Vesti

23. 03. 2013.

Izvor: Politika

Agencije, putarine i vazalne stanice

Kakvu televiziju u budućnosti želimo, kakve zakone o radio-difuziji očekujemo – tema je okruglog stola našeg lista na kojem su učestvovali Aleksandar Tijanić, Stanko Crnobrnja, Marina Fratucan i Maja Vukadinović, kao i Vesna Roganović i Gordana Popović.

OKRUGLI STO (2)

POLITIKA: Pominjano je finansiranje iz budžeta, ukidanje pretplate. Kako urediti finansiranje RTS-a?

CRNOBRNjA: Ovaj poslednji nastup sa obezbeđivanjem finansijskih sredstava putem poreske uplatnice totalni je politički ćorak! Ekipa koja radi zakon ne zna da ga napiše. Treba promeniti sastav ljudi koji pišu zakon – da budu ljudi od iskustva, od nauke, koji poznaju medije, a ne da se u ime države istrčava s nekim predlozima...

TIJANIĆ: Nije tačno. Zvanična komisija ministarstva radi tri meseca. Kako to zovete grupom ljudi koja se istrčava? Oni su ovlašćeni da to napišu. Druga je stvar što ministarstvo napravi komisiju od ljudi koji su se već obrukali na par prethodnih zakona, a za šefa komisije stavi čoveka koga sam ja stavio na socijalni program, jer više nije vredeo RTS-u, a sad vredi Ministarstvu kulture da pravi zakon o RTS-u i svim ostalim medijima. I onda izađe vicepremijer i kaže „samo preko mene mrtvog”! Zato što treba naći zakon koji će osloboditi najsiromašnije obaveze plaćanja. Od 10 godina u RTS, pet sam potrošio na borbu protiv kritike komercijalizacije RTS-a i na borbu za pretplatu! Moj predlog je – stavite javni servis na budžet sledeće četiri godine, obezbedite prisustvo Evrope da gleda, da se ne mešaju i da ne ucenjuju i rešite pitanje. To bi građani pozdravili. Ovo je pakao. Zarađujemo 23 miliona od marketinga, država uzima 21 milion za porez, 18 miliona smo dali EPS-u za pet godina, zato što naplaćuje pretplatu. Svi misle da smo bogata krava muzara, a jedva držimo glavu iznad vode. Ovaj nacrt zakona samo produbljuje krizu čiji kraj ne vidim.

CRNOBRNjA: Ovaj zakon stvarno nije primenjiv zato što ne valja. Koliko je tržište kablovske televizije u Srbiji, koliko ima kablovskih operatera, zna li iko i da li zakon jednim slovom propisuje bilo kakvu obavezu kablovskih operatera prema javnosti? Ako gospodinu Tijaniću nije jasno ko je vlasnik dve privatne nacionalne televizije, da li mu je jasno ko je vlasnik najvećeg kablovskog sistema u Srbiji? Ne može javno da zna, ali zna privatno jer ima izvore. Ni javnost nema pojma ko je najveći operater. Koji je to uticaj i koje su to pare! Aproksimativno, u Srbiji ima dva miliona kablovskih priključaka...

TIJANIĆ: Milion i šeststo.

CRNOBRNjA: Zaokružimo na dva miliona, biće za godinu dana, puta 1.000 dinara, što je 10 evra, to je 20 miliona evra mesečno. To tržište gde se vrti 200–250 miliona godišnje, prođe potpuno mimo nas. Na to idu reklame...

TIJANIĆ: Kablovskom gledalištu pripada 27 odsto.

