Vesti

22. 11. 2012.

Izvor: RTS

Odgovor Kolegijuma RTS na pitanja Siniše Kovačevića

Poslovni i uređivački kolegijum RTS uputio je odgovore odgovorima na pitanja poslanika DSS Siniše Kovačevića Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije. Odgovore Kolegijuma prenosimo u celosti.

Gospodine Petkoviću,

U skladu sa obavezama o transparentnosti rada Javnog servisa šaljemo Vam, po drugi put, odgovore na ponovljeno pitanje i konstatacije poslanika Siniše Kovačevića u Skupštini Srbije. Svi podaci, nazivi kompanija i detalji ugovora uzeti su iz godišnjih izveštaja rada RTS-a koji su prošli proveru revizorske kuće „Deloitte“, Upravnog odbora, Poslovnog kolegijuma i generalnog direktora RTS-a.

 

Pitanje br.1: Kako i pod kojim uslovima RTS trguje marketinškim sekundama?

Odgovor: RTS, kao i svi drugi mediji, u skladu sa  legalnom, u svetu usvojenom praksom, Statutom, Cenovnikom, prodaje reklamno vreme na tri  načina: direktno oglašivaču, agencijama - isključivo za poznate klijente i prema njihovim godišnjim budžetima ili putem trojnih ugovora oglašivač – agencija - RTS.

 

Pitanje br.2: Da li je RTS jednoj ili više agencija ustupio celokupan fond reklamnih sekundi?

Odgovor: RTS u svojoj višegodišnjoj poslovnoj praksi, nikada nije ustupio celokupni ili većinski reklamni fond bilo kojoj agenciji ili kupcu.

 

Pitanje br.3: RTS nema više reklamnih sekundi za prodaju jer celokupnim fondom raspolažu kompanije čiji su vlasnici „Đilas i Šaper“?

Odgovor: Mimo agencija RTS direktno sarađuje sa desetinama velikih i malih oglašivača koji u ukupnom reklamnom prostoru imaju oko 39 procenata. Svake godine, zbog privredno-finansijske krize, ostane neutrošen znatan deo vremena. Prošle godine ostalo je 3.869.006 sekundi na oba programa RTS-a. U ovom trenutku, svakom zainteresovanom kupcu na RTS-u stoje na raspolaganju brojne slobodne sekunde. Dakle, nijedna kompanija nema monopol.

Pitanje br.4: Da li je RTS ustupio celokupan fond reklamnih sekundi na više godina bilo kojoj agenciji koja time stiče monopol?

Odgovor: Zakon ne dozvoljava višegodišnje reklamne ugovore i RTS nema nijedan ugovor duži od godinu dana. Takođe, antimonopolistički zakon striktno ograničava mogućnost jednog kupca da otkupi većinski paket raspoloživih sekundi. Tokom poslednjih osam godina, najveći udeo u raspoloživom reklamnom prostoru u toku jedne godine, od strane jednog pravnog lica iznosi ukupno 17,79 procenata za Prvi i Drugi program ili, u prodatom vremenu 39,85 procenata.

 

Pitanje br.5: Da li je moguća direktna kupovina sekundi od RTS-a mimo agencija?

Odgovor: Veliki broj kompanija svake godine direktno od RTS, bez ikakvog posrednika, kupuje sekunde. To je moguće i sad pri kraju poslovne godine.

 

Pitanje br.6: Ko određuje cenu reklamne sekunde, da li je cenovnik javan i isti za sve i od čega zavisi veličina popusta?

Odgovor: Cenu reklamnog vremena uvek određuje Upravni odbor na predlog nadležnog direktora marketinga. Cenovnik je javan dokument dostupan svim zainteresovanim kompanijama. Popust zavisi od potrošenog godišnjeg budžeta svakog pojedinačnog klijenta na RTS-u, kao i načina plaćanja.

 

Pitanje br.7: Koliki je ukupni prihod RTS-a od marketinga i koji je procenat učešća marketinga u ukupnom godišnjem budžetu RTS-a?

 

Odgovor: Marketing i drugi komercijalni prihodi (prodaja usluga, licenci i PGP prodaja) iznosiće oko Eur 23M u 2012. godine, a sa prihodom od političkog marketinga ukupno Eur 27M. U najboljim godinama naplata je bila oko Eur 34M. Marketing prosečno učestvuje sa 35 procenata u ukupnom budžetu, a ako se uključe i  komercijalni prilivi, onda se učešće u ukupnoj naplati penje na 40 procenata.

 

Pitanje br.8: Navedite pet najvećih kompanija koje zakupljuju reklamni prostor direktno od RTS-a.

