Vesti
23. 11. 2012.
Političari obesmislili ideju Javnog servisa
Političari su upropastili i obesmislili ideju javne televizije, jer su je godinama pretvarali u oruđe partija na vlasti, koje su preko nje ostvarivale uticaj i svoje interese. I to je ono što kod mnogih stvara odbojnost prema obavezi da plaćaju takav javni servis, koji bi po defi niciji trebalo da bude servis građana, a ne političara i pojedinaca - kaže za „Blic“ Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije.
Da li zbog nezadovoljstva programom ili nedostatka para ili, jednostavno, odbijanjem nametanja bilo kakve obaveze, tek - za razliku od Hrvatske gde je naplativost pretplate skoro 100 odsto, u Srbiji ona ne prelazi 40 procenata.
Ono što je sigurno jeste da ovakva statistika ima mnogo dublje korene od pukog nemanja para.RTS se definitivno ne shvata na pravi način. Građani moraju da plaćaju pretplatu jer je to javno dobro, a mi ga nikada tako nismo tretirali, već kao
političku lovinu koju treba iskoristiti za širenje svog uticaja - kaže Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a.
Iz RTS već mesecima stižu vapaji da je finansijska situacija neizdrživa i da bez dodatnih para sledi kolaps. U međuvremenu se u javnosti raspravljalo o mogućim modelima budućeg finansiranja RTS.
Pretplata kao porez
Jedan od predloga je da se primeni isti princip kao u Hrvatskoj gde se pretplata praktično naplaćuje u obliku poreza. Svi zaposleni građani, naime, imali bi svoj poreski broj, preko kojeg bi se kontrolisala primanja, a u slučaju da neko ne plati pretplatu, taj iznos bi mu automatski bio skidan s računa. Model koji se sada primenjuje u Srbiji sličan je onome koji postoji na čuvenom britanskom Bi-Bi-Siju koji se fi nansira iz pretplate.
U Velikoj Britaniji postoji konsenzus da građani žele da imaju javni servis poput Bi-Bi-Sija i da su spremni da ga kao takvog plaćaju. Kada je Margaret Tačer sredinom osamedesetih godina pokušala da ga privatizuje, u tome nije uspela jer su ankete i analize pokazale da je 90 odsto Britanaca protiv toga. E to je za nas glavno pitanje, kako uspostaviti tu korelaciju između građana Srbije i RTS-a - kaže Rade Veljanoski, profesor Fakulteta političkih nauka.
Objektivnost pre svega
Ono po čemu javni servis treba da se izdvoji od drugih, jesu sadržaji koji nisu isplativi za komercijalne televizije poput dečjih, kulturnih i obrazovnih programa. On mora da bude reper objektivnosti, nepristrasnosti i istinitosti.
- RTS bi sigurno morao da bude kvalitetniji. Postoje brojne zamerke na nedostatak kvalitetnog dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa, i ja sam saglasan s tim. Ali znate, da bi to bilo bolje, za to su potrebne pare. Za normalno funkcionisanje RTS-a potrebno je oko 100 miliona evra godišnje, a oni sa sadašnom pretplatom i prihodima od marketinga jedva da će ove godine dostići 70 miliona evra. Sa takvom fi nansijskom situacijom, teško da se može bolje - objašnjava trenutnu situaciju član Upravnog odbora RTS-a Milan Nikolić.
Uprkos žalbama građana što moraju da plaćaju pretplatu za RTS, ono što je sada sigurno najopasnije jeste da se RTS vrati na fi nansiranje iz budžeta, jer ukoliko bude fi nansijski zavisio od države, mogućnost pritiska političara i pojedinaca će biti veća. U takvom odnosu javni servis neće moći da radi ono što je njegov zadatak - da bude u službi građana.
