Vesti

26. 04. 2024.

Autor: Tijana Blagojev Izvor: kaleidoskop-media.com

Međunarodna perspektiva VI u medijima

Sve više smo izloženi raznim primenama veštačke inteligencije (VI) u našem svakodnevnom životu. Bilo da govorimo o rasprostranjenoj upotrebi Google mapa, Uber-a, Google prevodioca, preporuka Spotify-ja ili Netflix-a, korišćenja ChatGPT-ja za dobijanje željenih odgovora, do upotrebe kamera za biometrijski nadzor, sistema “Oko sokolovo” ili programa za predikciju potrošnje struje.

Čini se da ona već napreduje i u našoj zemlji. Medijski sektor u Srbiji će takođe biti sve više izložen ovom tehnološkom razvoju, a da bi se što bolje pripremio dobro je imati jasniju sliku o situaciji u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije u ovoj oblasti u inostranstvu, odnosno, koji su trendovi, planovi, brige, ali i mogućnosti, piše Kaleidoskop.

Pre nego što se upustimo u analizu potrebno je da definišemo šta je to veštačka inteligencija. Na osnovu ažurirane OECD definicije: “Sistem veštačke inteligencije je zasnovan na mašinama koji, za eksplicitne ili implicitne ciljeve, zaključuje, na osnovu ulaznih podataka koje prima, kako da generiše izlaze kao što su predviđanja, sadržaji, preporuke ili odluke koje mogu uticati na fizičko ili virtuelno okruženje. Različiti sistemi veštačke inteligencije razlikuju se po stepenu autonomije i prilagodljivosti nakon primene”. Jednostavnije rečeno, sistem prima i posmatra veliku količinu podataka (dokumenta, slike, video, brojevi..) tražeći u njima vezu i na osnovu toga pravi odluke ili predviđanja.

Novinarstvo već godinama trpi značajne posledice tehnoloških promena jer su prihodi medija u konstantnom padu i sami mediji se takmiče sa društvenim mrežama za publiku i oglašavanje. U situaciji gde se mediji bore da svoj sadržaj učine dovoljno privlačnim, relevantnim i važnim u moru informacija, ali i dezinformacija kojima je danas čovek izložen, prisutan je i problem niskog poverenja u same medijske sadržaje.

Konačno brzina kojom se tehnologija razvija isto otežava medijskoj industriji da se prilagodi kako bi mogla da prati te promene efikasno i uspešno (obuke, inovativna rešenja i finansiranje tih rešenja). Kada na to dodamo i sve brži razvoj i korišćenje veštačke inteligencije nije iznenađujuće da postoji strah da će ona dodatno otežati ovom sektoru opstanak (gubljenje poslova, gašenje medija, još brže širenje dezinformacija). Međutim, ovo takođe treba posmatrati kao priliku i mogućnost da se stvari unaprede i poboljšaju. I upravo je takav pristup prisutan na međunarodnom nivou.  

Uređenje primene veštačke inteligencije u medijskom sektoru, međunarodni trendovi

Veštačka inteligencija je izuzetno kompleksna i uređivanje te oblasti predstavlja izazov sam po sebi, a Zakon o Veštačkoj inteligenciji usvojen u Evropskom Parlamentu 13. marta ove godine (AI Act), iako često kritikovan i sigurno sa nedostacima, ipak predstavlja korak u dobrom pravcu. Međutim, šta on zapravo i koliko donosi medijskom sektoru?

Na panelu AlgoSoc-a i AI, Media & Democracy Lab-a diskutovalo se o tome da, s obzirom da sistemi VI u medijskoj sferi nisu označeni kao sistemi visokog rizika prema ovom Zakonu, oštrije mere neće se primenjivati na kreatore medijskih sistema veštačke inteligencije, ali će morati da se poštuju obaveze izrade tehničke dokumentacije i transparentnosti samih modela (a to uključuje i trening setove podataka, procese testiranja modela i rezultata). Zapravo će na medijima biti da izaberu odgovorne VI tehnologije.

Ovo daje određenu slobodu ali i veću odgovornost koja je na strani medijskih organizacija, jer će morati da budu dodatno obučene kako bi mogle da ispune ove uslove. To možda neće predstavljati toliki problem za veće medijske kuće za razliku od manjih medija koji već imaju dosta izazova pred sobom. Treba takođe biti dodatno oprezan oko regulisanja upotrebe VI od strane država. Iako bitan korak, briga se odnosi na donošenje nacionalnog zakonodavstva koje će imati potencijal da se zapravo koristi za kontrolu javnog diskursa i gušenje slobode izražavanja.

