Vesti

22. 05. 2025.

Autor: Aleksej Kišjuhas Izvor: cenzolovka.rs

Novi REM ili REMiks?

Po svemu sudeći, REM će biti samo REMiks jedne te iste propagande. Ovdašnji mediji mahom su politički marketing maskiran u informativni program. Šta onda može da uradi naš Petar Petrović sa uplatnice sa taksom za RTS?

 Da stisne "Mute" dugme na daljinskom, da ugasi televizor i da se organizuje.

Pod nategnutom pretpostavkom da je 99 odsto studenata uopšte čulo za alternativni rok bend R.E.M., jer dotični je svoj vrhunac imao krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina (a prestali su da postoje još 2011), u pitanju jeste zgodna metafora za Regulatorno telo za elektronske medije ili istoimeni REM.

Bend R.E.M. je imao i svoj koncert u Beogradu u Areni 1 na Beogradskom sajmu 2005. godine (dok nam je još neko bitan dolazio da muzicira), koji sam posetio, a kada su današnji studenti bili biološki rođeni.

A "REM" je i još nešto osim benda: fiziološki fenomen brzog pokreta očiju (Rapid Eye Movement) - dok osoba spava onim najdubljim snom.

Otprilike duboko kao i naše regulatorno telo. Akronimi se sami nameću. Regulatorni Ekscesni Mehanizam? Režimski Elektronski Megafon?Međutim, glede R.E.M. kao benda, od "gubljenja vere" (Losing My Religion, 1991) u naše regulatorno medijsko telo, ili pitanja o (nacionalnim) frekvencijama Oliveri (What’s the Frequency, Kenneth?, 1994), sve do Radija Slobodna Evropa (Radio Free Europe, 1981), činjenice da ovde "svako pati" i da je "ponekad sve pogrešno" (Everybody Hurts, 1992), te kraja sveta kakvog poznajemo - zbog čega se osećamo super (It’s the End of the World as We Know It, And I Feel Fine, 1987), songovi ovog angažovanog američkog benda zapravo su izvrsna muzička podloga za proces izbora novih članova Saveta REM, zar ne?

Ako ne poznaju ovu muziku i tekstove, valja upoznati naše studente sa istim.I zato, možemo li očekivati novi i drugačiji REM koji će raditi svoj posao - ili će u igri biti samo "remiks" stare pesme nerada i javašluka? U nepravnoj državi u kojoj su konkursi javni, ali se ishodi znaju unapred, izbor novog Saveta REM biće još jedno muziciranje kojim se diriguje sa Andrićevog venca.

U trenutku kada bi izbor novog Saveta trebalo da bude korak ka jačanju regulisanja skaradnih medija u Srbiji, ovaj proces je (p)ostao simbol institucionalne krize, političkog uticaja i urušavanja poverenja. Kada bi REM bio mali kuhinjski uređaj, recimo pekač za tople sendviče, uputstvo za upotrebu bi glasilo: "Ne koristiti bez konsultacije sa političkim vrhom. U suprotnom može doći do kratkog spoja medijskih sloboda".Bez zezanja, REM jeste ključna institucija za regulaciju elektronskih medija u Srbiji, sa zadatkom da obezbedi poštovanje zakona, profesionalnih standarda i pluralizma u medijskom prostoru. Nezavisnost REM jedan je od preduslova za slobodne i fer izbore, ali i za ispunjavanje obaveza iz pregovaračkog poglavlja 23 u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Ili već nekakvog klastera za koji baš briga i Beograd i Brisel.A proces izbora novog Saveta REM, koji je trebao da bude sproveden do novembra 2024, zaustavila je nova realnost u vidu novosadske tragedije, ali i dobro poznatih kašnjenja, otkazivanja, netransparentnosti i kršenja zakonskih procedura.Kritičari celog procesa zato ukazuju na prisustvo kandidata bliskih vladajućim strukturama, uključujući i bivše funkcionere režima i osobe povezane sa prorežimskim medijima.

Zatim, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije ozbiljno narušava kredibilitet procesa izbora novog sastava REM. Dok je za novog medijsko-informativnog ministra izabran čovek poznat po javnom spaljivanju zastave Evropske unije i borbi protiv pederluka. Tako da smo od REM koji bi radio svoj posao i logički i praktično, i društveno i kosmički, udaljeni kao žirafa i stiropor.

Šta se dogodilo?Kao što su Cenzolovka i preostali nezavisni mediji odavno pisali, čak 7 od 18 kandidata za članove REM povlači svoje kandidature upravo zbog raznih pritisaka, te netransparentnosti i nezakonitosti procesa i cele gužve. Jer tvrda čelična stega naprosto mora zategnuti slobodu medija i prateću propagandu, na čemu umnogome preživljava ovaj režim. Uz sendvič i par crvenih za neodlučne i dovučene bašmebrigiste na dan izbora, odnosno na dan prskanja kažiprsta radi zaokruživanja broja 1.

