Vesti
26. 01. 2013.
Teledirigovano novinarstvo je upropastilo sve
Velja Pavlović, urednik kulture na Studiju B, autor i voditelj kultnog Nivoa 23, emisije Duhovnici i Nezaštićeni svedok (koja trenutno ne ide), objavio je nedavno knjigu „Nivo 23 - Devedesete“, u kojoj je sabrao većinu intervjua koji su ostali u arhivi.
Učinio je to, kaže, na nagovor prijateljice i dodaje da je nažalost mnogo toga nestalo u vreme policijskih premetačina tokom turbulentnih 90-ih.
Koncept Nivoa 23, koji je dobio naziv po tome što je redakcija na 23 spratu Beograđanke, je minimalna scenografija - dve stolice i mali sto između i dva čoveka koji normalno sede i razgovaraju. Budući da je „normalno“ ovde odavno postalo egzotika, utoliko je i Veljin Nivo 23 postao TV utočište u kojem vam neće biti neprijatno što voditelj maltretira gosta konfrontirajućim pitanjima, prekida ga u pola rečenice i tome slično. Veljina strategija je drugačija. On se, kako sam kaže, približi budućem sagovorniku u životu, a kad sedne preko puta njega u emisiji, već je ekspert za oblast iz koje sagovornik ili sagovornica dolaze. Najmiliji intervjui su mu oni rani, a neki od sagovornika koje je tokom ovih godina ugostio su mislioci iz najrazličitijih oblasti - Vladeta Jerotić, Svetislav Basara, Nikola Milošević, Mirjana Bobić Mojsilović i mnogi drugi. Karijeru je započeo najpre na radiju Studio B, a potom na televiziji.
- Mi smo ustvari oteli televiziju. Bili smo najpre radio Studio B i zaista smo u to vreme komunističke vladavine bili avangarda u gradu i u zemlji, jedini radio koji je radio 24 sata, gde se puštao rokenrol, sa minimumom govora i maksimumom muzike. Sećam se, ljudi iz Ljubljane i iz Zagreba dolazili su u Beograd i s čuđenjem pitali da li stvarno tu postoji neki radio koji radi non-stop. Meni je žao što se to pomalo zaboravilo i zato volim da insistiram na tim starim vremenima Studia B, da se nekako upamti da je to bila bitna stanica i za medije i za demokratiju i razvoj svega u Beogradu.
Onda smo osnovali televiziju kao stanicu nekih hrabrih ljudi. Tu ne ubrajam sebe, ja sam tad bio u drugom redu. Bilo je veoma aktivnih, pa i agresivnih sadržaja i redakcija je došla na ideju da bi bilo dobro da u večernjim satima bude jedna mirna emisija i da bih ja mogao da je vodim pošto sam delovao kao najmirniji po temperamentu. Sve se radilo drugarski na televiziji. Sve smo sami otkrivali i trudili se da budemo drugačiji od svih, a naročito od RTS-a.
• Hoćete da kažete da je Studio B tih 90-ih bio neka vrsta oaze slobode?
- Ne, nego neka vrsta onog leka ili odgovora vremenu u kojem se živelo. Studio B je bukvalno pulsirao onako kako je izgledao život na ulicama ili u stanovima građana. Moji dragi prijatelji iz Radio Beograda imaju tu tvrdu mermernu salu i čim uđu unutra, oni kao da zaborave kako izgleda život. I dan danas tamo tako izgledaju emisije, kao da emituju program sa neke druge planete. Sećam da sam, kad kažu „tačno je 12 sati, vesti“ (imitira džingl), uvek zamišljao da se taj koji govori popne na neku šamlicu kao deca u školi koja to rade da bi se pravila važna. U Studiu B sve je ličilo na život, počev od prostorija. Nigde zida nema. To je sve staklo u krug i uvek prvi vidimo zagušenje u saobraćaju na sva tri mosta i u glavnim ulicama koje se vide golim okom. Tako smo videli i veliki požar u Sava centru koji se slučajno desio 13. maja, valjda, na Dan policije. Kad smo mi to objavili, došla je policija i zabranila da to puštamo i sutradan u novinama nigde nije bilo objavljeno da je goreo Sava centar. Tadašnji urednici su baš nadrljali, ali to nije uticalo na njih da promene politiku, nego samo da promene strategiju varanja te birokratske vlasti.
• Vi ste prošli sve vladajuće strukture. Zahvaljujući čemu?
- Tvrdoglavosti, upornosti. Nisam se ja nigde kompromisima bavio. Meni je, mislim, najteže bilo kad su na vlasti, kako da kažem, bili „moji“, neko ko je do juče bio moj kolega i potekao sa Studia B. Oni su bili prilično loši urednici.
• Recimo Kojadinović?