Odgovor: Telekom Srbija, Proctor&Gamble, Državna lutrija Srbije, Dunav osiguranje Beograd, Banka Poštanska štedionica, Junet international d.o.o. Beograd, Arena Beograd, Beograd.

Pitanje br. 9: Navedite pet najvećih agencija koje za svoje klijente zakupljuju prostor na RTS-u.

Odgovor: Direct media d.o.o. Beograd, Media pool d.o.o. Beograd, Contrast studios d.o.o. Beograd, One Media d.o.o. Beograd, M.I. marketing, Schlieren, Švajcarska, Kompani d.o.o. Beograd, Union media d.o.o. Beograd, OMD media d.o.o. Beograd, Media House d.o.o. Beograd, Mass media d.o.o.  Beograd.

 

Pitanje br.10: Da li je tačno da je RTS već godinama ubedljivo  najgledaniji srpski televizijski program?

Odgovor: Da. Već sedam godina RTS je najgledaniji srpski televizijski program. Istovremeno, RTS je po ocenama međunarodnih grupa najveći i najuspešniji regionalni javni servis. Veoma su retki evropski javni servisi koji su, poput RTS-a, po gledanosti ispred komercijalnih stanica.

Pitanje br.11: Koliko je stalno zaposlenih na RTS-u a koliko honorarno zaposlenih radnika?

Odgovor: 3240 stalno zaposlenih i oko 560 stalnih spoljnih saradnika (paušalci i angažovana radna snaga preko uslužnih preduzeća).

 

Pitanje br.12: Da li je zbog krize bilo otpuštanja radnika kao tehnološkog viška ili slanja na prinudni odmor?

Odgovor: Po Programu viška zaposlenih, svi radnici koji su otišli iz RTS su morali da budu proglašeni za tehnološki višak, ali su se sa tim saglasili potpisavši Izjavu da dobrovoljno odlaze (samo tako su mogli da dobiju otpremnine). Nije bilo prinudnih odmora.

 

Pitanje br.13: Da li je RTS zbog krize ukinuo Simfonijski orkestar, tri hora, dva narodna ansambla, Džez orkestar, 27 dopisništava?

Odgovor: Ne. U sklopu Muzičke produkcije RTS rade svi navedeni orkestri, horovi i ansambli sa ukupno 174 zaposlena i godišnjim budžetom oko Eur 2M. U periodu od 2008. do 2012. godine ansambli muzičke produkcije su imali ukupno 505 koncerata i javnih nastupa. Ulaz na sve koncerte u organizaciji MP je besplatan, a RTS (radio i TV) sve pomenute nastupe snima i emituje u svojim programima. Naša dopisništva pokrivaju teritoriju čitave Srbije, potom Republiku Srpsku, Brisel, Vašington, Rim, Atinu....

 

Pitanje br.14: Koliko RTS mesečno emituje emisija i na kojim programima?

Odgovor: Za osam meseci ove godine samo naš Kulturno-obrazovni program emitovao je 4.845 emisija. Televizija emituje na Prvom, Drugom, Digitalnom, Satelitskom i Eksperimentalnom programu. Radio emituje standardna četiri programa.

Pitanje br.15: Kako stručna javnost i publika ocenjuju programe RTS-a?

Odgovor: U anketama gledalaca i po svim zvaničnim merenjima RTS, kao program od najšireg poverenja, pobeđuje u osam od deset mernih kategorija. Tako se čuva jezik, tradicija, izvorna muzika, nacionalni konsenzus o najbitnijim pitanjima,  kulturno zajedništvo sa Srbima koji žive izvan Srbije, veza sa domovinom svih iseljenika, ravnopravnost religija, stimuliše kreativnost...

 

Pitanje br.16: Kako se ukupni godišnji budžet RTS-a  raspoređuje na lične dohotke, poreze i troškove programa?

Odgovor: Struktura trošenja sopstvenih sredstava na bazi 2011. godine: neto primanja zaposlenih oko 23,5M evra (33%), porezi i doprinosi 19M evra (26%), programski i fiksni troškovi 29,5M evra (41%).

 

Pitanje br.17: Zašto RTS nema monopol nad sportskim i filmskim programom kao nekad?

Odgovor: Samo u 2011. godini RTS je emitovao ukupno 2.773 sata sportskog programa. Preračunato u dane, to je 116 dana u godini. Komercijalne stanice, u želji da nadmaše RTS u gledanosti, odvajaju znatna finansijska sredstva za kupovinu sporta, snimanje sopstvenih serija i rijaliti programa. Pet komercijalnih programa deluju sinhronizovano protiv RTS i naše  nadmoćne programske šeme. RTS čak ni u vreme kada je bio jedini emiter u Srbiji nije imao monopol nad filmskim programom jer je postojala Jugoslovenska radio televizija i udruženi republički TV centri koji su svi kupovali filmove. Cene filmova i sporta naglo su skočile i time je uglavnom pogođen Javni servis jer u biznisu svi komercijalni idu protiv RTS.

