Vesti
18. 06. 2025.
Snježana Milivojević: Medijsko tržište u Srbiji loše regulisano i pod velikom političkom kontrolom
Sve četiri nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze sa vladajućom elitom. U celini, najveće televizije snažno podržavaju i propagiraju političku agendu predsednika Vučića, kaže se u tekstu koji je za ovogodišnje istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva napisala dr Snježana Milivojević.
Srbija je ove godine prvi put uključena u najveće svetsko istraživanje o korišćenju vesti koje već 14 godina sprovodi Rojtersov institut za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu.
Istraživanje je obuhvatilo 2.010 ispitanika a obavljeno je u periodu od 22. januara do 19. februara 2025.
Prenosimo tekst sa strane o Srbiji iz istraživanja „Digital Nenjs Report 2025„, koji je pisala dr Snježana Milivojević, domaća ekspertkinja u projektu:
Medijsko tržište u Srbiji koje je prezasićeno, istovremeno je loše regulisano i pod velikom političkom kontrolom. Nakon nesreće u novembru 2024. godine, međutim, kada je 16 ljudi poginulo zbog urušavanja betonske nadstrešnice železničke stanice u drugom po veličini gradu u Srbiji, Novom Sadu, usledili su snažni antivladini protesti pošto su demonstranti smatrali vlast odgovornom.
Studenti i mladi aktivno su organizovali velike proteste širom zemlje neprekidno od novembra 2024. Njihove optužbe za visoku korupciju i nefunkcionalne institucije dovele su do ostavke premijera i pada vlade u januaru 2025. godine. Ali u aprilu, predsednik Aleksandar Vučić ostao je na vlasti, nakon 13 godina efektivne kontrole nad zemljom i sa sve jačim pritiskom na medije.
Demonstranti su takođe pozivali na bojkot provladinih medija, što je kulminiralo dvonedeljnom blokadom javnog servisa RTS u aprilu 2025.
Prema Indeksu Reportera bez granica za 2025. godinu Srbija je bila na 96. mestu od 180 zemalja, što je njen najniži rezultat u poslednjih 23 godine.
U novembru 2024. godine Reporteri bez granica su osudili napade na kritičke novinare, korišćenje SLAPP tužbi kao pritisak na nezavisne medije i činjenicu da zemlja nije ostvarila nikakav napredak u slobodi izražavanja tokom prethodne godine.
Dok su najveći mediji podložni povećanoj kontroli, naše istraživanje pokazuje da su građani Srbije najveći korisnici društvenih mreža za informisanje u Evropi (67%) i da je to još izraženije u mlađoj populaciji.
Gotovo polovina (45%) mladih od 18 do 24 godine koristi Tik tok za vesti, a sličan procenat koristi Instagram. Društvene mreže su posebno važne u sadašnjoj krizi, jer ih studentski aktivisti koriste za širenje necenzurisanih vesti i za mobilizaciju oko protesta.
|
NAJMANjE SE VERUJE PINKU, INFORMERU, HEPIJU I KURIRU Evo nekih od najvažnijih rezultata istraživanja Rojtersovog instituta za Srbiju: – TV je glavni izvor vesti za 54% publike, što je u skladu sa svetskim trendovima opadanja korišćenja i uticaja televizije koja je na globalnom nivou u poslednji 12 godina opala za 22%. – Korišćenje društvenih mreža za informisanje (67% nedeljno) je najviše među 21 evropskom zemljom obuhvaćenom istraživanjem. – RTS, N1 i TV Pink su među vodećim TV brendovima, dok portali N1 i Blic imaju najveći domet online. N1 je jedini glavi izvor vesti za najveći broj i publike. – Fejsbuk (45%), Jutjub (33%), Instagram (33%) i TikTok (21%) su mreže koje se najviše koriste za praćenje vesti. – Poverenje u vesti među najnižima u Evropi – manje od trećine (27%) veruje u „većinu vesti najveći deo vremena“ – što je znatno ispod globalnog proseka od 40%. – Većini tradicionalnih medijskih brendova u Srbiji više se ne veruje nego što im se veruje. TV Pink, Informer, TV Happy i Kurir su mediji kojima se najmanje veruje, dok su N1, Nova.rs, TV Nova, Vreme i Danas mediji kojima se najviše veruje. – Izbegavanje vesti je iznad proseka istraživanja – 46% često ili ponekad izbegava vesti zato što negativno utiču na njihovo raspoloženje (37%), zato što su iscrpljeni količinom vesti (36%) ili zato što ima previše vesti o politici (36%). |
|
Terestrijalna televizija i dalje je glavni izvor informacija, a prosečno dnevno gledanje televizije (5,3 sata) među najvišima je na svetu.
