Vesti

22. 01. 2013.

Autor: M. Stamatović Izvor: Ilustrovana politika

Sve će se znati u aprilu

Evropska unija je insistirala na donošenju Medijske strategije, a sada insistira da se akcioni plan sprovede u delo u planiranim rokovima. Izbori su „pojeli" osam meseci i sada radne grupe Ministarstva za kulturu i informisanje udarnički rade na pripremi nacrta seta zakona koji će na javnu raspravu izaći u februaru.

 

O tome na kakve sve probleme nailaze i sa kakvim se dilemama suočavaju, kao i šta nas očekuje na proleće, razgovarali smo sa Gordanom Predić, državnom sekretarkom Ministarstva za kulturu i informisanje.

Istoričar po diplomi,novinar po profesiji i „dete " Politikine" kuće" gde se kalila i stekla ugled televizijskog izveštača i urednika informativnog programa, a potom i autora emisije VIP, Gordana Predić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja, očekivano, na početku i na kraju intervjua, ističe: Jednom novinar, uvek novinar."

Novinarsko iskustvo, objašnjava, olakšava joj posao državne sekretarke, kao što joj pomaže i to što je kao istoričar sklona istraživanju i „kopanju po činjenicama". Logično, na novom zaduženju, njen glavni sektor su mediji, odnosno stvaranje zakonske regulative da bi oni bili slobodni i nezavisni, a medijsko tržište uređeno po evropskim standardima.

Medijsku strategiju usvojila je krajem septembra, na telefonskoj sednici, vlada Mirka Cvetkovića. Čim je usvojena, dobila je pridev kontroverzna. Kako se vlada Ivice Dačića, pre svega Ministarstvo kulture i informisanja, odnosi prema tom dokumentu?

- Usvajanje Medijske strategije bio je jedan od ključnih uslova da bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Sastavni deo Strategije je i akcioni plan koji treba da se sprovede do aprila ove godine. Zbog izbora i
svega onog što ih je pratilo, sa primenom tog plana kasnilo se gotovo osam meseci.

Uzimajući u obzir jasan stav Evropske komisije da što pre treba početi sprovođenje postojeće strategije i da ne bismo gubili vreme uvođenjem novih ljudi u posao koji tek treba da upoznaju, a i da pokažemo da poštujemo sve što je urađeno u prethodnom periodu, ovo ministarstvo je na samom početku odlučilo da eksperti koji su već učestvovali u izradi Strategije nastave da rade i na setu novih medijskih zakona. Stav Ministarstva kulture i informisanja je da ono što je u Strategiji dobro bude sačuvano i razvijano i da se korak po korak traže rešenja koja će biti jasan doprinos razvoju demokratskog društva.

Minisgarstvo treba da pripremi pet zakona: o javnom informisanju, o javnim servisima, o elektronskim medijima, o nedozvoljenoj koncentraciji i vlasništvu u medijima, o dobijanju akreditacija za strana sredstva za informisanje?

- Radna grupa je, opet zbog bitke s vremenskim rokovima, radila na nacrtima zakona koji su već postojali. Za dva meseca uspeli smo da završimo Nacrt zakona o javnom informisanju, koji će, zbog razloga racionalnosti, najverovatnije uključitii odredbe koje se odnose na akreditaciju stranih novinara i na nedozvoljenu medijsku koncentraciju. Zbog racionalnosti moguće je da će i Zakon o javnom servisu i Zakon o elektronskim medijima biti spojen u jedan i da pred poslanike u martu, umesto sa pet, izađemo sa dva zakona.

U toku pripreme nacrta tih zakona šta je za autore bilo najkomplikovanije?

- Najviše nas je brinulo, i tada i sada, pitanje regionalnih javnih servisa. Trebalo bi da ih ima šest. Kako naša država nije podeljena na regije, oni bi trebalo da se nalaze u gradovima koji već imaju izgrađene kapacitete, kao što su, na primer, Niš, Kragujevac, Užice, Pančevo...Našli smo se pred velikom dilemom kako finansirati regionalne javne servise, s obzirom na probleme koji sa prilivom novca imaju javni servisi Radiotelevizija Srbije (RTS) i Radiotelevizija Vojvodine (RTV). Moramo i da otklonimo neusaglašenost između Zakona o javnom informisanju, s jedne strane, i Zakona o glavnom gradu i Zakona o lokalnoj samoupravi, s druge strane. Beograd po specijalnom zakonu ima pravo da osnuje svoj javni servis, a drugi gradovi to pravo nemaju, pa je bilo primedbi zašto nije jedan zakon za sve, odnosno zašto je Beograd po ovom pitanju iznad drugih gradova u Srbiji.