Bi-Bi-Si kao dobar primer
Bi-Bi-Si ima više od 23.000 zaposlenih i mnoštvo kanala koji se emituju preko TV-a, radija i interneta. U Britaniji se finansira gotovo isključivo od pretplate, i zbog toga na njihovim programima nema reklama. Građani na godišnjem nivou plaćaju oko 160 evra pretplatu, a naplativost je više od 90 odsto. Bi-Bi-Si godišnje prihoduje više od 3,6 milijardi dolara od pretplate, 222 miliona od marketinga, 280 miliona od državnih donacija i 270 miliona ostvaruje na druge načine. Država, s druge strane, fi nansira kompletni program svetskog Bi-Bi-Si servisa, ali to je nešto potpuno drugo jer je reč o programu koji se ne emituje u zemlji, već samo u inostranstvu.
Zakonske obaveze Javnog servisa
Da emituje informativni, kulturni, umetnički, obrazovni, verski, naučni, dečji, zabavni, sportski program i druge sadržajenezavisnost od bilo kakvog uticaja vlasti, političkih organizacija ili centara ekonomske moći, proizvodnja i emitovanje programa namenjenog svim segmentima društva, bez diskriminacije poštovanje principa nepristrasnosti i objektivnosti u tretiranju različitih političkih interesa zalaganje za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja
sprečavanje bilo kakvog oblika rasne, verske, nacionalne, etničke mržnje ili netrpeljivosti u pogledu seksualne opredeljenosti emitovanje programskog sadržaja koji izražava kulturni identitet kako naroda, tako i nacionalnih manjina
da obezbedi program na jeziku manjina emitovanje programa nezavisnih produkcija (10 odsto na godišnjem nivou) u vreme predizborne kampanje, obezbeđivanje besplatnog i ravnomernog emitovanja promocije političkih stranaka, koalicija i kandidata.
Komentari (2)
ostavi komentar24.11.
2012.
Promena "javnog servisa" u "javnu sluzbu"
OdgovoriNa pocetku mog jucerasnjeg komentara napisao sam: "Ideja javnog servisa bice, izgleda, zamenjeni idejom javne usluge ..." To sam napisao u sali. U stvarnosti, u duhu naseg jezika i u skladu sa vazecim Zakonom o javnim sluzbama, "javni servis" moze i treba da se promeni u "javnu sluzbu" ili, preciznije, u "javnu audio-vizuelnu medijsku sluzbu" (tj. "javnu informacionu sluzbu").
Naime, pojam javnog servisa je dvoznacan: funkcionalan i organizacioni. Prema prvom, funkcionalnom pojmu, javni servis su servisi ili usluge koje su zbog svoje vaznosti za ekonomsku, drustveni i kulturnu egzistenciju i razvoj drustvene zajednice mogu smatrati servisima ili uslugama od opsteg (ekonomskog) interesa. Po drugom, organizacionom pojmu, javni servis ili sluzba je telo koje pruza servise ili usluge od opsteg (ekonimskog) interesa (videti: http://europa.eu/legislation_summaries/glossary/public_service_en.htm ).
Javno preduzece "Emisiona tehnika i veze", koje je svojevremeno izdvojeno iz sastava Radiodifuzne ustanove Srbije (RTS), predstavlja takodje javnu sluzbu, tacnije, javnu komunikacionu sluzbu.
23.11.
2012.
Promena "javnog servisa" u "javnu uslugu"
Javni servis verovatno nije javno dobro. Ideja javnog servisa bice, izgleda, zamenjeni idejom javne usluge, u skladu sa nize navedenim terminoloskim odredbama iz clana 2. Zakona o budzetskom sistemu (ZBS):
OdgovoriJavna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje (tacka 4);
Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama (tacka 5);
Javna dobra su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi (tacka 18a);
Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima (tacka 18b).
Ideja pretplate bice, cini se, zamenjena idejom takse, u skladu sa odredbama clana 17. ZBS, koje glase:
Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu.
Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo nadležan subjekat iz stava 1. ovog člana.
Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa.
Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice.
Ministar će urediti metodologiju i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge.
Ako visina takse nije utvrđena zakonom, na akt kojim se utvrđuje njihova visina subjekat iz stava 1. ovog člana mora pribaviti saglasnost:
1) ministarstva nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat centralnog nivoa države;
2) organa nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti.
Odredba stava 6. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada visinu takse utvrđuje nadležni organ lokalne vlasti.
Za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa.