Vesti
16. 11. 2012.
TV Arena sport bez dozvole, nadležni ćute
Da bi presudio u slučaju domaće mreže četiri sportska programa, RRA čeka na mišljenje ministarstava kulture i finansija, koje, međutim, ne stiže.
Da televizijskoj kući nije potrebna dozvola da bi emitovala program u Srbiji i da pečat Republičke radiodifuzne agencije (RRA) nije nužan čak ni da bi istu televiziju kupilo preduzeća pod kontrolom države, pokazuje primer beogradske TV Arena sport.
Četiri kanala – Arena sport 1, Arena sport 2, Arena sport 3 i Arena sport 4 – ne samo da prikazuju program bez odobrenja za emitovanje već se danas nalaze pod okriljem „Telekoma”.
Ni posle godinu i po dana, RRA nije rešio da li da ovim kanalima, odnosno TV Areni sport, izda dozvolu ili zabrani poslovanje jer čeka na mišljenje Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva finansija, koje, međutim, ne stiže.Kako je ovo moguće?
U RRA saznajemo da je njihov savet u junu 2011. odlučio da svi koji su do tada (ilegalno) emitovali radio ili TV emisije nastavljaju sa programom sve do konačne odluke. Emiteri koji su posle ovog datuma želeli da uđu u posao, mogli su da se otisnu u kablovske ili satelitske vode samo ako su prethodno pribavili dozvolu.
– TV Arena sport je već emitovala program pre odluke od 15. juna 2011. tako da imaju pravo da emituju program sve dok Savet RRA ne donese odluku da im se izda dozvola za kablovsko emitovanje, odnosno odbije zahtev za izdavanje dozvole – objašnjavaju u RRA i dodaju da je postupak za izdavanje dozvola za kablovsko emitovanje programa četiri programa TV Arena sport u toku.
Međutim, Udruženje sportskih novinara Srbije (USNS) osporava mogućnost da se legalizuje poslovanje ove medijske kuće jer je ona od prošle godine u rukama „Telekoma” a država je objavila da se povlači iz vlasničke strukture u
novinama, radio-stanicama i TV kanalima.
– Mi vidimo problem u tome što je „Telekom”, državna firma, kupio privatnu televiziju a država se obavezala da će izaći iz medija – kaže generalni sekretar USNS Slobodan Igrutinović.
On tvrdi da TV Arena sport nema zgradu niti poslovni prostor i naravno – ni dozvolu za rad i zato se pita:
– Šta je „Telekom” kupio za 7,5 miliona evra, koliko smo čuli da je iznosila prodaja televizije?Iz TV Arena sport odgovaraju da „Telekom” nije kupio ovu medijsku kuću već da je „izvršio dokapitalizaciju TV Arena sport u iznosu od 7,7 miliona evra i time ostvario pravo vlasništva nad 51 odsto udela kompanije”.
– TV Arena sport, kao i većina kompanija, u svom vlasništvu ne poseduje poslovni prostor, već ga zakupljuje – kažu u ovoj kući, i objašnjavaju:
– Studijska i ostala opreme za rad, montaže, tonska obrada, novinarski desk, potpuno je u našem vlasništvu. Za potrebe produkcije utakmica, jedan deo opreme se iznajmljuje kako bi se ispunili visoki standardi i kvalitet prenosa utakmica.
Kada se TV Arena sport sa zahtevom za emitovanje obratila RRA, agencija je zatražila stav Ministarstva kulture i informisanja. Ovo ministarstvo treba da reši dilemu: ko sme da bude vlasnik medija i da li pomenuti kanali mogu da
dobiju dozvolu za kablovsko emitovanje. Kako su nam kazali u RRA, ministarstvo zaista i jeste dostavilo svoje mišljenje 7. avgusta 2012, ali je njihov stav pred agencijom osporio novi vlasnik TV Arene sport – „Telekom”.
Zbog toga je Ministarstvo kulture i informisanja, saznajemo u RRA, predložilo da se zatraži i mišljenje Ministarstva finansija i privrede koje nadzire primenu Zakona o privrednim društvima. Od dve institucije se očekuje da kažu da li „Telekom” može da bude vlasnik TV Arene sport i da li ona treba da dobije „zeleno svetlo”. Odgovora nema.
– RRA nije dobio objedinjeno mišljenje – kažu u agenciji.„Telekom” nije želeo da odgovara na naša pitanja o TV Areni sport.
U Ministarstvu kulture i informisanja su nam kazali da nemaju komentar.
Komentari (1)
ostavi komentar16.11.
2012.
Umesto komentara - kopije dva ranija dopisa
***
OdgovoriREPUBLICKA RADIODIFUZNA AGENCIJA
REPUBLICKA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE
UPRAVA ZA DIGITALNU AGENDU
MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA
MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRASNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA
USTAVNI SUD REPUBLIKE SRBIJE
Postovane dame i gospodo,
Ako je, prema clanu 50. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako slobodan da bez odobrenja, na nacin predvidjen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja i ako su, po clanu 11. stav 1. Zakona o javnom informisanu, javna glasila (tj. mediji, prim. D. P.) novine, radio programi, televizijski programi, servisi novinskih agencija, Internet i druga elektronska izdanja navedenih javnih glasila, kao i druga sredstva javnog informisanja koja pomoću reči, slike ili zvuka objavljuju ideje, informacije i mišljenja namenjene javnoj distribučiji i neodređenom broju korisnika, - da li su onda ustavne ili neustavne odredbe clana 100. stav 1. i clana 101. stav 1. Prednacrta zakona o elektronskim medijima (http://www.mc.rs/upload/documents/NAJAVE/2012/062012Prednacrt-Zakona-o-elektronskim-medijima.pdf) koje glase:
"Pruzalac medijske usluge putem elektronskih komunikacionih mreza moze da bude svako lice kome je Agencija pod uslovima propisanim ovim zakonom prethodno izdala dozvolu." (clan 100. stav 1).