Prema podacima Medijske strategije, 2005, Srbija je imala oko 1.200 elektronskih medija. Uoči dobijanja kandidature Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, rekao je da imamo više od 800 elektronskih medija i da je to previše. Koliko sada Srbija ima javnih glasila i šta kažu stručnjaci iz EU: da li je Srbija zatrpana medijima ili ih ima taman koliko treba?

- U Srbiji danas postoji oko 1.200 medija, od toga je oko 450 štampanih, ostalo su radio i televizijske stanice. Za standarde EU, medija ima previše.Zbog povlačenja države iz medija, ona više neće biti njihov osnivač, taj broj će se smanjiti.

Da li to znači da će i ovako finansijski osiromašen medijski sektor u Srbiji ostati i bez podrške države koja je, prema poslednjim podacima iz 2011. godina, iznosila oko 25 miliona evra?

- Država se u medijskoj sferi neće više ponašati kao majka koju svako vuče za rukav kad joj nešto treba. Sufinansiraće proizvodnju medijskih sadržaja onih medija koji doprinose ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja, čiji projekti na javnom konkursu budu ocenjeni kao najbolji i pratiće da li se taj novac troši onako kako je projektom predviđeno.Prelazak na projektno sufinansiranje ne znači, automatski, da će suma novca koju će država izdvojiti za pomoć medijskom sektoru biti manja. Mi želimo da stvorimo nezavisne medije i na lokalnom i na regionalnom i na nacionalnom nivou.

Čime je Evropska unija zaokupljena kada je reč o medijskoj sceni?

- Naše ministarstvo će 17. i 18. oktobra biti domaćin međunarodnoj konferenciji čija su tema mediji. Na konferenciji će učestvovati 47 ministara tako da će javnost moći da se upozna sa medijskom scenom u našem okruženju i u celoj Evropi. Nedavno sam bila u Strazburu kao gost biroa koji se bavi položajem medija u Evropi. Evropa priča o digitalnom dobu, o novom medijskom sistemu, dok se mi još bavimo analognim televizijama. Digitalizacija zemaljske televizije je sada za nas prioritet nad prioritetima.

Kada će Srbija preći na digitalno emitovanje televizijskog programa?

- Već ove godine trebalo je da primenimo ono što su zemlje u okruženju uradile na tom polju, a poslednji rok da završimo proces digitalizacije je 15. april 2015. godine. Posle toga će države u našem regionu dobiti slobodu da pojačaju signal što znači i mogućnost da nas „prekriju", ako mi do tada nismo završili posao. Digitalizacija je strateški važna za državu i zato će se njom baviti više ministarstava.

Koliko će digitalizacija koštati građane?

- Ko nema televizor novije generacije koji može da prima digitalni signal, moraće da kupi set boks, odnosno dekoder za digitalni signal. Za što brži prelazak sa analognog na digitalno emitovanje programa imamo veliku podršku Evropske komisije u Beogradu. Uz njihovu pomoć ćemo obezbediti i da socijalno ugroženi građani i osobe sa posebnim potrebama po najpovoljnijim uslovima dođu do set boksa.

Kada je već reč o troškovima, nameće se pitanje šta će biti sa RTV pretplatom?

Još Strategija pominje da je Javni servis Srbije, sa mesečnom pretplatom od 500 dinara po domaćinstvu i naplatom koja varira od 40 do 70 odsto, jedan od najsiromašnijih javnih servisa u Evropi i regionu. Sada je procenat naplate takav da se može postaviti pitanje ko uopšte plaća pretplatu?

- Ja plaćam pretplatu, uvek sam je plaćala, jer smatram da je to moja obaveza, nešto što se podrazumeva. Sadašnji sistem pretplate omogućava građanima da sami odluče da li će ili neće plaćati pretplatu. U svakom slučaju, velika je nenaplativost te takse što je uticalo da se RTS i RTV sada suočavaju sa velikim finansijskim problemima i nemogućnošću da prave sopstveni program. U zakonskim tekstovima na kojima se trenutno radi predložiće se najbolje rešenje za održivost sistema naplate za javni servis. RTS nam je dao svoje predloge, radna grupa ima podatke kako su finansiranje javnog servisa rešile države u regionu, pa će izabrati najbolji i sa njim izaći pred javnost u februaru. Hrvatska je problem nenaplativosti pokušala da reši uz pomoć inkasanata, ali ispostavilo se da to nije baš najbolje rešenje, pa će i oni sada da menjaju sistem plaćanja pretplate.

U odnosu na Javni servis u ništa boljoj poziciji nisu ni štampani mediji. Većina se nalazi se u velikim finansijskim teškoćama. Šta mogu da očekuju?

