Vesti
16. 07. 2012.
„Stvarno ne znam ko je ubio Ćuruviju!“
„Niko mi nije nudio da budem svedok saradnik u postupku za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, niti za takvu ponudu postoje razlozi! Da sam znao bilo šta o tome, rekao bih to istražnim organima jer ne bih mogao da živim s jednom takvom mračnom tajnom.
Od muke i sramote ne bih mogao sebe da pogledam u ogledalu!“, kaže za „Alo!“ Stevan Basta (55), bivši šef Trećeg odeljenja za ekstremizam Centra Državne bezbednosti u Beogradu, povodom spekulacija da bi mogao da bude svedok saradnik u istrazi ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa“.
Nekadašnji agent DB-a koji je nedavno nepravosnažno osuđen na sedam godina zatvora zbog učešća u pokušaju atentata na Vuka Draškovića u Budvi 2000. kaže da su mu ovakve informacije potpuno nejasne.
Ne znam u čijoj se kuhinji one smišljaju, ali istražni organi odavno znaju da od mene nemaju šta da dobiju u vezi sa Ćuruvijinim ubistvom jer stvarno ne znam ko ga je ubio! Zbog ovih zlonamernih spekulacija mogu samo da pretpostavim da su oni produkt nemoći nadležnih da otkriju ubice Ćuruvije - kaže Basta i navodi da mu je žao što se ovakvim neosnovanim informacijama neko poigrava sa osećanjima članova porodice pokojnog Slavka Ćuruvije.
Basta je početkom 1999. bio pomoćnik načelnika Trećeg odeljenja, a kako je na saslušanju u vezi sa ubistvom vlasnika „Dnevnog telegrafa“ izjavio, u junu 1998. šefov ima svih odeljenja stigla je naredba tadašnjeg načelnika beogradskog DB-a da „preduzmu zakonom propisane operativne mere prema odgovornim licima onih sredstava javnog informisanja koja svojim izveštavanjem o događajima na Kosovu i Metohiji kompromituju mere državnih organa“.
Tada je formirana grupa operativaca koja se je bila zadužena za analiziranje izveštavanja srpske štampe. Naređeno je da to radi naše odeljenje i određeno je operativno angažovanje prema Ćuruviji. Za rad lista i njegove aktivnosti bio je zadužen operativni radnik Trećeg odeljenja. Međutim, angažovanje našeg odeljenja je prestalo 2. aprila 1999, kada je bombardovana zgrada u Kneza Miloša, i tada je uništen prislušni centar. Jedini koji bi mogli da znaju više
detalja o angažovanju operativnog sastava DB-a na dan ubistva Ćuruvije su operativci Devetog odeljenja DB-a, koje je zaduženo za tajno praćenje objekata, a ja nikada nisam bio radnik ili rukovodilac tog odeljenja - navodi sagovornik
našeg lista.
Basta je 19. juna u Višem sudu osuđen na sedam godina zatvora zbog, kako je navedeno, pomaganja u pripremi osuđenima za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Na ovu odluku, kada dobije presudu, uložiće žalbu Apelacionom sudu.
Drašković mi, možda, nije oprostio
Povodom presude kojom je nedavno osuđen na sedam godina zatvora zbog pomaganja u pripremi osuđenima za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, Basta izražava sumnju da je reč o „politički obojenoj presudi!“
Presuda kao da nije doneta u sudnici, već je stigla iz nekog centra moći. Ja sam osuđen bez ijednog dokaza, jer nijedan od 11 svedoka tužilaštva nije potvrdio navode optužnice. Mislim da je takva presuda mogla biti doneta jedino u periodu intenzivnih pregovaranja o formiranju koalicione većine za novu vladu, koji su, pretpostavljam, obilovali raznim uslovljavanjima i pritiscima.
Verujem da mi pojedinci nisu oprostili što svedočeći u prethodnim postupcima nisam prećutao nijednu činjenicu koja mi je bila poznata. Pretpostavljam da bi to mogao da bude Vuk Drašković, i to verovatno što nisam prećutao njegove tajne sastanke s tadašnjim predsednikom države Slobodanom Miloševićem - smatra Basta.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.