- Da. U njegovo vreme Studio B je mogao da postane privatna svetska radio stanica i televizija. Nije bez značaja to što kažem privatna, jer mi smo bili prva firma koja je otkupila Studio B. Ja sam u vreme ‘92-’93, kad je plata bila tri marke, plaćao mesečno 80 maraka zaostatak otkupa za privatizaciju Studia B i ta firma jeste bila privatna. Potom je dekretom došao zločinački, fašistički, Slobin sistem i proglasio da to ne važi. Mi smo razmišljali - „samo ti tako misli, ali ti si onaj koji ne važi“. Kad je došla nova vlast i nasledila tu situaciju, rekli smo - dobro, idemo dalje. Jedan od direktora Studia B posle Kojadinovića, ušao je i prokomentarisao kako Kojadinović ima kabinet koji je po kvadraturi dva puta veći od njegovog stana i da je to čist luksuz. Novinari su to slikali, ali je on već sledećeg dana seo u tu istu prostoriju, to mu više nije smetalo. Ima tu mnogo interesantnih stvari u vezi sa Studiom B.
• Zanimljivo je da pored Nivoa 23 radite potpuno drugačiji koncept emisije Duhovnici. Šta vas je privuklo tom svetu?
- Nivo 23 se bavi kulturom i gradom, ali zaista mi je bila potrebna i druga vrsta angažmana, kulture koja nije u gradu. To su manastiri, samoća monaha i tamo je sve drugačije od Nivoa 23. Treća emisija je Nezaštićeni svedok, koja je trebalo da pokrene priču o gradskim monasima, ljudima koji žive nasuprot gradu, usamljeni u gužvi i onda sam pravio kratke pričice. Recimo, bila je jako popularna ona o Jaši Grobarovu i Draganu Papiću... Beograd je mali ako živiš dovoljno dugo kao ja. Sprijateljiš se gotovo sa svakim čovekom koji ti je zanimljiv. Naravno, ako je neko nešto pisao, pročitam njegove knjige, ako je s filma ili vizuelnih umetnosti, odgledam filmove ili izložbe Nepristojno je drugačije. Tek kad postaneš neka vrsta eksperta za svog sagovornika, dobiješ pravo da sediš sa njim u emisiji. Televizija nije moje pravo da slikam sebe i još nekog uz sebe ko će mi dići cenu, a tu sam se našao zato što su mi to obezbedili porodične, političke ili erotske veze. Takvih vrsta korupcije ima mnogo u novinarskim kućama na sve strane.
• Kako biste ocenili novinarstvo u Srbiji danas?
- Današnji trenutak je vrlo žalostan. Toliko je žalosno da je u vreme Titove diktature bilo lakše baviti se novinarstvom nego danas. Ili sam ostario, pa me cela ta situacija sve više umara. Glupo mi je da kažem, ali sve novine su iste sem Danasa, koji je jedino ostao nezavistan. Kada govorim o ovim drugima, strašno je što se oni i ne trude da to sakriju nego je to potpuno transparentno.
• Čemu ste se nadali posle 5. oktobra?
- Da će Studio B biti prvi oslobođen, a ne Pink. On je tada dobro prošao za razliku od naše TV stanice, koja je bila prilično degradirana kao slobodan i nezavistan medij. Neću da kažem da ove današnje vlasti ne vode računa o tome, ali hoću da istaknem da bi trebalo da postoji takvo nezavisno, potpuno neočekivano novinarstvo u kome političari neće znati šta će sutra biti objavljeno o njima u novinama ili na radiju i televiziji. To teledirigovano novinarstvo je upropastilo sve.
Gosti Nivoa 23
Ko se nije zalagao za drugačiji život, da ne kažem promene u Srbiji 90-ih, taj nije mogao ni da priđe Studiu B. Moji gosti su uglavnom bili progresivni mislioci, ljudi koji su čak žrtvovali svoje karijere. U jednom času svima nam je prvi zadatak bio da se oslobodimo balasta Slobodana Miloševića - samo smo to i radili, pod dva je bilo novinarstvo, a pod tri život.
Rušenje Čaušeskua
Mnogo ljudi se ne seća, ali Studio B je pomogao u rušenju režima Čaušeskua. Po ceo dan smo emitovali vesti iz Rumunije u onim dramatičnim trenucima kada je vojska i policija s teškim naoružanjem trebalo da krene na vlastiti narod. Postoji i jedan snimak gde se u centru Temišvara skandira Studio B.
9. mart
Danas se zaboravlja da su najveće demonstracije u mirnijoj istoriji Srbije, 9. marta, među zahtevima za ispunjenje imale i tačku da se oslobodi Studio B, koji je bio zabranjen. Odred specijalne jedinice ušao je u redakciju i pohapsili su nas sve do jutra, pa su se posle kao predomislili i pustili nas, ali smo bili u kućnom pritvoru. I na ulici smo morali da se krijemo, a jednom prilikom neka me je žena na ulici pitala da li sam iz Studia B, ja kažem da jesam, a ona me pljune.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.