 

Pitanje br.18: Da li je tačno da RTS snima manje drama i domaćeg serijskog programa nego ranije?

Odgovor: Netačno. U vreme jugoslovenskog televizijskog sistema sva republička televizijska studija snimala su godišnje ukupno 15 drama. Televizija Beograd je snimala do sedam drama godišnje. Od 2004. do 2012. godine snimljeno je 38 serija, od toga devet u produkciji RTS-a i 15 drama i TV filmova, sve u produkciji RTS-a. U poslednjih osam godina RTS ima veću produkciju nego za četiri ranije decenije ukupno. Mi zapošljavamo, pored naših radnika, stotine slobodnih umetnika, scenarista, reditelja, glumaca, organizatora, snimatelja, dramaturga....

 

Pitanje br.19: Da li deset najpopularnijih i najgledanijih emisija RTS spadaju u komercijalni žanr

Odgovor: Naše najgledanije emisije nisu komercijalnog karaktera. To su već godinama Dnevnik, Jutarnji program, Slagalica, Beogradski program, Oko, Sasvim prirodno, Kvadratura kruga, domaća serija, Žikina šarenica, Upitnik, DaMoždaNe, Svedok, Ovo je Srbija....

 

Pitanje br.20: Koliki je procenat naplate pretplate i koji grad najviše prikuplja pretplatu?

Odgovor: Za prvih deset meseci ove godine prosečan stepen naplate na teritoriji Srbije iznosi 38,5%. Za isti period prošle godine stepen naplate je iznosio 40,96%.

Područje Beograda se izdvaja po konstantno visokom stepenu naplate, koji se ove godine kretao  u rasponu od 55-76%, tako da je prosečan stepen naplate  63,6% dok je u prošloj iznosio 65,7%.

Prosečan stepen naplate za Vojvodinu iznosi 54,5% dok je u prošloj godini bio 57,3%. U okviru Vojvodine kao mesta sa najvišim prosečnim stepenom naplate izdvajaju se Novi Sad sa oko 74%, Vršac 72%, Pančevo 69%, Nova Pazova 63%, Subotica 61%, Zrenjanin 57%....

U centralnoj Srbiji mesta sa stepenom naplate oko prosečnog nivoa su  Svilajnac sa 46,8%, Lazarevac 38,5%, Stepojevac 37,6%, Šabac 36,1%, i Gornji Milanovac 30,1%. U okviru najnerazvijenijeg područja Južne Srbije po stepenu naplate se izdvajaju grad Niš sa 22%, Zaječar 22,5% i Negotin sa 28%.

 

Pitanje br.21: Zašto u Hrvatskoj HRT dobija 98 procenata moguće pretplate a RTS samo 30 procenata?

Odgovor: U Hrvatskoj pretplata (pristojba) je javni prihod fiskalnog karaktera. Postoji uređen institucionalni okvir, kako za redovnu tako i prinudnu naplatu. Pored opštih podataka, obveznici plaćanja pretplate su u obavezi da HRT-u dostave podatak o OIB (osobnom identifikacionom broju), kao i podatke o zaposlenju ili mirovini.

HRT ima pravo kontrole plaćanja pretplate preko ovlašćenih osoba imenovanih od strane predsednika uprave HRT-a; ove osobe su ovlašćene da vrše i kontrolu posedovanja prijemnika koji nije bio prijavljen kao i posedovanje i/ili korišćenje prijemnika koji je odjavljen.

U slučaju dospele a nenaplaćene pretplate i prethodno poslate dve opomene, HRT naplatu ostvaruje u direktnom postupku preko javnih beležnika. Naš je zakon nesprovodiv pa HRT ima budžet od oko 240M evra a RTS oko 70M evra.

 

Pitanje br.22: Kada je potpisan Kolektivni ugovor i šta je sve regulisano Kolektivnim ugovorom?

Odgovor: Poslednji Kolektivni ugovor je potpisan 17. novembra 2009. godine na period od tri godine i Sporazumom poslodavca i reprezentativnih sindikata produžena je njegova važnost za još 3 meseca u kom periodu će pregovarački odbor formiran od strane poslodavca i reprezentativnih sindikata usaglasiti tekst novog kolektivnog ugovora. Kolektivnim ugovorom, koji se striktno primenjuje, određene su visine  zarada, stimulativnog dela i sva pitanja vezana za funkcionisanje RTS i odnose zaposlenih i poslodavca.