- Bojim se da će tek primati udarce, jer je sve više onlajn izdanja, a zbog ekonomske krize sve više ljudi ne kupuje novine nego se informiše preko Interneta.

Novinarska udruženja traže pozitivnu diskriminaciju u odnosu na druge medije. Zahtevaju, na primer, smanjenje PDVa na dva odsto, ukidanje carina na uvoz repromaterijala... Da li će im država izaći u susret?

- Novinarska udruženja će krajem ovog meseca dobiti prvi Nacrt zakona o javnom informisanju da bi dala svoje mišljenje, a potom će Zakon ići na javnu raspravu. Ona će se organizovati u šest gradova, u Novom sadu, Nišu, Kraljevu, Boru, Beogradu i Novom Pazaru. Na osnovu svih tih mišljenja sačinićemo predlog koji će ići na Vladu, a potom u parlament. Naš cilj je da donesemo dobre medijske zakone, jer bez dobrih medijskih^zakona nema slobodnog informisanja.

Šta će biti sa Tanjugom i sa drugim javnim preduzećima iz oblasti javnog informisanja?

- Država se obavezala da izvrši vlasničku transformaciju Tanjuga i sigurna sam da će to i uraditi. Jugoslovenski pregled" postao je sastavni deo „Službenog glasnika", a Radio Jugoslavija će verovatno ući u sastav RTSa. Interesje državeda ima javno glasilo koje će da informiše srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, a videćemo da li će to c dalje raditi „Panorama" ili će se ići na neko drugo rešenje. Imajući u vidu opredeljenje države da ne bude osnivač javnih glasila i odredbi Zakona o javnim preduzećima po kojima se ne mogu osnivati javna preduzeća u oblasti javnog informisanja, biće određen roku komeće se izvršiti vlasnička transformacija postojećih javnih preduzeća u ovoj oblasti.

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji se poslednjih meseci često spominje, ističe se da nisu poznati vlasnici čak 18 od 30 najznačajnijih medija u Srbiji. Razlog za to je, pre svega, prisustvo ofšor kompanija u vlasničkim strukturama medija. Hoćemo li, kada se usvoje novi zakoni, znati ko zaista finansira koje medije?

- Država nikom neće braniti da osnuje medije. Do sada se prilikom registracije vlasnika u Agencije za privredne registre nije išlo do poslednjeg, pravog vlasnika. Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, koji se upravo radi, regulisaće i transparentnost vlasničke strukture što je osnovni uslov da bismo uopšte govorili o nezavisnim medijima. Sve će morati da se zna. Ovaj zakon će onemogućiti i istovremeno vlasništvo nad štampanim javnim glasilima i distributivnom i prodajnom mrežom.

Evropska unija insistira i na podizanju medijske pismenosti u Srbiji. Šta to podrazumeva?

- Da se opismene ne samo javnost već i novinari. Rezultati istraživanja koje smo dobili od zaštitnice za ravnopravnost pokazuju, na primer, da novinari na neke događaje često odlaze sa predrasudama. One se najčešće odnose na ranjive grupacije stanovništva. Tako se dešava da se jedna nacionalna manjina stalno povezuje sa određenim kriminalnim radnjama i to se ističe i u naslovu. To je nedopustivo. Medijska pismenost podrazumeva i da čitalac, gledalac ili slušalac, ne uzima sve što pročita, vidi ili čuje zdravo za gotovo, nego da misli svojom glavom. Imala sam prilike da predajem u internacionalnoj školi i tamo se deca uče kako da prepoznaju medijsku manipulaciju. Medijska strategija predviđa uvođenje programa medijske pismenosti u obrazovanje. Najverovatnije će medijsko opismenjavanje biti sastavni deo građanskog vaspitanja. Za podizanje nivoa medijske pismenosti građana i novinara, Srbija će od Evropske unije dobiti dva miliona evra.

S obzirom na to da ste donedavno bili prosvetni radnik, šta biste kao novinar prvo pitali ministra prosvete Žarka Obradovića?

- Kada ćemo primeniti sistem obrazovanja koji će omogućiti deci da razmišljaju, a ne samo da reprodukuju ono što je drugi smislio?

Tri godine ste u politici, odnosno u Socijaldemokratskoj partiji sge od njenog osnivanja, a sada ste i njen potpredsednik.

Da li ste se nekad pokajali što ste uopšte u to „minsko polje" ulazili?

- Desi se da se pitam šta mi je ovo trebalo, ali, s druge strane, shvatam da neko mora i to da radi. Što bi rekla jedna moja koleginica, „više mi je dosadilo da se svađam sa televizorom". Učešćem u političkom životu Srbije preuzela sam odgovornost za deo svog društva.