CRNOBRNjA: Celo to tržište uopšte nema „r” od regulacije! U zakonu ništa ne piše, osim da su dužni da prijave da će da emituju. I onda dobiju od druge agencije „ausvajs” da emituju. Potpuna zbrka. Tragikomično je da je ceo jedan medij neprepoznat u zakonu. Grčimo se i lomimo koplja kako da finansiramo javni servis. Zar nije logično da se iz tog tržišta zahvati jedan deo i usmeri ka RTS-u? Javni servis emituje svoja tri programa upravo na kablovskim programima. Svuda u svetu on bi za to dobijao pare, i to najveće! Je li to jedno od rešenja koje zakon treba da donese? Jeste. Je li to rešenje u Nemačkoj, je li to rešenje u Americi? Jeste. Al Gor je osvojio kablovsku televiziju koju je prodao za 500 miliona dolara Al Džaziri pre mesec dana, usred Amerike. Ta mala bezvezna kablovska televizija, koja nema nikakvu gledanost, ostvaruje godišnji prihod od 100 miliona dolara, zato što je zakonska obaveza kablovskog operatera da pušta Njuz kanale, za šta operateru po zakonu sleduje određena kvotica. I ako RTS tvrdi da ima najviše gledalaca, on bi iz kablovskog sistema trebalo da vuče najveći dobitak.

POLITIKA: Zašto se to ne govori?

CRNOBRNjA: Tu vidim interese velikog kapitala da se ta priča ne pominje, a ako sam ja prvi u javnosti krenuo tu priču neka bude tako, videćemo kakve će biti posledice. Jedan bivši ministar je pod istragom zato što je dao da se kablira Srbija bez tendera. Prvi put smo čuli da se kablira Srbija. I sad će ta tema malo da se otvori. A telekomunikacije? Tek one ne postoje u toj strategiji, a i one bi trebalo da budu izvorište finansiranja za javni servis. Mobilni telefon nije više telefon, to je multimedijalna sprava na kojoj primate vesti, gledate TV program, sami producirate program... Koliko je tržište telekomunikacija u Srbiji? Ako je kablovsko 250 miliona, ovo je sigurno dva puta veće. Pričamo, znači, o 750 miliona evra godišnje, netaknutih u odnosu na brodkasting. Zato što nemamo jednu agenciju koja sve tri te delatnosti sagledava u njihovom razvoju i dovodi ih u neki uzajamni društveni, ekonomski odnos. Jedna agencija uopšte ne registruje da postoji radio-difuzija, ova druga nema pojma da postoje telekomunikacije, niti ih zanima. Jedni udaraju jednu putarinu, drugi drugu, i šetaju interesente između te dve adrese da bi se iscrpljivali do beskraja i došli u vazalnu poziciju.

TIJANIĆ: Već nekoliko godina deo stabilnosti i uticaja javnog servisa dugujemo evropskim faktorima koji su procenili da smo bili najprofesionalniji, najobjektivniji. Dve evropske institucije učestvuju u radu komisije koja priprema zakon. Nemaju pravo glasanja kao strani državljani, ali je njihova želja da se na tome ne sudare država i interes javnih servisa. Imam utisak da ih ova komisija nije shvatila ozbiljno. Trebalo bi poslušati njihovu reč, jer oni znaju šta je funkcija javnog servisa. Jedno od najviših odlikovanja za ovaj javni servis i moj desetogodišnji rad desilo se kad je novoizabrani predsednik države, u našem programu, znajući šta sve misli o meni, morao da kaže: „Vi ste bili najprofesionalniji i najobjektivniji u ovim izborima”. Kad Nikolić to kaže, a pre toga je dao pet izjava tipa „uveče sam izabran, a ujutru smenjujem Tijanića”, to je javni servis.

POLITIKA: Savet za korupciju izvestio je svojevremeno o sprezi biznisa, politike i medija. Pa i putem finansiranja projekata. Projektno finansiranje se opet spominje. Kome je namenjeno?

TIJANIĆ: Namenjeno je svakome ko konkuriše. To je progurala grupacija oko B 92, da to bude dodatni oblik finansiranja privatne stanice, a i nezavisne produkcije. Ali ne znam ko je taj ko će da određuje značaj predloženog projekta.

POLITIKA: Zašto sve naše komisije obično služe za podsmeh?

FRATUCAN: Zato što su u njima partijski ljude ili eksperti u određenim partijama, u 90 odsto slučajeva. Nikad nisu nezavisni.

TIJANIĆ: Ova stvar je urgentna i hitna. Imamo najgore štampane medije i najgoru televizijsku ponudu koja u ovom trenutku postoji u Evropi. U Evropi ne možete da čujete u devet uveče, u „prajm tajmu”, pitanje: „Doživljavate li orgazam dok imate seksualne odnose sa ocem?” A to je bilo na televiziji u Srbiji. To prođe, ta stanica nije zabranjena. Svako drugo veče imate „Trenutak istine”. Tučete li ženu, da li ona to zaslužuje, kako to radite, motkom, rukom? Uzmu najgoreg gledaoca i prema njemu prave program. Možemo mi da stavimo na Prvi program sonate i klasične duete, ali neće pomoći. Gotovi smo! Javni prostor je toliko zagađen da će njegovo čišćenje zahtevati, kao čišćenje mora kada se nafta izlije, pet godina rada, ogroman novac, veliki broj uginulih živih stvorenja. Nigde u zakonu ne piše da možete o incestu da govorite tako kao što govore u 21 čas. Zakon postoji, ali neko mora da ga sprovede. Poštujem komercijalizaciju, ali taj program je čista pornografija.

CRNOBRNjA: Zakon pravi neke instrumente, agencije, i neke druge državne institucije, parainstitucije. No, mnogo toga je ostavljeno za sledeći nivo podzakonskih akata, koji se nikad ne donesu, pa tako imamo pravni vakuum. To je ta siva zona u kojoj prolazi sve ovo o čemu govorimo, od pornografije do direktne krađe, razbojništva. Ako vam se neko okači žicom na kuću, on krade nešto, krade se i taj državni, javni resurs. Ali, možemo da napišemo kvalitetan zakon, da odvojimo Zakon o radio-difuziji od Zakona o RTS-u i pogledamo unazad, šta je RTS bio i šta može da bude. Ako govorimo o vladavini gospodina Tijanića u poslednjih 120 godina, u proseku je ta kuća ostvarila prihod od nekih 700 miliona evra. To nije mala suma. Pri tom ima ogroman broj zaposlenih s kojimase svaki menadžment rve. Nezgodno  je te ljude otpustiti i svesti, na primer, RTS na 1.500, RTV na 500 ljudi, da biste imali efikasan savremen sistem u koji stavljate novu tehnologiju. Ljudi u RTS-u još rade starim sistemom proizvodnje, to mora da se menja, sad možda nije trenutak, ali i to može da se propiše zakonom o javnom servisu. Zašto se to ne radi? To je ili političko, ili pitanje neznanja, ili pitanje nekog trećeg marifetluka.

TIJANIĆ: Jeste li vi nekad vodili neki javni servis? Radili ste, ali u druga vremena, kad je bilo para, svi ste bili gospoda umetnici! Svako jutro kad dođem na posao, prođem četiri kilometra pored zaposlenih. Od svakog političkog sistema je ostao po jedan sloj: Tito, Milošević, DOS, Đinđić, Koštunica, Tadić i naprednjaci! Da je to privatni medij, doveo bih ga u red za tri dana. Ali nemam ovlašćenje da otpustim 2.000 ili 1.500 ljudi. Priče o tome da to može da se reformiše tek tako jesu gluposti. Ne možete avion da vozite naglim pokretima i da u toku leta „bacate” ljude. Potreban je stav države, koja kaže: Evo vam 50 miliona i živite sa 50 miliona! Pa sednem sa sindikatima i dogovorimo se koliko njih je višak. Ali tu opet imate socijalnu kategoriju: ova ima dvoje dece, ovaj jedno, ova je udovica... Neko je pomenuo HRT. Hrvatska je uređena država koja svom Javnom servisuprikupi 96 odsto pretplate.  Program HRT-a je dobar ako ste Hrvat u Hrvatskoj, ali pitajte Srbina iz Hrvatske... Da ne citiram informativni program HRT-a koji kaže, kad Srbi dođu na glasanje: „Izašli su iz autobusa i razmileli se po okolnim mestima”. U njihovom „Dnevniku” sam to čuo, snimio i deponovao.

POLITIKA: Šta treba da rade komercijalne televizije?

TIJANIĆ: Da poštuju pravila. A ne da se bore za gledaoce silazeći u podrum po njihove duše i vodeći ih u pakao. Neka zarađuju, ali da se to ne favorizuje zakonom na uštrb javnih servisa. Tvrdim da je ovaj sistem napravljen da favorizuje komercijalne medije, da od javnog servisa napravi mali, negledljivi i neslušljivi radio-televizijski program. Neko mnogo bogat i mnogo moćan neće da odustane dok to ne sredi! Hteli su da ukinu marketing, hteli su da ukinu pretplatu, sve su hteli. Deset godina se borimo sa alama i aždajama. A zakon im sve dozvoljava. Pomenula je koleginica, kad je neki dečak na RTS-u rekao: „Ovako sam udario verenicu”, 14 udruženja žena je tražilo moju smenu, u Skupštini su raspravljali! A šta sve rade na komercijalnim televizijama, i nijedno od tih udruženja se nije nikada oglasilo.

VUKADINOVIĆ: Rađa se nova generacija publike o kojoj televizije ne vode mnogo računa, odrasla na tablet računarima, generacija „Fejsbuka” i „Tvitera”. Srbija na „Fejsbuku” ima četiri miliona korisnika, odnosno profila i toj generaciji televizijski programi i programi javnog servisa treba da budu prilagođeni. Već smo u vremenu digitalizacije, tablet računara... Sve više će se televizija gledati posredstvom interneta. O tome i te kako treba voditi računa, bez obzira na to da li je konkretno regulisano zakonom. Javni servis treba da razmišlja o tome u programskom smislu uvođenjem sadržaja koji su komunikativni, interaktivni, namenjeni pre svih mlađim generacijama koje koriste najnovije tehnologije, unapređenjem, u krajnjem slučaju, veb-sajta RTS-a, portala. Jer, istina je da je publika RTS-a starija, uglavnom.

TIJANIĆ: Za ovih 10 godina, spustili smo prosek pet godina. Bili smo na 56, a spustili smo na 50...

VUKADINOVIĆ: Ne bi to trebalo da bude cilj, trebalo bi da vam mlađe generacije budu cilj. Vama nisu samo komercijalne i kablovske televizije konkurencija, nego i internet. Možda se o tome dovoljno ne vodi računa, ali veliki deo publike, mlade pre svega, skida sadržaje sa interneta, gleda televiziju i filmove na internetu. Mislim da na RTS-u nema sadržaja namenjenih internet generaciji.

TIJANIĆ: To je generalizacija. Mi smo prvi veliki sponzor „Egzita” i vrtimo taj program noćima. Svaki Fest podržavamo, svaki eksperiment tipa „Mikser festival” i njihove akcije podržavamo. Ne možete reći da nema. Nisam siguran ni da Bi-Bi-Si ima program, kako kažete, „za internet generaciju”. Ali, kad vam krči stomak i kad imate problem sa elementarnim održavanjem programa, razmišljanja o tome...

VUKADINOVIĆ: Ali to vam je buduća publika. To je buduća publika na kojoj trebaraditi, treba je formirati...

TIJANIĆ: Stavite knjigu u ruke maturantu, biću vam zahvalan, ovo ćemo lako da rešimo. Mislim da na nivou Srbije treba naći to troje koji izađu iz srednje škole, a pročitali su „Rat i mir”. Naći i od njih napraviti nacionalne heroje.

POLITIKA: Vi možete da napravite jednu takvu emisiju...

VUKADINOVIĆ: I da imate kontinuitet u programu. „Mikser”, „Egzit”, to su ad hok trenuci. Treba imati emisije koje su stalno namenjene toj ciljnoj grupi jer vi treba da obrazujete, da formirate to gledalište, najpre novim tehnologijama.

TIJANIĆ: Kasno je. Ta deca znaju više, to je njima prirodno, nego da dođe neko od 35 godina, pa im objašnjava šta je šta. Naravno da treba da imamo. Nemamo žensku emisiju, nemamo emisiju za mlade...

FRATUCAN: Neću puno da hvalim RTV, ali ipak se promenila malo i struktura emisija i struktura ljudi koji tamo rade. Većina njih su i dalje honorarci, ali mnogo je mladih došlo u informativni program, i drugi programi su se transformisali. Naravno, većina stalno zaposlenih pripada starijoj generaciji, ali kad je reč o novom rukovodstvu, posle dužeg vremena, došli su neki ljudi koji znaju da prave program, sviđalo se to nekome ili ne, što pokazuju i rejting i veća gledanost. Prva godina je bila usmerena prema informativnom programu, a sada i ka drugim redakcijama. Postoji emisija za mlade, „Akademac”, emisije iz kulture – „Folder kultura”, „Plavi krug”...

TIJANIĆ: Sada već imate gledanost „dva”.

FRATUCAN: Pa, s obzirom na to kakva je bila polazna tačka pre par godina... Drago mi je što mogu da radim na javnom servisu emisije koje radim i koje su, smatram, potrebne našoj javnosti.

TIJANIĆ: Mi inače emitujemo „Dnevnik” RTV u pet sa kojim se, osim datuma i vremenske prognoze, ne slažemo gotovo ni u čemu. Niti učestvujemo u pravljenju, što je protivzakonito. Ali ja insistiram da to prikazujemo, da sačuvamo poslednju sponu i nerviram se.

POLITIKA: Pluralizam, na kraju krajeva.

TIJANIĆ: Jeste, ali je protivzakonito, jer oni emituju nešto što nisam video i  odobrio ni ja niti glavni urednik našeg informativnog programa. Mi insistiramo na tome. Ne mogu reći da nam vraćaju ljubaznošću ili bilo čime. To će jednog dana takođe da se raskrsti. Svako će svoje prikazivati.

POLITIKA: Vojvođani će gledati vojvođanski, a mi...

TIJANIĆ: Neće, gledaće i dalje beogradski.

FRATUCAN: Ja poštujem vaš program. Ali da se vratim sistemu vrednosti. Treba stvarno krenuti od škola i vrtića.

TIJANIĆ: Za početak treba isključiti televizor deci koja imaju manje od pet godina. U kući ne sme da radi televizor.

FRATUCAN: Dok RRA ne počne da radi svoj posao.

TIJANIĆ: To je početak ozdravljenja nacije.

VUKADINOVIĆ: I uvesti predmet medijska pismenost još od viših razreda osnovne i u srednjoj školi.


Ko je ukinuo pretplatu

Crnobrnja: Hrvatska ima zakon o HRT-u, što bi recimo ovde bio zakon o RTS-u. I u najtežem vremenu oni su štitili i ulaz stranog kapitala u medije i razvoj kablovske televizije i naplatu pretplate. Ovi naši iz resavske škole su prepisali taj deo, da se zalepi uplatnica za nekretnine, iz nekog zakona čiji ostatak nisu pročitali. Potpuno smo zakopali ideju o pretplati za narednih nekoliko godina. Prvi zakop te ideje je bio kad je Đinđićeva vlada ukinula pretplatu i donela odluku da se RTS finansira iz budžeta. Dobro, bile su velike traume prethodnog vremena, možda je „Bastilja” trebalo da bude kažnjena. To je bila politička linija u tom trenutku.

Tijanić: Nije tačno da je Đinđić ukinuo, već su ljudi prestali da je plaćaju na poziv DOS-a, pre pada Miloševića.

Crnobrnja: Ali kad vi pravite diskontinuitet u svesti naroda da pretplatu treba plaćati, i da je potpuno normalno da je ne plaća, vrlo teško to posle možete da vratite.