Vesti
13. 11. 2012.
Tri prioriteta Brisela za Srbiju
Osim pregovora sa Prištinom, ključni kriterijumi za dobijanje datuma pregovora za članstvo u Evropskoj uniji - postizanje aranžmana sa MMF-om, sloboda medija i nezavisnih institucija.
Evropska unija će nove vlasti Srbije procenjivati u zavisnosti od toga kako napreduje dijalog s Prištinom, da li će biti sklopljen aranžman sa MMF-om i da li će se obezbediti puna sloboda medija i nezavisnih institucija, saznaje Danas u dobro obaveštenim izvorima u Briselu i Beogradu, koji ukazuju na to da će dobijanje datuma za početak pregovora sa EU zavisiti upravo od tri pomenuta prioriteta.
Odnos vlade u Beogradu prema kosovskom pitanju svakako je pod broj jedan, ukazuju sagovornici našeg lista. Oni su saglasni u oceni da je odluka premijera Ivice Dačića da stupi u direktne razgovore s predsednikom Vlade Kosova Hašimom Tačijem „pun pogodak“, mada prvi konkretni rezultati tek treba da stignu. A pod rezultatima se podrazumevaju primena sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima i, kako kažu, početak rasformiranja paralelnih struktura na severu Kosova u sektorima pravosuđa i bezbednosti.
Pod broj dva je budžet Srbije za narednu godinu, i to iz ugla mogućnosti sklapanja novog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom. Misija MMF-a danas će s predstavnicima Vlade i Narodne banke Srbije početi razgovore o ovom
pitanju i u tom kontekstu, kako je najavljeno, „tekuća ekonomska kretanja i predlog budžeta za 2013“ biće glavna tema.
Prema nezvaničnim saznanjima, stručnjaci MMF-a su procenili da je Predlog budžeta u delu prihoda precenjen, a u rashodnom potcenjen, te da će deficit biti veći od planiranog. Ova dešavanja u Briselu vrlo pažljivo prate, jer
procenjuju da bi Srbija bez dogovora sa MMF-om ušla u zonu političke, ekonomske i socijalne nestabilnosti. Fond bi konačnu odluku trebalo da donese tokom februara.
Ekonomista Miodrag Zec kaže za Danas da je Srbiji za napredak ka EU potrebna efikasna kontrola nad javnim finansijama, stabilnost javnih finansija, odnosno „drugi koncept države“. Zec smatra da pri ovom nivou javnog duga „mi nemamo šanse da idemo ka EU, jer nama Brisel neće progledati kroz prste kao što je to učinio sa Grčkom, Kiprom i Rumunijom“.
Sagovornik Danasa kaže da Brisel očekuje da se Srbija koncipira kao „racionalna, jeftina država, a ako to ne možemo sami, onda sklapajući aranžman s MMF-om“. „Nama je MMF potreban zato što smo zemlja koja se neprekidno
zadužuje, a da bi se i dalje zaduživala, s Istoka ili Zapada svejedno, ona mora imati aranžman s Fondom, koji utiče na kreditni rejting. Zato je krajnje smešno kada ministar finansija Mlađan Dinkić kaže da Srbija može i bez MMF-a, bez kojeg nećemo moći da dobijamo povoljne kredite“, zaključuje Miodrag Zec.
Na trećem mestu ključnih prioriteta za Srbiju iz ugla EU je odnos aktuelnih vlasti prema medijima i nezavisnim regulatornim telima. Brisel je izuzetno zainteresovan za dešavanja oko primene Medijske strategije, poput povlačenja države iz medija, položaja RTS-a i mogućeg osnivanja čak devet regionalnih javnih servisa.
Stav administracije EU je da bi u Srbiji država trebalo da se potpuno povuče iz medijskog sektora, uključujući štampu (Politika i Večernje novosti) i novinske agencije (Tanjug). Najave budžetskog finansiranja RTS-a doživljene su s brigom, a nema ni razumevanja za razmišljanja o brojnim regionalnim servisima, jer se procenjuje da oni ne bi bili ekonomski održivi, pa bi lako skliznuli u zonu političke kontrole i manipulacije.
Prethodna vlada Srbije usvojila je Medijsku strategiju kojom se propisuju rokovi za regulisanje ove oblasti i pripremila radne verzije glavnih medijskih zakona, koje nisu još predstavljene javnosti. Po formiranju nove vlade
oformljena je radna grupa koja se bavi izmenama ovih akata, ali bez konsultovanja medijskih udruženja i međunarodnih organizacija.
Ministar informisanja Bratislav Petković najavio je da će do marta 2013. biti donet „paket medijskih zakona koji će omogućiti slobodu i nezavisnost medija po evropskim standardima“.
Asistentkinja na Fakultetu političkih nauka i koordinatorka radne grupa koja je izradila Nacrt medijske strategije Jelena Surčulija Milojević podseća za Danas da je usvajanje Strategije bio jedan od pet uslova Srbiji za dobijanje statusa kandidata EU, kao i da je EU imala svog predstavnika prilikom njene izrade.
„Primena Medijske strategije sada je jedan od osnovnih uslova za dobijanje datuma pregovora za članstvo u EU. To podrazumeva usvajanje zakona koji će biti usklađeni s propisima EU, rešavanje problema netransparentnosti medijskog vlasništva i regulaciju medijske koncentracije. Plašim se da država trenutno nema konkretan plan, što može da oteža dobijanje datuma pregovora“, upozorava Surčulija.
Podjednako ozbiljna tema je položaj nezavisnih institucija, gde je okidač za zabrinutost bila odredba iz Nacrta zakona o naknadi za korišćenje javnih dobara kojom se predviđa da Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) i Republička radiodifuzna agencija (RRA) ostanu bez izvornih prihoda, odnosno da njihovo finansiranje direktno kontroliše Vlada Srbije. Taj zakon još nije usvojen, a mišljenje Brisela o idejama Ministarstva finansija je, kako saznaje Danas, „vrlo negativno“.
Prema saznanjima našeg lista, Ministarstvo finansija je pokušalo da se „nelegitimno“ uplete u funkcionisanje nezavisnih institucija i prilikom rebalansa budžeta Srbije za ovu godinu. Zaštitnik građana Saša Janković je,
zbog povećanog obima posla, zatražio povećanje svog budžeta za izvesnu sumu, na šta su mu iz Ministarstva finansija uputili zahtev za specifikaciju troškova. Janković je odbio da to učini, smatrajući da bi to bila finansijska kontrola izvršne vlasti nad institucijom koja za svoj rad odgovara isključivo Skupštini Srbije. Njegov potez je naišao na odobravanje nadležnih u Briselu, koje sada zanima da li će Vlada i ubuduće pokušavati da stavi „finansijsku šapu“ nad nezavisnim telima, na šta primeri s Ratelom i RRA ukazuju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.