Zato je izuzetno važno da postoji ujedinjenost  i saradnja u medijskoj sferi da se ova oblast zaista uredi tako da pomaže medijima, a ne da predstavlja prepreku njihovom daljem razvoju. To takođe može da doprinese uvođenju novinarskih principa i standarda u okviru širih standarda odgovorne VI.

Stoga, ovde takođe treba dodati i korake koje je sama medijska industrija na međunarodnom nivou rešila da postavi donoseći Parisku povelju o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu  gde se podvlači transparentna, pravična i odgovorna upotreba VI u uređivačkoj sredini koja drži do novinarske etike. Reporteri bez granica su je inicirali a napisala je komisija od 32 medijska eksperta na čelu sa dobitnicom Nobelove nagrade za mir Marijom Resom i objavljena je u novembru 2023. godine.

Fokus ovog dokumenta je pre svega na etici i ističe da upotreba VI mora da ispunjava osnovne vrednosti novinarske etike, da je uloga čoveka u ovim procesima izuzetno važna i centralna kada se govori o strategiji upotrebe veštačke inteligencije, te da ovi sistemi moraju da poštuju legislativu koja se odnosi na privatnost, intelektualnu svojinu i zaštitu podataka. Suština je da zapravo mediji ostaju i dalje odgovorni za sadržaj koji objavljuju, da moraju da jasno naznače koji je sadržaj autentičan a koji je “sintetičan” (izmenjen upotrebom VI), da personalizacija i sistemi preporuke treba da uključe što veću raznolikost informacija i njihov integritet, kao i da budu transparentni kako bi korisnici mogli da ih isključe ukoliko ne žele da im se informacije filtriraju.

Konačno postoje i smernice, na primer u Velikoj Britaniji, koje ukazuju na  šest principa za odgovornu novinarsku upotrebu Generativne VI, diverzitet informacija i inkluzivnost. Ovde je, dakle, akcenat na tome kako postavljate upite na primer ChatGPT-ju i tumačite odgovore. Neki od principa su da uvek imate na umu da postoje već ugrađene potencijalne predrasude kad je u pitanju raznolikost informacija u samoj generativnoj VI, da kad postavljate pitanja tražite raznoliku ekspertizu i poglede kako biste u vaše upite uneli diverzitet, da prijavite greške i pristrasne rezultate koje primetite i da uvek posmatrate dobijene rezultate sa novinarskom skepsom.

Trendovi dakle ukazuju na to da je trenutno najviše na samoj medijskoj industriji i organizacijama da  regulišu i prilagode primenu veštačke inteligencije, što vodi ka zaključku da je neophodno da se novinari adekvatno obuče i pripreme. U tom segmentu, Zakon o Veštačkoj inteligenciji takođe propisuje da i medijske organizacije kao pružaoci i profesionalni korisnici moraju da preduzmu mere kako bi obezbedili VI pismenost kod svojih zaposlenih uzimajući u obzir kontekst sektora u kojoj se ova tehnologija koristi.

Međunarodna upotreba Veštačke inteligencije u medijskoj sferi

A šta se zapravo dešava u praksi? Vrlo je važno napomenuti da je VI već u upotrebi i da su u toku istraživanja koja se fokusiraju na to kako se primenjuje veštačka inteligencija u radu medija i kakav uticaj ima na njihovo funkcionisanje. Istraživanje WAN-IFRA-e, objavljeno u maju 2023. godine, pokazalo je da oko polovine redakcija već koristi generativnu VI u svom radu.  Brojne organizacije uvode razne onlajn obuke koje imaju za cilj da pomognu novinarima da se dovoljno edukuju da  izveštavaju o veštačkoj inteligenciji ili kako da je koriste u svom radu. Podizanje VI pismenosti je neophodan korak kako bi izveštavanje bilo kvalitetnije, a upotreba adekvatna.

