog preispitivanja profesionalne stručnosti. Znamo i šta bi sankcija bila.
Još jednom: Ko je ovaj čovek, šta radi i zašto mu to polazi za rukom?
Komentari (6)
ostavi komentar30.06.
2012.
ТУЖБА ПРОТИВ КЛЕВЕТНИКА
Доживео сам да и сам будем позван као грађанин, тако је писало у позиву Тужилаштва за рате злочине, ради прикупљања података о новинарском подстрекавању на ратни злочин. Сат и двадесет минута сам морао објашњавати тројици дечака како се праве новине и бојим се да и поред најбоље воље то нисам успео.Показали су ми три фотокопије мојих текстова из "Политике експрес" са вуковарског ратишта, које сам потписао заједно са Вукашином Обрадовићем, који је био самном на ратишту као испомоћ. То што сам тада написао, написао бих и данас.Пред тужилаштвом сам тражио да ми покажу текст о сто побијених Срба, скинутих с воза, који сам наводно ја објавио, нису имали, а на основу тог текста ме на листу зликоваца ставио Јован Дуловић из НУНС-а. Нису имали фотокопију и што је још горе, не могу је ни прибавити, јер тај текст никад нисам написао. Дакле, мене тужилаштво саслушава због туђих измишљотина. Истина, замољен сам у тужилаштву да о саслушању ћутим, али зато таламбаса тужилац Вукчевић.
OdgovoriА онда у петак 22. јуна, на РТ Војводина иде серија Медији у Србији, па се намести Милош Васић да исприча како сам ја, дописник "Експреса" из Сремске Митровице објавио да су Хрвати вадили очи Србима и правили бурек и како ме је због тога Јован Дуловић ишамарао. не знам откуд Васићу ова прича, вероватно од званичног државног сведока(Вукчевићевог) Јована Дуловића. Прво то никад нисам објавио, друго, ко мене може ишамарати. У мојој Крајини се зна како се то решава.
После ових бљувотина Милоша Васића одлучио сам да им зачепим уста тужбом. Тужићу Васића и ТВ Војводину, јер срамота коју ми ти људи наносе, више је превазишла све обзире, не желим да ми на потомцима остане брука коју шире људи без образа и морала, а за то што раде су добро плаћени, само не знам из чије касе. Васићу и Дуловићу је боље да ме се ману, јер ћу бити присиљен да предузмем и неке друге методе, због насртаја на мене. Тужиоцу Вукчевићу поручујем да смири те своје НУН-совце - сараднике. Од тужилаштва још нисам ништа сазнао око мог саслушања, али, чекам, па да тужим и НУНС, јер су 2009. године објавили именом и презименом да су против мене поднели кривичну пријаву, а тужићу и мог друга Вукашина Обрадовића, пошто смо заједно, тако пише у новинама, хушкали Србе на ратни злочин. Одговорности се не бојим, можда би и данас писао на исти начин, јер се другачије није ни могло.
Љиљи хвала за текст, а искрено, нисам се ни изненадио, јер знам да је прави борац за истину, то знам већ дуги низ година.
30.06.
2012.
Ко управља тужиоцем Вукчевићем?