Pored dva javna medijska servisa – nacionalna Radio-televizija Srbije (RTS) i regionalna Radio-televizija Vojvodine (RTV) – postoje četiri komercijalna kanala: RTV Pink, TV Happy, TV Prva i TV B92.
RTS i dalje privlači najveću publiku, s prosečnim brojem od 2,5 miliona gledalaca svog večernjeg dnevnika. Prema rejtinzima iz medijske industrije, po gledanosti je ispred komercijalnog kanala TV Pink.
Sve četiri komercijalne televizije u vlasništvu su srpskih kompanija koje imaju bliske političke, pa čak i porodične veze sa vladajućom elitom.
U celini, najveće televizije snažno podržavaju i propagiraju političku agendu predsednika Vučića. Jedno nedavno istraživanje je pokazalo da se predsednik pojavio na televiziji više od 300 puta tokom 11 meseci 2024. godine, i 141 put u samo prvih 90 dana 2025.
Glavni izvor nezavisnih vesti su dva kablovska kanala, N1 i TV Nova, oba u vlasništvu United Media Group. TV N1, vodeći UM kanal i partner CNN-a, pokrenut je 2014. godine i izdvaja se kao najjači informativni brend u našem istraživanju, sa 40% nedeljne gledanosti offline i 32% online.
Televizija je veoma kritična prema vlastima, što je, zajedno sa visokim profesionalizmom i poverenjem, čini čestom metom napada i kampanja blaćenja od strane državnih zvaničnika i provladinih medija.
Tržište oglašavanja raste po stopi od 5% godišnje i trenutno iznosi preko 270 miliona evra, što nije dovoljno za održavanje 2.153 registrovana medija. Štampani mediji gube čitaoce i prihode i sada učestvuju sa samo 5% u prihodima od oglašavanja, u poređenju sa više od 27% koji odlaze na online medije.
Tržište štampe je prezasićeno sa devet nacionalnih dnevnih listova i osam nedeljnika, od kojih se neki šire na oblast online ili kablovske televizije.
Samo tri dnevne novine su u stranom vlasništvu; Blic je deo Ringier grupe, a Danas i nedavno osnovana Nova su u vlasništvu Junajted medija grupe. Tržištem novina dominira domaća tabloidna štampa, koja je kritikovana kao glavni proizvođač govora mržnje i lažnih vesti.
Prema Savetu za štampu, tri tabloida (Alo, Informer i Srpski telegraf) prekršila su Kodeks novinara više od 4.000 puta u prvih devet meseci 2024.
Uprkos tome, u istom periodu dobili su više od 2 miliona evra iz javnih sredstava kroz državne reklame i unosne ugovore sa državnim firmama.
Regulator telo za elektronske medije je takođe dodelio regionalnu televizijsku dozvolu Informeru krajem 2024.
Nakon veoma osporavanih izbora 2023–24. godine donet je novi zakon o medijima koji je omogućio državnom telekomunikacionom operateru Telekom Srbija da uđe u medijski biznis.
U praksi je Telekom Srbija pokrenuo svoj Euronenjs kanal čak i pre toga, 2021. godine, a njegovo širenje se nastavilo nedavnom kupovinom Sport Kluba i satelitskog Total TV-a od United Media Group, čime se dalje proširio državni uticaj na platforme za distribuciju medijskog sadržaja.
* Autorka je penzionisana profesorka javnog mnjenja i medijskih studija Univerziteta u Beogradu
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.