Vesti
20. 08. 2012.
Napadali su ga s leđa, a on im je vraćao u lice
Juče je u selu Vodice završeno rušenje kuće u kojoj je rođen rodonačelnik moderne srpske štampe. U isto vreme pedeset metara dalje stavljena je pod krov replika te zgrade, budući spomendom. Odiseja Pere Todorovića nastavlja se i vek posle njegove smrti.
Pera Todorović u mnogo čemu je bio prvi: osnovao je “Male novine” - prvi komercijalni list u Kraljevini Srbiji, koji je dostizao tiraž od 30.000 primeraka kada je cela Srbija imala stanovnika koliko današnji Beograd. U srpsko novinarstvo uveo je feljtonistiku, romane u nastavcima i zanimljive priloge koji su osvajali publiku, a prvi je počeo i da prodaje oglasni prostor.
Rodio se 1852. u Vodicama kraj Smederevske Palanke kao treći sin bogatog svinjarskog trgovca. Iz beogradske gimnazije izbačen je kad je u šestom razredu odbio da primi pričešće. Školovanje nastavlja u Pešti i Novom Sadu, gde je upoznao Svetozara Markovića, a onda u Cirihu, gde počinje da se druži s Nikolom Pašićem.
Sa Pašićem će osnovati Radikalnu stranku i dizati Timočku bunu. Ali kad buna propadne, Pašić će pobeći u Bugarsku, a Todorović i drugovi biće osuđeni na smrt.
Kralj Milan ih je pomilovao, a Pera zauzvrat prihvatio da posreduje u sklapanju političkog sporazuma da radikali uđu u vladu i priznaju legitimnost vlasti Obrenovića. Todorovićevi partijski drugovi, međutim, po izlasku iz zatvora odbijaju sporazum, a mržnju prema kralju Milanu proširuju i na “izdajnika” Peru Todorovića.
Radikalska kampanja protiv Todorovića, koja će trajati sve do njegove smrti, bila je surova.
Tako Janko Veselinović, pisac “Hajduk Stanka”, piše: “Todorović je jedna vrlo gadna bolest društvena... Jedan nazadnjak i u umnom i u moralnom i u seksualnom smislu.”
Zbog glasina da je homoseksualac, Todorović je poveo i sudsku parnicu... Ali ni ovako nije ostajao dužan svojim protivnicima:
“Nema udarca koji ne mogu primiti i odbiti, kadar sam da se borim s obadve ruke, da udaram i levo i desno, i ko god me udari mučki u leđa - vratiću mu udarac u lice”, govorio je.
Godine 1889. otkupljuje “Male novine” i pretvara ih u prvi moderni dnevnik u Srbiji. Spušta im cenu na pet para (“petparački list”) i prodaje preko kolportera, koji se tada prvi put pojavljuju kod nas.
Novinar i predavač na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dimitrije Boarov u svom opsežnom radu o Todoroviću kaže da su “Male novine” bile i prvi srpski tabloid “jer se Todorović nije libio da u njima objavljuje i društvene skandale, pa i naručene napade na određene ličnosti”.
Za razliku od drugih listova, “Male novine” nisu počinjale političkim uvodnicima, već najnovijim vestima.
Objavljivao je i vremensku prognozu, lutrijske izveštaje, vesti s pijace, crnu hroniku i viceve...
Prestale su da izlaze kad su Karađorđevići došli na vlast. Pod njima izdaje “Ogledalo”, gde je pisao: “Ja sam pet godina proveo u izgnanstvu; više od 20 puta bivao sam zatvoren i hapšen; bio sam osuđen na 27 godina zatvora, proveo sam u kazamatima pet godina, sedam meseci i devet dana; platio sam 11.000 dinara globa i taksi; vukao sam teške okove od kojih mi i sada zjape rane na nogama, i bio sam osuđen na smrt, jedan put javno, a četiri puta o koncu je visilo da izgubim glavu potajno i mučki.” Umro je 1907. godine.
Prema rečima Miodrag Zagorčić, predsednika “Vidovače”, posle 2000. bilo je pokušaja da se njegova rodna kuća otkupi, ali su vlasnici tražili ogromnu sumu, pa su Zavičajnoturističko udruženje “Vidovača” i Udruženje novinara Srbije 2008. pozvali dobrotvore da prilozima pomognu izgradnju spomendoma na placu koji je za to poklonila škola, stotinak metara dalje.
Nova zgrada biće verna replika rodne kuće - kaže Srđan Todorović, kompozitor i profesor u Palanci i čukununuk drugog Perinog brata Nikole. - U njoj će biti izložba posvećena ocu srpskog žurnalizma, sala za seminare i školu novinarstva i etnopostavka.
Ove godine, objašnjava Zagorčić, stavljena je pod krov najviše zahvaljujući pomoći “Potisja” iz Kanjiže, “Srbijašuma”, cementara iz Kosjerića i Beočina i palanačke opštine. Nastavak radova zavisi od daljih priloga dobrotvora.
PRVI RATNI REPORTER
Zbog razvijanja crvene zastave na kojoj je pisalo “Samouprava” 1876. godine Pera Todorović je bio osuđen na robiju, ali je pušten da kao dobrovoljac ide u rat sa Turskom. Iz rata se vratio sa „Dnevnikom jednog dobrovoljca“, uzbudljivom ratnom hronikom koja ga čini prvim našim ratnim reporterom.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.