I sada REM-u treba novi Savet, pa raspisujemo konkurs koji niko nije video, u roku koji nije ispoštovan, uz kandidate koji se javljaju kao da je u pitanju vaučer za Vrnjačku Banju, a ne telo koje treba da odlučuje ko (ne) sme da nas informiše, a ko da nas informativno zlostavlja.Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, gde vedre i oblače udarne pesnice režima (predsednica Nevena Đurić, pa Marko Atlagić, Nebojša Bakarec i Nataša Jovanović), organizuje javni poziv za nove članove REM poput "žurke iznenađenja". Niko ne zna kada je, ko dolazi, i ko pije, a ko plaća garnirane sendviče.

Još jednom, iz ove audicije ("Ko želi da postane regulator?") povuklo se sedam kandidata, među njima i profesori omrznutog univerziteta. Jer u žiriju sedi spomenuti skupštinski Odbor. I pošto se ljudi ovde odvajkada ne biraju po stručnosti, već lojalnosti; ne po znanju već po tome koga poznaju. Među preostalim kandidatima su i bivši urednici prorežimskih medija, bivši državni sekretari i budući garantovani ćutolozi. Njihov CV glede nadgledanja medija ogleda se u zaboravljanju slobode govora i izražavanja kada to zatraži partijska centrala.

Dakle, REM, koji bi trebao da bude zaštitnik etičkog i medijskog zdravlja TV-nacije, odavno je izgubio sposobnost da trepne kada se, recimo, pređe crvena linija govora mržnje, i kada se vesti pretvaraju u "Dezinformer" rijaliti program. Kao npr. na Informer TV, gde četvorica jahača medijske apokalipse šatro komentarišu sopstvene vesti, a zapravo psuju, pljuju, bljuju, vređaju i otvoreno prete bez ikakve regulative između kvarnog mozga i poganog jezika.

A ukoliko se i provuče neki izuzetak (koji potvrđuje pravilo), i neki opozicionar ili studentkinja se pojave na nacionalnom ekranu - antena se odmah podešava u pravcu vladajuće frekvencije.I šta sad?Pa, moramo se boriti. Studenti koji (iznutra) blokiraju fakultete, odvažno su se odlučili na (spoljašnju ili uličnu) blokadu RTS, a među njihovim zahtevima je bilo i rešavanje pitanja REM. Ukazali su na nezakoniti i neregularni odabir novih članova Saveta koji bi trebao da radi po zakonu i da nešto reguliše. Kao i na potrebu da se proces izbora (pre)ispita i da se nepravilnosti otklone da bi se izbegao nastavak "medijskog mraka" u našoj Republici.

Međutim, zakonitost, integritet, transparentnost, nepristrasnost i zdrav razum ovde zvuče kao lista za šoping iz Švedske ili Japana. Režim na proteste reaguje tako što ih ignoriše i/ili guši i buši. Drugim rečima, nije REM jedini slep na realnost - ili u spomenutom stanju brzog pokreta očiju (dakle, dubokog sna) - već je i ostatak sistema na istim nacionalnim frekvencijama.

Proces izbora novog Saveta REM, umesto da bude prilika za jačanje nezavisnosti i profesionalizma, postao je simbol političkog uticaja i kršenja zakonskih procedura. Povlačenje kandidata, protesti studenata i upozorenja stručnjaka ukazuju i na duboku krizu poverenja u institucije koje bi trebalo da garantuju slobodu medija i demokratske standarde.

Ali, valja znati i sledeće. REM je simptom i posledica, a ne uzrok. I zato rafalna paljba mitraljezom Maksim po ovoj regulatornoj instituciji jeste lup(et)anje i neće promeniti mnogo. Problem je ceo sistem koji je gradualno gasio, odnosno "upodobljavao" svaku nezavisnu instituciju, pa i svaku mesnu zajednicu, u produženu ruku vlasti.

A kada se biraju jedino "lojalni", a ne stručni - padaju nadstrešnice i ubijaju ljude. Zato ne iznenađuje ako REM ne vidi ništa sporno u medijskom linču. On je izabran da ne vidi, da ne čuje, da ne govori, poput Saveta sastavljenog od ona tri primata. Umesto da neguje ljude koji će da vide, čuju i govore, odnosno pitaju, raskrinkavaju i kritički misle. Ali kome još trebaju građani umesto podanika?

S druge strane, REM zapravo može da kontroliše medijski prostor, i to u zemlji u kojoj upravo televizija formira mišljenje, stav i dnevni meni prosečnog glasača. Zadatak REM je i da odlučuje ko krši pravila, ko emituje propagandu, i ko sme da emituje šta. Po svemu sudeći, REM će biti samo REMiks jedne te iste propagande.

Ovdašnji mediji mahom su politički marketing koji je maskiran u informativni program i to je, otprilike, tako. Neki su i doslovno "Dva minuta (dvadeset i četiri sata?) mržnje". Šta onda može da uradi naš Petar Petrović sa uplatnice sa taksom za RTS? Da stisne "Mute" dugme na daljinskom upravljaču. I posluša bend R.E.M. iz Atine (u Džordžiji). Ili, još bolje, da ugasi televizor i da se organizuje.