Vesti
25. 01. 2013.
Oštro pero Alekse Markišića
U plejadi „Politikinih” radnika između dva svetska rata, novinara i slobodoljubivih ljudi, koji su bili na stalnom nišanu tadašnjih vlasti i čiji su životi i delo u temeljima „Politike”, značajno mesto pripada narodnom heroju Aleksi Markišiću. Porodica Markišić posebno čuva neraskidivu vezu sa našim listom. Reč je o porodici Aleksinog sina, Miroslava Miška Markišića čiji je stan u centru Aleksinca u znaku „Politike”.
– Čuvam mnogo toga što je objavila „Politika” u prošlosti povodom svog dana 25. januara, ili kada su obeležavane godišnjice pogibija heroja u Drugom svetskom ratu. Otac Aleksa, narodni heroj, poginuo je 16. februara 1942. u Sokobanji, a
majka Hristina Tina, prvoborac, u noći između 11. i 12. aprila 1944. na Kameničkom visu iznad Niša. Oboje su bili komunisti i u partizanima od prvih dana ustanka protiv okupatora i domaćih izdajnika – započeo je priču Miroslav Markišić.
Sa ponosom govori o ocu Aleksi i njegovom novinarskom životu.
– Otac, rođen 1908. godine na Obzovici u Ljubotinju kod Cetinja, još kao student pravnog fakulteta sarađivao je u beogradskoj „Pravdi”, a po završetku studija novinarstvo mu je postalo životno opredeljenje. U Sokobanji, gde mu se iz Crne Gore preselila porodica, uređuje 1931. godine novoosnovani nedeljnik „Sokobanjske novine”, zabranjen posle petog broja, a onda u Aleksincu pokreće list „Iskra”, koji je cenzura ukinula već posle prvog broja.
Početkom 1933. postaje stalni dopisnik „Politike” iz Kruševca, odakle reportažama i prilozima dokazuje svoju novinarsku darovitost zbog čega prelazi na rad u redakciju u Beogradu. Posle godinu i po plodnog rada u redakciji postaje dopisnik „Politike” iz Slovenije. Oštrim perom pisao je o nepravdama buržoazije prema radničkoj klasi, o štrajkovima i feudalnim odnosima za koje se u ovom delu tadašnje Jugoslavije zalagala crkva. Na zahtev katoličkog sveštenika Antona
Korošca zabranjen mu je rad u Sloveniji i „Politika” ga je prebacila u Sarajevo, ali je tamo ostao kratko i na svoj zahtev vraćen je u Beograd – priča naš sagovornik.
Dok nam pokazuje autentične „Politikine” tekstove, sećanja Vuka Trnavca, Pera Sarapa, Vladimira Dedijera i Gojka Banovića, zapise Tihomira Nešića, Mome Milačića i mnogih drugih poznatih istoričara i novinara, podseća da je njegov
otac objavio je 1937. u kratkom vremenskom razmaku dva teksta, koji su ga koštali novinarske karijere. Najpre izveštaj o napadu beogradske omladine na članove „Zbora” Dimitrija Ljotića održanog u bioskopu „Triglav”. Citirajući tekst sa jednog transparenta koji su istakli studenti ispred ovog beogradskog bioskopa i na kojem je pisalo „’Zbor’ je fašistička aždaja čiji je trup u Berlinu”, tvrde istoričari, Aleksa Markišić i „Politika” zadali su jugoslovenskom „fireru” i njegovim „letećim odredima” udarac od kojeg se nikada nisu oporavili.
Samo mesec dana kasnije objavljen je tekst Markišića o sablasnim događajima u milionerovoj vili na Avali koji je imao ogroman odjek u javnosti i iz najviših policijskih krugova naređeno je da se Aleksa Markišić otpusti iz „Politike”.
Aleksa se vraća u Sokobanju gde radi kao advokatski pripravnik sve do početka Drugog svetskog rata. Jedan je od organizatora ustanka u niškom kraju i osnivač Ozrenskog partizanskog odreda, u leto 1941. godine.
U braku „Politikinog” novinara i učiteljice iz Blendije kod Sokobanje, 8. marta 1937. godine rođen je Miroslav Markišić.
Jedini je potomak narodnog heroja i prvoborca. Danas je Miroslav penzioner i posle uspešne karijere prosvetnog radnika živi u Aleksincu i povremeno u Sokobanji sa suprugom Krunom, takođe penzionerkom, kćerkom Anom, profesorom istorije, i sinom Aleksom, turizmologom, koji je trenutno na Malti. Sinu je dao ime svoga oca.
– Kad god sam u prošlosti boravio u Beogradu redovno sam svraćao do zgrade „Politike” gde je u holu decenijama stajala bista mog oca. Biste više nema, a i ja ređe putujem za Beograd – rekao nam je Miroslav Markišić.
Slavna imena „Politike”
Mnogo je novinara i radnika „Politike”, ali i studenata koji su sarađivali sa našim listom, a koji su dali svoje živote u NOB-u. Među njima su narodni heroji Žikica Jovanović Španac, Aleksa Markišić, Gojko Drulović i Manojlo Bandarić, kao i Dušan Jerković, Bora Prodanović, Vasilije Medan, Dragoljub Jovičić, Abo Koen, Filip Macura, dr Oton Krstanović, dr Milivoje Popović i mnogi drugi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.