Vesti
24. 01. 2013.
Prvo slobodni mediji, pa članstvo u EU
Slobodni mediji i medijski pluralizam moraju biti preduslov za članstvo u EU, ocenila je stručna grupa Evropske komisije u izveštaju o medijskim slobodama u Evropi.
Politička mešanja, komercijalni pritisci i interesi oglašivača ugrožavaju medijske slobode širom EU, a na medijske slobode utiču i poslovni model medijskih kompanija, kao i novi mediji. I ponašanje nekih novinara ugrožava kredibilitet i ugled profesije. Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da će primena Medijske strategije i sloboda medija biti deo izveštaja Evropske komisije i jedno od pitanja koje će uticati na odluku o odobravanju datuma početka pregovora Srbije sa Unijom.
U izveštaju o medijskim slobodama u Evropi „Slobodni i pluralistični mediji kao podrška demokratiji“ koji je predstavljen 21. januara, grupa stručnjaka koje je imenovala potpredsednica Evropske komisije Neli Kros 2011. godine, traži od EU da preduzme korake koji će garantovati slobodu medija i njihovu raznolikost.
“Da bi demokratija funkcionisala potrebi su dobro informisani građani“, rekla je u Evropskom parlamentu bivša letonska predsednica Vaira Vike-Frejberga (Freiberga) koji predsedava grupom stručnjaka.
U izveštaju se navodi da članice treba da „zaštite medijske slobode i pluralizam u okviru svojih granica“, ali i da EU koja nadzire jedinstveno tržište ima važnu ulogu, naročito u delu koji se odnosi na konkurenciju.
Kako bi se otklonili rizici po medijske slobode, izveštaj predlaže niz mera.
Svaka članica bi trebalo da ima nezavisni medijski savet sa nadležnostima da izrekne kazne medijima, natera emitere na izvinjenje ili oduzme novinarski status.Saveti bi istraživali žalbe, ali i proveravali da li su mediji objavili kodeks ponašanja i obelodanili detalje o vlasničkoj strukturi.
Agencija za osnovna prava EU sa sedištem u Beču trebalo bi takođe redovno da objavljuje izveštaje o rizicima za medijske slobode i pluralizam u EU. Evropski parlement bi na osnovu izveštaja izdao rezoluciju.
Stručna grupa takođe predlaže uspostavljanje nezavisnog monitoring centra koji bi delimično finansirala EU, a koji bi činili akademski stručnjaci.
Osim što bi trebalo da imaju ulogu „moralnog kompasa“, institucije EU bi takođe trebalo javno da objave i stave „na stub srama“ imena članica gde se evidentno krši sloboda medija.
Autori konstatuju da institucije EU imaju malo moći u slučaju kršenja slobode medija u pojedinim zemljama.
Zaštita i van granica
EU ne bi trebalo da štiti medijske slobode samo unutar članica, već i van granica naročito tamo gde ima jasne dužnosti poput trgovine i procesa proširenja. Slobodni mediji i medijski pluralizam treba da budu preduslov za članstvo u EU.
Autori izveštaja su se bavili i novim medijima. Oni smatraju da bi regulativu trebalo prilagoditi novoj medijskoj fluidnoj stvarnosti, i urediti aktivnosti novinara ma o kom mediju se radilo.
Predlaže se i osnivanje fondova EU koji bi pomagali kvalitetno istraživačko novinarstvo. Finaniranje medijskih organizacija iz javnih izvora trebalo bi da se obavlja na bazi nediskriminatorskih, objektivnih i poznatih kriterijuma.
Bilo kakvo javno vlasništvo u medijima treba da bude regulisano strogim pravilima čime se ograničava uticaj vlasti i garantuje nadzor nezavisnog tela u čijem radu učestvuju predstavnici svih zainteresovanih strana, navodi se u izveštaju.
Dežer: Država da prestane da finansira medije
Šef delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da će primena Medijske strategije i sloboda medija biti deo izveštaja Evropske komisije i jedno od pitanja koje će uticati na odluku o odobravanju datuma početka pregovora Srbije sa Unijom.
"Jasno je da će sveobuhvatna primena Medijske strategije, kao i borba protiv korupcije i vladavina prava, biti deo izveštaja Evropske komisije", rekao je Dežer u intervjuu za novinsku agenciju Fonet.
On je izrazio nadu da će medijskim zakonima biti rešeno i pitanje javnosti vlasništva u medijima i državne pomoći medijima na svim nivoima vlasti.
"Želimo da vidimo prestanak angažmana države, jer se javno finansiranje koristi na različitim nivoima za podršku medijima, pa se onda postavlja pitanje uticaja na njih, kao i nezavisnosti uređivačke politike", rekao je Dežer.
On je dodao i da Ministarstvo kulture i informisanja traži rešenje za agenciju Tanjug, koji nudi iste proizvode kao i privatne agencije, ali iz budžeta svake godine dobija oko dva miliona evra, čime se narušava konkurencija na tržištu.
Dežer je izrazio zabrinutost po pitanju Zakona o elektronskim medijima, posebno zbog situacije s javnim servisom, gde je zabeležen pad televizijske pretplate.
"Pre tri godine naplata je bila oko 50% dok je sada ispod 30%", ukazao je Dežer i dodao da bi Srbija trebalo da poštuje i vremenski okvir kada je reč o digitalizaciji, jer u tom procesu kasni.
On je podsetio da je EU u Srbiji uložila oko deset miliona evra u tehničku opremu i pomoć i zbog toga ne želi da ona kasni za Evropom po tom pitanju.
Govoreći o listama medija i nevladinih organizacija za koje desničaske organizacije veruju da su plaćeni iz inostranstva da bi radili protiv interesa Srbije, rekao je da bi Tužilaštvo na to trebalo adekvatno da odgovori, jer pravljenje takvih spiskova nije deo normalnog demokratskog procesa.
"Uvek smo reagovali kada je bilo napada na novinare i uvek ćemo biti uz medije i novinare kada im se upućuju pretnje", dodao je Dežer.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.