Prema poslednjem istraživanju Rojtersovog instituta, najvažnija primena VI tehnologije odnosi se na pozadinsku automatizaciju proizvodnje sadržaja poput transkripcije ili revizije pisanog materijala, zatim korišćenje sistema za preporuke i na kraju u komercijalne svrhe, a da im najveći rizik predstavlja upotreba VI kada je u pitanju kreiranje sadržaja. Mediji upotrebljavaju VI kada je u pitanju kreiranje raznih sažetaka, naslova, prevoda, kreiranje slika, pa i čitavih članaka, ali i upotreba VI asistenta, koji pomagažu novinarima da prave interesantnije, tačnije i relevantnije priče, kao i upotreba VI za identifikaciju dezinformacija. Kreiranje raznih audio proizvoda pomoću VI se takođe pokazalo plodonosno jer, na primer, Aftenposten (novine iz Norveške) su eksperimentisale sa kloniranim glasovima koji čitaju članke da bi privukli mlađu publiku. Holandski javni servis koristi video kreiran uz pomoć VI kako bi deca sa oštećenim sluhom mogla lakše da prate podkast.

Kada govorimo konkretnije o upotrebi ChatGPT-ja, Pol Bredšo, profesor data novinarstva iz Velike Britanije, ističe da on može da se koristi za pravljenje sažetaka, objašnjavanja raznih sistema (zdravstveni, obrazovni itd.), za prilagođavanje teksta različitim publikama i formatima, traganje za izvorima, napredne pretrage,  inspiraciju/ideje za istraživanje, programiranje. Postoje i drugi primeri generative VI koje koriste novinari poput kreiranje slika, pretvaranje teksta u video.  U svim ovim procesima treba stalno imati na umu da ova tehnologija nije savršena i da je treba proveravati.

Kada je u pitanju upotreba generativne veštačke inteligencije, još jedno istraživanje posmatra kako su se redakcije nosile sa upotrebom generativne VI do kraja 2023. godine, čiji ispitanici su većinom iz Severne Amerike a potom Evrope, i koje je podržao AP. U tom istraživanju su istaknute i one oblasti gde  VI nije efikasan, a to se odnosi na tačnost i kvalitet sadržaja kada je zapravo tekst pristrasan i potom je potrebno vreme da se ti nedostaci isprave. Takođe je istaknuto da bi, na primer, raspoređivanje sadržaja (content layout) ili analiza analitike vezane za korisnike trebalo da se prepusti negenerativnim sistemima VI.

Dalje, ono što smatraju da treba zabraniti je pisanje kompletnog novinarskog teksta uz pomoć veštačke inteligencije, pitanja za intervju  i imitiranje stilova drugih umetnika. Na kraju ono što su učesnici podvukli jeste da smernice za upotrebu koje su i dalje nedovoljno rasprostranjene u redakcijama treba da budu konkretnije i preciznije (šta je dozvoljeno, a šta nedozvoljeno koristiti) i da one pre treba da budu živi dokument nego set pravila.

Šta čeka medije u budućnosti?

Iz gore pomenutih istraživanja, brige medijskih radnika odnose se ne samo na nagli porast sadržaja koji će se proizvoditi uz pomoć veštačke inteligencije, već i na  njihovu distribuciju kroz SGE (Google-ov VI pretraživač) koji koristi generativnu VI da sažme veliku količinu informacija i predstavlja ih kao rezultat Google pretrage sa listom ka linkovanim sajtovima. Naime, ovde je bojazan da ovo nije više tradicionalna lista sa linkovanim sajtovima, te da će želja korisnika da ode na originalni sajt biti još manja.  

Očekuje se da će se nastaviti sa ograničavanjem pristupa medijskim sadržajima kompanijama koje razvijaju generativnu VI da bi se zaštitila intelektualna svojina medija. Takođe, veliki akcenat će biti na etičkoj primeni VI i na tome da bi, recimo, bilo preporučljivo da se napravi uređivački interfejs koji bi olakšao ljudski nadzor tako što bi pomogao novinarima da lakše proveravaju rezultate dobijene od veštačke inteligencije.

Može se, dakle, zaključiti da VI u novinarstvu donosi brojne neizvesnosti, ali svakako i mnoštvo mogućnosti da se sektor dalje razvija. Najvažnije je da medijska scena zajednički radi na adekvatnoj i etičkoj primeni veštačke inteligencije i da deljenjem znanja, iskustva i primera dobre prakse doprinese ubrzanom VI opismenjavanju.