Vesti
22. 09. 2012.
In memoriam: Preminuo Čedo Prelević
Napustio nas je divan kolega i veliki čovek, šef dopisništva u Crnoj Gori
Okrutnom igrom sudbine, iznenada, bez najave, kako to i biva kada odlaze najbolji, zaustavljeno je još jedno vrsno novinarsko pero.
Umro je Čedo Prelević. Majstor najlepšeg ukletog posla, sveštenik grešne crkve, kako jedan naš blaženopočivši kolega nazva posvećenike slatko-gorke profesije. Godinama ipak mlad, golemim iskustvom i novinarskim opusom veteran ,svojom vedrinom u čijem središtu je bila ogromna ljubav premu svojim novinama i ljudima Koji ih prave, najavljivao je dugo trajanje. Tačku je, međutim, iz ugla gledano zemaljskog nepravedno, stavio prokletnik - život. Ubilo ga je srce.
Svoj raskošni talenat, sjajnu simbiozu poštenja i pravičnosti, kučkih Prelevića i literarne žice koju je nasledio od ujčevine Bulatovića, brusio je u "Novostima". Učio je od najboljih i poodavno s najvišim ocenama, završio tu visoku školu novinarstva, za koje se na jednom drugom za to specijalizovanom fakultetu, obrazovao. Fakultet, čija diploma nosi ime "Slobodan Glumac", nagrada za životno delo koju je dosta mlad dobio, što najbolje govori da je zanat izučio pre roka.
Novinarski inficiran u Bijelom Polju, pored kojeg protiče Lim, kojim uveliko plovi crnogorska poezija, ubrzo je prerastao lokalni list u kojemu je ostavio blistav trag. Stigao je u "Večernje novosti" preporukom svog pera. I Božijim proviđenjem. Ja Crna Gora se decenijama u "Novostima" prepoznavala po Čedu Preleviću. Izdvajao se među svojim kolegama po mnogo čemu. Bilo da je izveštavao, informisao, komentarisao, ili pravio reportažu kojoj je bio sklon, brzo i jasno je određivao metu. Besprekorni lid, kratka i jasna rečenica i istina kao vrhovni kriterijum naše profesije iz dana u dan, godinama, su privlačili čitaoce. Koji su verovali Čedu, i "Novostima".
Naš Čedo je bio beskrajno duhovit čovek. Sjajna dosetka koju je u sekundi porađao, znala je da razgali i kolege, dok su se mučili s tekstom, i brojne njegove prijatelje. I te dosetke, dostojne najboljih aforizama, sjajna poređenja, redovno su ulazile u novine, na pravo mesto i u vreme pravo. I u najtežim trenucima, kada su politika i vreme rodili vreme zla na ovim vrletnim prostorima, sa neviđenim šarmom i poznavanjem srpsko-crnogorske sredine, izvrsno je tumačio stvarnost. Naš vrli kolega je istinski živeo svoje tekstove i za svoje novine.
Najmanje je šefovao kao prvi čovek redakcije "Novosti" za Crnu Goru, znajući da samo dobar tekst traži i nalazi čitaoca i podstiče mlađe kolege. Predan poslu koji je ne retko trajao do duboko u noć, nije pokazivao umor. Tamo negde, u njegovim očima, nazirao se on, ali samo oni koji su ga dobro poznavali mogli su da vide tu mešavinu sete i brige za novi dan i Crnu Goru u "Novostima". Tu setu uokvirenu ponosom rodile su i lične tragedije, kakve su gubitak supruge i mlađeg brata. Bol je Čedo gurao duboko u svoje srce, uvek sam strogo pazeći da ličnim problemima ne optereti prijatelje kojih je imao kao malo ko. I gajio prijateljstvo na opet, poseban način.
Čedo Prelević nije uspeo da ostari. Ni da se primakne novinarskoj penziji od koje se pomalo i plašio. Njegov prerani odlazak donosi veliku prazninu, pre svega u njegov gostoprimstvom ukrašeni dom. I te kako i u crnogorsku redakciju "Novosti" i njenu centralu u Beogradu.
Maja i Marko, koji je krenuo njegovim blistavim stopama, nastavljaju život slomljenih krila. A Crnogorsko novinarstvo i "Novosti", sa crnim florom koji će dugo nositi.
Crna Gora je izubila svog vrsnog tumača njenih uspona i padova, čitaoci svog omiljenog pisca. Kolege i prijatelji maštovitog kozera i šarmera. Jedino je Božija bašta bogatija za novog ugodnika, koji se našao u društvu najboljih, tamo gde se toči Ambrozija i igra poker neobeleženim kartama.
Adio,barba, sa plahovitih reka Crne Gore i Srbije. Zbogom Šule, naš.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.