 

Pitanje br.23: Da li kasne plate, koliko i kada?

Odgovor: Za prvih devet meseci 2012. godine, kašnjenje u isplati zarada (konačni obračun) se beleži samo u tri meseca: 03.04.2012. isplaćena je obaveza za februar (4 dana kašnjenja), 03.10.2012. isplaćena je obaveza za avgust (5 dana kašnjenja) i 08.11.2012. isplaćena je obaveza za septembar (8 dana kašnjenja).

 

Pitanje br.24: Koliko se mladih prijavilo na konkurs RTS-a „Sto mladih stručnjaka za 21. vek“ i kada se očekuje prijem izabranih u radni odnos?

Odgovor: Do zatvaranja konkursa „100 mladih stručnjaka za 21. vek“ na adresu RTS-a je stiglo oko 17.000 prijava. Finalni krug testiranja mladih je trenutno u procesu, a prijem 100 najboljih na tromesečni probni rad se očekuje do kraja ove godine.

 

Pitanje br.25: Da li se u okviru RTS-a trenutno vodi neka istraga poreske ili kriminalističke policije ili je tokom devet godina bilo policijskih istraga, hapšenja ili krivičnih prijava?

Odgovor: Ne. Napominjem da smo 16.11.2012. godine  primili Zapisnik Centra za velike poreske obveznike o izvršenoj kancelarijskoj kontroli poreza na dobit i poreskog bilansa. Kontrola je izvršena u periodu od 21.08. do  05.10.2012. godine Zapisnik konstatuje ispravan rad i samo jednu malu grešku od 0,08% (RTS iskazao obavezu za porez na dobit od Din 41.841.186 a Poreska uprava Din 41.874.680). Svi ugovori su dostupni svim oblicima kontrole.

 

Pitanje br.26: Zašto nema dovoljno emisija iz kulture, dečijih emisija, nauke, obrazovanja...

Odgovor: U ovom delu Evrope samo RTS ima Digitalni program koji 24 sata emituje samo emisije visoke kulture. Na taj način je RTS nadoknadio Treći program koji je država nasilno otela od RTS i prodala ga tajkunima. Posle decenijskog odbijanja Kompanije Dizni da se vrati u Srbiju RTS je uspeo, pre šest godina, da potpiše ugovor sa Diznijem. Emitujemo stotine dečijih, obrazovnih, naučnih emisija na Drugom programu. Takođe, na našem Eksperimentalnom programu emitujemo najnoviju generaciju televizijske slike u HD tehnologiji.

 

Pitanje br.27:  Šta je osnovni problem današnjeg RTS-a

Odgovor: Nijedna srpska vlada od 2000. godine nije ispunila obavezu da svom Javnom servisu obezbedi dovoljan i stabilan izvor finansiranja. Današnji oblik pretplate je neefikasan zato što je postojeći zakon neprimenljiv. Tamo gde su države jake, kao u Britaniji i Hrvatskoj, procenat naplate ide do 98 odsto. Nadležno Ministarstvo kulture zalaže se, koliko vidimo iz istupanja ministra Petkovića, da se ispuni evropska obaveza i RTS-u obezbedi novac neophodan za plate i program.

 

Pitanje br.28: Najčešći  prigovori su na račun brojnih repriza.

Odgovor: Sve velike televizije imaju reprizni program jer se stare emisije, drame i šou programi ne bacaju posle jednog ili dva emitovanja. Kod nas je to dvostruko pitanje. Sa jedne strane imate neverovatnu nostalgiju za stabilnijim vremenima i starim junacima. Ta nostalgija se prenosi na mlađe generacije pa, recimo, „Otpisani“ sad beleže veće rejtinge nego ranijih decenija. Uglavnom, reprize su pitanje novca. Što više para, to manje repriza.

 

Pitanje br.29: Zašto je RTS na svakodnevnom udaru jednog tabloida poznatog po ne baš dobrom novinarstvu?

Odgovor: Prolazimo kroz burna vremena. RTS je cilj više političkih i interesnih grupa. Jednima treba kao batina za disciplinovanje političkih protivnika, drugima je potrebno raspolaganje sa 70 miliona evra godišnjeg budžeta, treći hoće revanš zbog izgubljenih pozicija na RTS ili kao nadoknadu za članstvo u sadašnjoj vladajućoj koaliciji. Ukinite na nedelju dana RTS pa ćete videti efekte programa komercijalnih televizija na Srbiju. Ovakav RTS je prošao kroz tri promene srpskih režima, danas je jedna od dve najstabilnije srpske institucije i samo uz grubo kršenje zakona moguće su promene u Upravnom odboru i u menadžmentu RTS.