Увек сам се питао зашто ово тужилаштво, ако се бави ратним злочинцима на простору Србије, није до сада подигло оптужницу против Хавијара Солане који је дао пуно овлашћење команданту НАТО -а Веслију Кларку да започне бомбардовање Србије и све то без одобрења УН, или одлука Влада чланица НАТО-а, или њихових парламената. Без одобрења Савета безбедности УН кренули су у уништавање једне земље и њеног народа. Тиме су починили злочин против мира, злочин против човечанства, међународни тероризам. Прекршили су Повељу УН, Женевску конвенцију, принципе Нирнбершког суда и Хашких прописа као и других међународних и националних закона. Бруталан рат против Србије, током 78 дана бомбардовања са 1150 борбених авиона, 1300 крстарећих ракета, 2.900 бомби, преко 25.000 тона експлозива, као 10 атомских бомби на Хирошиму, рушења и убијања, деце, становништва па и новинара. Да не наводим даље размере овог злочиначког напада на становништво Србије. Сво време се питам, ко управља тужилаштвом за ратне злочине ако оно не подиже оптужницу и против оних који су наредили и управљали овим злочином. Поред Солане и Кларка, сви знамо каква је улога у заговарању и потстицању овог ратног злочина била од стране Бил Клинтона, Мадлен Олбрајт, Тони Блера, Робин Кука, Герхарда Шредера, Џорџа Робертсона, Жак Ширака, Ибер Ведрина, Јошка Фишера, Рудолфа Шарпинга, Вилијем Коена. Какви докази или чија наредба требају Вукчевићу да би подигао оптужницу против стварних злочинаца који су прекршили све међународне и националне норме чинећи ратни злочин на простору Србије? Ко управља с њим и с тужилаштвом? Нека прегледа медије чланица НАТО-а и прочита њихове пропагандне прљавштине ради оправдавања ратног злочина од НАТО убица. Када ће изаћи из политичког миљеа и прећи да ради и онај део посла који је и данас видљив по Србији!
Odgovori30.06.
2012.
Dodatak naslovnom pitanju
Uz veoma dobar naslov gospođe Ljiljane Smajlović ; "Ko ste Vi, gospodine Vukčeviću, čime se zapravo bavite?", ja bih još tome dodao, odnosno još upitao : Ko Vas je postavio na ovako stručno i odgovorno mesto?Gospodin Bjeljak očito vaš poznanik, vjerovatno i zemljak, sve što u svome komentaru reče toliko bi Vas moralo zamisliti da što prije počnete razmišljati i pokušati raditi na podizanju svoje stručnosti, a boga mi i morala na nivo naroda kome pripadate. To bi bilo dobro i za Vas i za one koji su vam povjerili ovako odgovornu funkciju, a naročito za pravdu i pravo i interese naroda koji vas plaća i države koju predstavljate.
Odgovori29.06.
2012.
bravo
Da li je konačno vreme da se prenemo i da svi glasnije podržimo razumne stavove i činjenice koji su tako očigledni i o kojima autorka piše?
OdgovoriBravo za autorku, za razložnost sa kojom piše o ključnim i uglavnom od javnosti i struke prećutanim temama, za odvažnost da ukaže na iskrivljeno ogledalo u kojem se bez prestanka ogledamo (sada više nego ikada) i za energiju koja zavređuje makar ovo obično "bravo".
29.06.
2012.
Nikad ne pisem anonimno ni pod nadimcima
Bravo, Ljiljo!
Odgovori29.06.
2012.
Зна се ко је
Браво за сваку ријеч и реченицу коју сте написали, посебно за наслов. Мудрост је, још од старе Грчке, питати се, упитати се. Да, страврно: Ко сте Ви (без онога господине, не може свакo бити господин) Вукчевићу, чиме се заправо бавите. Слиједеће је питање, моје - дакако: За кога радите, да ли плату примате од нас пореских обвезника или од неких европских лутајућих циркузаната. Нажалост, знам ко је Вукчевић, а још већа жалост је што то не могу написати, то не би било објављено, што бих повукао тешеке последице, с обзиром чије је и каво нам је судство. Надам се у Бога да ће неки људи отићи на сметлиште историје. Поставиће се, а и сада је, питање, да ли неки ликови, као што је овај, данас сутра могу чиста образа проћи Кнез Михајиловом улицом, сјести у башту Мажестика или неком другом мјесту. Да ли ће се тај човјек, кога познајем, а познајем и његовог оца (био је контроверзни судија), када негдје сједну да попију кафу, стидјети, посрамити. Мора им се признати да су храбри, а уосталом овај народ заборави већ сутрадан шта му се десило претходног дана. На ту српску несрећну особину сви рачунају.
Odgovori