"Dozvola je ovlascenje cijim dobijanjem njen imalac stice pravo da svoju medijsku uslugu, putem javnih mreza elektronskih komunikacija, pruza neodredjenom broju korisnika (clan 101. stav 1).
Stavise, da li su onda i odredbe clana 38. stav 1. i clana 39. stav 1. vazeceg Zakona o radiodifuziji ustavne ili neustavne, imajuci u vidu da se izrazi "emitovanje programa" i "dozvola za emitovanje programa" shvataju isto kao izrazi "pruzanje medijske usluge" i "dozvola za pruzanje medijske usluge".
Na kraju, ukoliko se i internet izdanje novina smatra oblikom medijske usluge, zasto se onda za pruzanje ovog oblika medijske usluge ne zahteva dozvola (tj. odobrenje)?
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 6. novembar 2012.
***
REPUBLICKA RADIODIFUZNA AGENCIJA
REPUBLICKA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE
UPRAVA ZA DIGITALNU AGENDU
MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA
MINISTARSTVO SPOLJNE I UNUTRASNJE TRGOVINE I TELEKOMUNIKACIJA
USTAVNI SUD REPUBLIKE SRBIJE
Postovane dame i gospodo,
Prethodni dopis od 6. novembra 2012. godine na temu "Zasto se za pruzanje audio i vizuelnih medijskih usluga zahteva dozvola?" zavrsio sam pitanjem: "Na kraju, ukoliko se i internet izdanje novina smatra oblikom medijske usluge, zasto se onda za pruzanje ovog oblika medijske usluge ne zahteva dozvola (tj. odobrenje)?"
Red je da prethodno navedeno pitanje prosirim sa pitanjem koje glasi:
"Ukoliko se, prema vazecem Zakonu o javnom informisamnju, internet izdanje radio programa i televizijskih programa smatraju oblicima tzv. elektronskih medija (tj. javnih glasila), zasto se onda za pruzanje ovih linearnih i nelinearnih audio i audio-vizuelnih medijskih usluga putem Interneta ne zahteva dozvola (tj. odobrenje)?"
Jer, pema clanu 98. tacka 1. Prednacrta zakona o elektronskim medijima (http://www.mc.rs/upload/documents/NAJAVE/2012/062012Prednacrt-Zakona-o-elektronskim-medijima.pdf), medijske usluge se pruzaju bez prethodno pribavljene dozvole, ako se pruzaju iskljucivo putem globalne informaticke mreze (Web casting). Isto tako, po clanu 11. stav 2. vazeceg Zakona o radiodifuziji, emitovanje programa putem globalne informaticke mreze (Internet webcasting) ne podleze obavezi pribavljanja dozvole, ali se odredbe ovog zakona primenjuju na sadrzaj programa.
Cini mi se da vise nikad ne bi trebalo zaboraviti:
- da je audio iili audio-vizuelna mediske usluga svaka usluga koja je pod uređivačkom odgovornosću davaoca medijske usluge, a čija je glavna svrha pružanje programa najširoj javnosti pomoću elektronskih komunikacionih mreža, radi informisanja, zabave i obrazovanja;
- da elektronska komunikaciona mreža predstavlja sisteme prenosa i, tamo gde je to primenjeno, uređaje za komutaciju i usmeravanje i druge resurse, uključujući pasivne mrežne elemente, koji omogućavaju prenos signala pomoću žičnih, radio, optičkih ili drugih elektromagnetskih sredstava, uključujući satelitske mreže, fiksne (sa komutacijom kola i paketa, uključujući Internet) i mobilne mreže, energetske kablovske sisteme, u delu koji se koristi za prenos signala, mreže koje se koriste za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, bez obzira na vrstu podataka i informacija koji se prenose;
- da je Internet globalni elektronski komunikacioni sistem sačinjen od velikog broja međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola;
- da je globalna informaticka mreza neadekvatan "sinonim" za Internet;
- da ce Internet, u doglednoj buducnosti, biti glavna (ako ne i jedina) elektronska komunikaciona mreza.
- da, u principu, nema razlike izmedju kablovske distributivne mreze (npr. SBB-a) i javne komunikacione mreze (npr. "Telekoma Srbija"), jer se koriste za prenos svih medijskih usluga.
Zavrsna napomena. - U pregledu dozvola RRA za kablovski prenos (tacnije po zakonu: kablovsko emitovanje), http://www.rra.org.rs/pages/browse_cable_permits/cirilica, lako sam pronasao "kablovske emitere", npr. sa nazivima "SOS kanal" (K3) i "Pink 2" (K130), ali nisam uspeo da pronadjem (ili sam prevideo) "kablovskog emitera" sa nazivom "Arena sport". Medjutim, na internet lokaciji "Telekoma Srbija": http://www.open.telekom.rs/iptv/ProgramskaShema.aspx, pronasao samTV programe pod nazivima "Arena sport 1/2/3/4". Da li se i o kakvoj se nepravdi i nepravicnosti radi u ovim slucajevima?
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 13. novembar 2012.