Naslovna  |  Aktuelno  |  Vesti  |  Dvanaest SLAPP tužbi protiv KRIK-a: Svima im je isti cilj - da nas ućutkaju
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

03. 10. 2023.

Autor: Autonomija Izvor: cenzolovka.rs

Dvanaest SLAPP tužbi protiv KRIK-a: Svima im je isti cilj - da nas ućutkaju

U nedavno publikovanom Izveštaju Saveta Evrope o Srbiji komesarka za ljudska prava SE Dunja Mijatović, uz mnogo toga drugog što je uočila da ovde ne valja, navela je i da je ozbiljno zabrinuta zbog učestalosti tzv. SLAPP tužbi (Strateške tužbe protiv učešća javnosti).

Mijatović u svom izveštaju citira podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije prema kojima je tokom 2021. i 2022. godine podneto najmanje 40 tužbi, koje se mogu okarakterisati kao SLAPP, protiv istraživačkih novinara i medija.

Statistika, međutim, obuhvata samo prijavljene slučajeve, pa tako i u samom NUNS-u veruju da je stvarni broj SLAPP tužbi verovatno mnogo veći.Nepodeljeno je mišljenje da su žrtve SLAPP tužbi u Srbiji, kao i u drugim zemljama, prvenstveno istraživački novinari i mediji.

U toj kategoriji, u čemu se slažu i domaće statistike ali i komesarka Mijatović, ubedljivo, sa čak 12 takvih tužbi, prednjači Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, istraživački tim poznatiji po skraćenici KRIK.

Mi trenutno osim SLAPP tužbi drugih tužbi koje su protiv nas podnete i nemamo, kaže za Autonomiju Bojana Jovanović, zamenica urednika KRIK-a.

"Talas je krenuo početkom 2020. od kada je na našu adresu stiglo 12 tužbi, a do danas je samo jedan postupak pravosnažno okončan - i to u našu korist", napominje naša sagovornica.

Tužbe su, dodaje, uglavnom podnosili ljudi iz vlasti ili oni koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci; neki čak veoma bliski njenom (zvanično) bivšem lideru.

"Među najpoznatijim imenima su svakako aktuelni ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić i bivši direktor državnog preduzeća Elektromreže Srbije i kum predsednika države Nikola Petrović, kao i ljudi kojima se sudi pred sudom za organizovani kriminal - vlasnik 'Jovanjice' Predrag Koluvija i nekada jedna od najmoćnijih osoba u policiji, nekadašnja državna sekratarka u MUP-u Dijana Hrkalović.

Iznosi koje traže tužbama kreću se od 400.000 dinara pa naviše. U jednom krivičnom postupku, koji je pokrenuo Petrović, novinarkama KRIK-a Vesni Radojević i Dragani Pećo čak preti i zatvorska kazna.

Dosad najveći iznos koji se traži tužbom protiv KRIK-a iznosi 55 miliona dinara - u pitanju je tužba rudarskog konglomerata 'Mineco' koji tvrdi da je zbog istraživačkih priča KRIK-a pretrpeo upravo toliku štetu", navela je Bojana Jovanović.

Za osam godina postojanja ovaj istraživački portal objavio je na desetina istraživačkih "bombi" - o aktivnostima kriminalnog podzemlja, podjednako domaćeg i transregionalnog, kao i o sumnjivim poslovima moćnih pojedinaca i političara.

Iako ih provladini mediji od početka sistematski ignorišu, te priče su prilično unele uznemirenje, pogotovo u redovima vlasti - čak i kad sama vlast nije tema istraživanja.Vidi se to već duže vreme po količini i intenzitetu napada i targetiranja novinara KRIK-a, u čemu neretko prednjače najviši predstavnici vlasti, u sadejstvu sa poslanicima vladajućeg SNS-a i armijom anonimnih "botova" na društvenim mrežama.

Imajući to u vidu, bilo bi nekako logično da tužbe predstavljaju "drugi kraj batine" namenjene "krikovcima" a u cilju odmazde zbog njihovih istraživanja i otkrivanja duboko skrivenih informacija. Ispada - da nisu.

"Zanimljivo je da su tužbe protiv nas podnošene uglavnom zbog vesti, dakle nekih dnevnih sadržaja, a ne istraživačkih priča, što je još jedna stvar koja mi govori da je to zaista pokušaj cenzure", smatra Bojana Jovanović.

"Zapravo, sve tužbe koje su u poslednjih nekoliko godina pokrenute protiv nas imaju samo jedan cilj - da nas ućutkaju", napominje zamenica urednika KRIK-a.U nedostatku pravnog normiranja, o čemu se u Srbiji još uvek ni ne pomišlja, SLAPP tužbe uglavnom egzistiraju u "oku tuženih".

"Kad bi naše zakonodavstvo prepoznavalo SLAPP tužbe stvari bi bile mnogo jednostavnije za nas jer bi sudije imale drugačiji odnos prema ovim postupcima, ovako ih posmatraju kao obične parnične postupke, što svakako nisu.

"Zaključuje to naša sagovornica na osnovu toga što se tim tužbama ne osporavaju činjenice i tvrdnje iz tekstova KRIK-a - naprotiv, njihovi podnosioci imaju posve drugačije namere.

"Tužbe se ne podnose zbog stvarnog narušavanja časti i ugleda, već njihovi podnosioci žele da tužbama pritisnu toliko da prestanemo da pišemo o njima. Tužbama hoće da nam zadaju probleme - da nas psihički iscrpe i izazovu mnogo stresa, oduzmu nam vreme u kome bismo se bavili našim poslom i istraživali, ali nas i finansijski isrcpe jer svaki sudski postupak dosta košta, ali su i pritisak ka autocenzuri. Jer, kada znate da je velika šansa da završite na sudu zbog neke konkretne teme ili svaki put kada pomenete neko ime, možete da se dovedete u situaciju da počnete da razmišljate da li je to vredno svega onoga što će da usledi. Kod nas to za sada nije slučaj, naprotiv, tužbama nas motivišu da nastavimo da se bavimo tim temama", ističe Bojana Jovanović.

A da li tužbe utiču na rad redakcije - utiču, bez sumnje. Cilj podnosioca tužbi, barem u ovom segmentu, ispunjen je:"Ima dana i nedelja kada je dobar deo tima posvećen uglavnom tome - pripremama za suđenje u smislu prikupljanja dokaza za odbranu na sudu, rada sa advokaticom, odlaska na suđenje, davanja iskaza…

Sve to vreme naš novinarski posao trpi, priče čekaju da budu istražene, napisane ili uređene. Na 12 postupaka - to je baš mnogo vremena, a svaka nova tužba je dodatno opterećenje.

Sa druge strane, postoji i taj finansijski aspekt. Sve to mnogo košta, a mi kao neprofitna organizacija moramo da nađemo način da za to obezbedimo dodatni novac, kako bismo uopšte i mogli da se borimo na sudu. Što opet zahteva dodatni angažman i dodatno vreme. I tako sve u krug, prilično je iscrpljujuće.

"U jednom drugom, možda i najvažnijem segmetnu, podnosioci tužbi i njihovi istomišljenici nisu uspeli da ostvare cilj. KRIK, napominje Bojana Jovanović, nije odustao od istraživanja.

"Postali smo svesni nove situacije i novih okolnosti rada - da postoji velika šansa da ćemo zbog svega što otkrijemo i objavimo završiti na sudu. Jedina veća posledica tužbi je to što smo postali oprezniji i psihički spremniji za eventualno suđenje koje može da usledi. Ali, posao ne sme da trpi i nastavljamo da radimo kao i pre. Ja sam počela malo drugačije da gledam na stvari i svaka nova tužba, s obzirom na to što znam da joj je cilj ućutkivanje, za mene predstavlja još jednu potvrdu da smo na dobrom putu i da radimo stvari koje su od najvećeg značaja za društvo.

"Mislim da ljudi koji su nas tužili žele da nas cenzurišu, jednostavno, misle da će time da nas zaustave da pišemo o njima, dodaje Jovanović.

"Nikola Petrović nas je tužio zbog istraživačkih priča i to svaki put kada smo objavili priču o njemu. Iako smo znali da će svaki put da nas tuži, nastavili smo da istražujemo njegove poslove jer smatramo da zaista građani treba da znaju čime se bave ljudi koji imaju veliki uticaj u državi. Sa druge strane, Bratislav Gašić nas je tužio samo zbog toga što smo citirali ono što smo čuli na suđenju jednoj ozbiljnoj kriminalnoj grupi, kada je pomenut u prisluškivanom razgovoru koji je inače dokaz na suđenju. Iako smo samo napisali ono što se čulo u sudnici - da je na kazanu kod kriminalnog šefa što u slengu znači da je na njegovom platnom spisku - tužio nas je i dobio na prvom stepenu! Presuda je ipak ukinuta i sada nas čeka novi postupak", ukazuje ona.

Od 12 sudskih postupaka koji se vode protivi KRIK-a, do danas je samo jedan pravosnažno okončan - postupak u kome su tužioci bili rukovodioci Jedinice za zaštitu svedoka. Ostali postupci su u toku, a sve prvostepene osuđujuće presude su ukinute i suđenje je vraćeno na početak.

Poslednje suđenje koje je počelo je ono po tužbi bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, a uskoro počinje i postupak po poslednjoj tužbi Nikole Petrović zbog istraživačke priče u kojoj je KRIK otkrio da je ranije poslovno sarađivao sa kriminalcem koji je 2020. ubijen u Kolumbiji.

Inače, pomenuta Jedinica MUP-a za zaštitu svedoka čak je dva puta tužila KRIK, s tim da je druga tužba, koju su rukovodioci te policijske jedinice prvostepeno dobili, malo je reći - posebna.Reče već ranije Bojana Jovanović da su dosadašnje SLAPP tužbe uglavnom podnošene zbog vesti, a ne zbog istraživačkih priča. E, pa ova policijska jedinica tužila je KRIK upravo zbog teksta o tome - ko je sve protiv ovog portala podneo SLAPP tužbu!

"To je jedan od najbizarnijih postupaka koje smo imali jer smo tuženi samo zbog toga što smo objavili informaciju da su rukovodioci te policijske jedinice protiv nas već pokrenuli postupak", navodi Jovanović.

"Bukvalno su nas tužili zbog dve rečenice u kojima kažemo da su već podneli tužbu i koliko novca njome traže. Suđenje je okončano u maju ove godine, i to nakon samo jednog ročišta, i ekspresno smo osuđeni.

Sudija Slobodan Keranović je u presudi otišao malo dalje u samim optužbama, pa je 'učitao' stvari koje ni sami policajci nisu naveli u tužbi. Tvrdio je, naime, da smo ih označili kao marionete režima koji postupaju u skladu sa neetičnim naredbama, kao i da su na rukovodećim pozicijama samo zato što su u navodnoj vezi sa 'režimom' i da to može uticati na njihovu budućnost, između ostalog, da mogu imati probleme na poslu kada se promeni vlast. Mi smo se, kao i uvek, žalili na presudu Apelacionom sudu u Beogradu koji ju je nedavno ukinuo i vratio suđenje na početak", objašnjava Bojana Jovanović.

Na SLAPP tužbe koje je KRIK dobio i sudske postupke koje tim povodom vode, više puta su reagovala domaća i strana novinarska i medijska udruženja, i sve to u redakciji KRIK-a smatraju izuzetno važnim.

"Mi praktično u ovim postupcima bijemo boj na više polja - borimo se u sudnici, ali i u javnosti. Važno nam je da i naše kolege, ali i čitaoci, shvate šta nam se dešava, koliko to utiče na naš rad, ali i to da i dalje mogu da nam veruju i da znaju da ne odustajemo od novinarstva niti najviših novinarskih standarda kojih smo se uvek pridržavali. Mi smo sada na udaru, ali u ovom problemu mogu da se nađu i svi ostali i zato mislim da je solidarnost izuzetno važna. Recimo, postupak u kom nas je tužio Gašić i prvostepeno dobio je ilustracija nečega što može da zadesi svaku novinarsku redakciju koja izveštava sa suđenja, presedan koji može umnogome da odredi sudbinu osnova novinarstva u Srbiji. I zbog toga je važno da se bori cela novinarska zajednica. Za sada je zaista tako, imamo punu podršku i hvala svima na tome što su uz nas", poručuje zamenica urednika KRIK-a.

Ona je, ipak, reklo bi se opravdano, prilično skeptična prema mogućnosti da se u naše zakonodavstvo inkorporiraju anti-SLAPP odredbe.

"Čak i da se to desi, bojim se da ćemo dosta čekati da te inicijative zaista zažive. Naše pravosuđe prilično je konzervativno i mislim da će postojati veliki otpor ka uvođenju anti-SLAPP rešenja. Do tada nam ostaje da se borimo na načine na koje možemo."              

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi