Vesti
11. 04. 2013.
Spor zbog izbora svedoka saradnika
Ni 14 godina nakon ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina” Slavka Ćuruvije nema pomaka u istrazi o nalogodavcima, organizatorima i ubicama.
Samo dan uoči obeležavanja godišnjice ovog zločina, iz Komisije za istraživanje ubistava novinara istupio je predsednik NUNSa Vukašin Obradović, protiveći se nameri ovog tela da Tužilaštvu za organizovani kriminal predloži da „učesnici u organizovanju ubistva Slavka Ćuruvije dobiju status zaštićenog svedoka”.
Na pitanje da li pod zaštićenim svedokom podrazumeva one koji mogu da dobiju status okrivljenog ili osuđenog saradnika, Obradović kaže da nije važno o kakvom statusu je reč, jer to i nije nadležnost Komisije.
Smatram da ne mogu da se amnestiraju l j u d i koju su neposredno učestvovali u ubistvu, bilo kao nalogodavci ili kao izvršioci, tako što će im se dati status zaštićenog svedoka. Dolazak do istine na takav način neće imati dobre efekte ni po društvo, ni po slobodu informisanja u Srbiji - kaže Obradović za “Blic”. Međutim, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić odgovara da se neki od onih koje je Komisija identifi kovala kao potencijalne zaštićene svedoke čak ne mogu ni označiti kao učesnici krivičnog dela. On ističe da je uvođenje zaštićenih svedoka u slučaj Ćuruvije samo „način da se konačno podigne optužnica na osnovu koje bi mogla biti doneta pravosnažna presuda”.
U slučaju Slavka Ćuruvije identifi kovali smo najmanje pet osoba koje bi mogle na ovaj način da svedoče. Smatram da takvim ljudima treba ponuditi ono što je po zakonu moguće. Inače, neki od potencijalnih svedoka čak ne mogu da se defi nišu ni kao učesnici krivičnog dela, ali se boje i treba im ponuditi neophodnu sigurnost za porodicu. Povodom godišnjice ubistva Ćuruvije treba reći da su različite institucije učinile mnogo u istražnim radnjama i sad kad smo spojili svu dokumentaciju, važno je da se aktivnije uključe Tužilaštvo i drugi nadležni organi - priča Matić.
Komisija za istraživanje ubistava novinara saopštila je prekjuče da dosije o ubistvu Ćuruvije sadrži više od 2.000 strana dokumenata.
Jovo Ćuruvija veruje da „novinarski deo Komisije za istraživanje ubistva novinara ima poštene namere” da se konačno otkriju nalogodavci, organizatori i ubice njegovog brata.
Nadam se da će materijal koji ti ljudi prikupljaju napraviti pomak u istrazi - rekao nam je Jovo Ćuruvija, naglašavajući da će se povodom 14. godišnjice ubistva svog brata „obratito srpskoj, evropskoj i svetskoj javnosti, ali ne i državnom vrhu Srbije”.
Neću se obraćati ovima koji su danas na vlasti i koji su ćutali kada je Slavko sa njegovim novinarima bio proganjan, njegove redakcije pljačkane i uništavane, a na kraju je zverski ubijen. Oni su ćutali i bili deo zločinačke Miloševićeve vlasti. Jedan je bio potpresednik Vlade, drugi ministar za informisanje, a treći glasnogovornik mržnje i zla Slobodana Miloševića.
U vreme terora izgovarali su, pa čak i kada je Slavko ubijen, mnoge gnusne laži o njemu - naveo je Jovo Ćuruvija.
Vlasnik „Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina” ubijen je 11. aprila 1999. u Beogradu ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, u pasažu u Svetogorskoj ulici. Posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrđeno je da su ga danonoćno pratili pripadnici DB, ali da su iznenada, neposredno pre ubistva, „povučeni sa zadatka”.
Rade Marković nudio nagodbu
Kao potencijalni svedok saradnik u slučaju Ćuruvija pominjan je Radomir Marković, bivši šef DB Srbije, koji je, navodno, već nudio informacije o ubistvu, ali u zamenu za povlašćeni status. Marković je osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zbog ubistva četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali i Ivana Stambolića. Od kraja januara 2001. je u zatvoru, a u međuvremenu je bilo više neformalnih ponuda da postane svedoksaradnik, ali su ti dogovori propali.
Veran Matić
U slučaju Ćuruvije identifikovali smo najmanje pet osoba koje bi mogle na ovaj način da svedoče. Sada je važno da se u istragu aktivnije uključe Tužilaštvo i nadležni državni organi
Vukašin Obradović
Smatram da se ne mogu amnestirati ljudi koju su neposredno učestvovali u ubistvu, bilo kao nalogodavci ili kao izvršioci, tako što će im se dati status zaštićenog svedoka.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.