Vesti
30. 08. 2012.
Pet minuta sa Draganom Solomon
Šefica odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji Dragana Solomon već godinama učestvuje u svim značajnim medijskim dešavanjima.
Poslednji veliki posao bila je prošlogodišnja javna rasprava o predlogu Medijske strategije i prvo pitanje je zašto je taj dokument toliko važan?
Medijska strategija određuje način na koji treba da bude sprovedena medijska reforma kao važan korak za razvoj demokratije u Srbiji. Ovim dokumentom određuje se i uloga države u medijima. Strategija je usvojena širokim konsenzusom, posle duge i obuhvatne javne debate. U njoj je naglašeno da država treba da se povuče iz direktnog finansiranja i vlasništva nad medijima, a predviđaju se i specifični uslovi pod kojima država može da se pojavi na medijskom tržištu. Suštinski, javna sredstva bi trebalo upotrebljavati za finansiranje interesa javnosti, a ne za uticaj na uređivačke politike. U strategiji se insistira i na transparentnosti vlasništva, što je pitanje koje je nedavno došlo u žižu javnosti u slučaju prodaje dela akcija Politike. Građani Srbije imaju pravo da znaju ko su vlasnici medija koje čitaju, slušaju i gledaju. Kada znamo ko su vlasnici, znamo i da li postoje medijski monopoli i da li je ugrožen pluralizam mišljenja i glasova koji se čuju u javnosti.
Očekujete li nastavak rada na primeni Strategije i poštovanje datih poslova i rokova?
Primena Strategije kasni zbog izbora. Sada kad su nove vlasti preuzele svoje funkcije trebalo bi da započne proces usklađivanja medijskih zakona sa standardima EU, u okvirima koji su Strategijom predviđeni. Zakone ne treba donositi u žurbi, a i u njihovu izradu, na otvoren način, treba uključiti sve relevantne medijske poslenike. Pre usvajanja zakone bi trebalo da ocene i relevantni međunarodni eksperti Saveta Evrope. Misija OEBS u Srbiji spremna je da pomogne novim vlastima u stvaranju zakonskog okvira koji će pomoći nezavisnim i profesionalnim medijima i biti od koristi građanima Srbije.
Pratite medije u Srbiji - šta su glavni problemi i kako ih rešiti?
Medijsko tržište u Srbiji ne funkcioniše, a mnogi zakoni se ne primenjuju ili su u koliziji. Kada na to dodate ekonomsku krizu i preveliki broj glasila za malu i siromašnu sredinu, neizbežan je loš materijalni položaj novinara i snižavanje profesionalnih standarda, što otvara mogućnost za uticaj na medijske sadržaje. Kvalitetni profesionalci „rasuti” su u mnoštvu redakcija i ne mogu dobro da naplate svoj rad. Želeli bismo da takvi pojedinci zasijaju i postanu svetionici profesije, ohrabrujući i druge da krenu istim putem.
Sloboda izražavanja i javni interes dve su najznačajnije vrednosti kada su informisanje i javnost u pitanju. Ima li Srbija prelaznu ocenu i kako biste je rangirali u odnosu na okruženje?
Misija OEBS u Srbiji ne bavi se ocenjivanjem slobode medija na taj način, ali je svakako indikativan poslednji izveštaj „Reportera bez granica“ koji je Srbiju stavio na 80. mesto od posmatranih 178 zemalja. To što je zemlja u gornjoj polovini tabele ne treba da zavara, jer je u odnosu na poslednjih pet izveštaja, u kojima je Srbija konstantno bila oko 60. mesta, zabeležen popriličan pad. Rezultati drugog istraživanja, koje su sproveli mediji i novinarska udruženja, pokazuju da su od 27 indikatora medijskih sloboda, koje je definisao Savet Evrope, samo četiri potpuno primenljiva u Srbiji. Najveći problemi zabeleženi su u oblastima finansiranja medija, nezavisnosti od političkog uticaja, bezbednosti novinara, kao i radnih i socijalnih prava medijskih profesionalaca.
Dugo ste bili novinarka u Britaniji. Možete li svoje iskustvo da uporedite sa iskustvom i položajem novinara u Srbiji danas?
Suštinska razlika je u tome što novinari u Britaniji tačno znaju „pravila igre“. Teško je zamisliti da, s jedne strane, mediji objavljuju netačne ili neproverene informacije, a s druge da se redakcije otvoreno pritiskaju da se ne objavi nešto što se smatra značajnim za britansku javnost. Nikada se od mene nije tražilo da izostavim deo ili ne objavim priču dokumentovanu činjenicama, bez obzira na to koliko je tema osetljiva. Verovatno sam imala i sreće da na taj način naučim da radim u novinarstvu. Novinari su u Britaniji mnogo bolje zaštićeni ali, u isto vreme, snose i daleko veću odgovornost za sve što se objavi. Tamo se niko ne igra sa činjenicama jer je to najbrži način da izgubite reputaciju.
OEBS je u više navrata u saradnji sa novinarskim udruženjima vodio „dnevnik“ napada na novinare. Da li se, prema vašem uvidu, situacija promenila i na šta vam se novinari žale?
Da bi se problem napada na novinare rešio neophodna je promena svesti o tome šta je uloga novinara i medija u demokratskom društvu. Zadatak medija je i da nadziru procese u društvu i rad državnih organa, kako bi građanima dali prave informacije i podstakli ih na aktivno delovanje u društvu. Ako su pod stalnim pritiskom, mediji su pasivni, a s njima i građani, koji osećaju da nemaju platformu pomoću koje bi uticali na promene u društvu. Građane Srbije niko još nije informisao o tome kakvi su im mediji potrebni, a trebalo bi to uraditi kako bi se dobila slika kakve medije treba da imamo. Novinari nam se često obraćaju sa različitim problemima - od zakasnelih plata do pritisaka iz sfere politike ili biznisa. U Srbiji, posebno u manjim sredinama, pritisci na novinare snažniji su i vidljiviji. Nažalost, kada je lična bezbednost novinara ugrožena oni, u strahu za svoje prihode i bezbednost porodice, često pribegavaju autocenzuri.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.