Vesti
18. 06. 2025.
RTV SLO dobar primer medijskog javnog servisa
Radiotelevizija Slovenija (RTV SLO) emituje pet televizijskih i osam radijskih programa. Zakon o RTV Slovenija, između ostalog, predviđa da je to jedini medijski servis od nacinalnog značaja.
Takođe, ovaj Zakon osigurava nezavisnost, definiše ulogu koju ima RTV Slovenija, ali i obavezuje je da pokriva najmanje 90% državne teritorije, kao i pokrivanje 90% teritorije na kojoj žive pripadnici manjinskih zajednica.
Glavna programska načela Radiotelevizije Slovenija (RTV Slovenija) su verodostojno, nepristrasno i etičko novinarstvo, uz raznovrsnost sadržaja, jaku domaću i evropsku produkciju, ograničenost reklama i digitalnu strategiju. Uređivačku politiku TV Slovenija neposredno kreiraju glavni urednici, uz strateški okvir koji postavlja Programski savet RTV-a.
Postavlja ih generalni direktor RTV Slovenija na osnovu javnog konkursa, a njihovo imenovanje mora da odobri Programski savet. Generalni direktor ima važnu upravljačku ulogu, ali ne odlučuje o sadržaju. Ovakva struktura ima za cilj da obezbedi uredničku nezavisnost, odgovornost i profesionalizam javnog servisa.
Programi
RTV Slovenija emituje tri nacionalna televizijska programa: SLO 1 (opšti informativno-zabavni kanal), SLO 2 (fokusiran na sport, komediju, dokumentarce i zabavu) i SLO 3 (posvećen direktnim prenosima parlamenta i kulturnim sadržajima). Dva regionalna kanala namenjena su autohtonim nacionalnim manjinama: TV Koper-Capodistria – dvojezični kanal (slovenački i italijanski) i TV Maribor (Tele M) – regionalni kanal za Štajersku, sa delimičnim programima na mađarskom jeziku.
RTV Slovenija emituje osam radijskih programa od kojih su tri nacionalna, a tri su za pripadnike italijanske, mađarske nacionalne manjine i romsku etničku grupu, po jedan za pripadnike slovenačke nacionalne manjine u susednim zemljama, za slovenačke iseljenike u inostranstvu, ali i za stranu javnost.
RTV Slovenija emituje teletekst kao i internetski i mobilni portal (MMC), koji je takođe zadužen za emitovanje tri info-kanala (informativnog, đečjeg i zabavnog), kao i za podnaslove emisija za osobe sa oštećenim sluhom.
Način finansiranja
Osnovni izvor finansiranja RTV Slovenija je obavezna mesečna pretplata (prispevek) u iznosu od 14.02 evra mesečno po domaćinstvu, što predstavlja povećanje u odnosu na prethodnih 12,75 evra, koliko je iznosila godinama unazad (od 2013. do kraja 2024.). Oslobođeni plaćanja tv pretplate su invalidi, primaoci socijalne pomoći i najugroženiji penzioneri.
Ovaj model je propisan Zakonom o RTV Slovenija i predstavlja najvažniji izvor prihoda i čini 70–80 % ukupnog budžeta.
Pored obavezne pretplate, ostvaruje i komercijalne prihode (oglasi i sponzorstva, ali sa zakonskim ograničenjem), prodaju programa i autorskih prava, proizvodnju sadržaja za treće strane. Oglašavanje i sponzorstva – ograničeni zakonom na 13 % prihoda. Takođe, dobija sredstva iz državnog budzeta uglavnom za kulturni i manjinski program, ali ti tranferi su relativno mali.
RTV Slovenija korisnik je sredstava iz fondova EU kao učesnik u projektima pod okriljem programa Creative Europe – Journalism partnership. Jedan por projekata je ENACT – za razvoj lakše razumljivih audiovizuelnih vesti (grant od oko 774.609 €). Kroz fond „Culture, MEDIA“, RTV Slovenija je dobila sredstva za kulturne koprodukcije, poput orkestarskih mreža (ONE) i plesnih performansa (B-AIR Art Infinitz Radio).
Upravljanje i transparentnost
Direktora RTV SLO bira Programski savet apsolutnom većinom glasova, nakon raspisivanja javnog konkursa na period od 4 godine.
Članove Programskog saveta Radiotelevizije Slovenije (RTV SLO), koji ima 29 članova, imenuju: zaposleni u RTV-u – ukupno 6 članova (5 članova biraju direktno zaposleni putem izbora uz zastupljenost novinara, kulturno-umetničkih i tehničko-administrativnih radnika, 1 člana imenuje Savet radnika RTV Slovenija); nacionalne manjine: 1 člana imenuje italijanska nacionalna zajednica, 1 člana imenuje mađarska nacionalna zajednica; verske zajednice: predsednik Republike Slovenije imenuje 2 člana na predlog registrovanih verskih zajednica; Državni zbor (parlament): 5 članova biraju političke stranke, u skladu sa zastupljenošću u parlamentu; 16 članova imenuje se iz redova civilnog društva – na osnovu predloga univerziteta, udruženja, akademija, kulturnih i novinarskih organizacija, i publike; SAZU (Slovenačka akademija nauka i umetnosti) imenuje 1 člana direktno.
Programski savet proverava da li program RTV ispunjava svoju javnu funkciju.
Upravni odbor RTV Slovenija (Nadzorni svet) brine se o finansijama, zakonitosti poslovanja i razvoju. Odgovoran za strateške i ekonomske odluke. Nadgleda sprovođenje odluka Programskog saveta. Upravni odbor usvaja godišnji izveštaj o radu i poslovanju organizacije.
Izveštaj koji usvoji Upravni odbor se dalje dostavlja Državnom zboru Republike Slovenije (parlamentu), Ministarstvu za kulturu (ili nadležnom ministarstvu za medije), Regulatornom telu za elektronske komunikacije (AKOS). Izveštaji (uključujući finansijske bilanse po programskim segmentima) objavljuju se javno na sajtu i u Službenom glasniku. Takođe, zapisnici i stavovi Upravnog odbora su javni i dostupni zainteresovanoj javnosti .
Struktura i imenovanje članova Upravnog odbora: 5 članova imenuje Državni zbor (parlament) na predlog političkih stranaka, u skladu sa proporcionalnom zastupljenošću u parlamentu, 3 člana imenuje Vlada Republike Slovenije (obično na predlog Ministarstva kulture ili nadležnog organa za medije), 3 člana biraju zaposleni RTV Slovenija putem neposrednog glasanja zaposlenih iz različitih sektora unutar ustanove (informativni, kulturni, tehnički sektor itd.).
Zaštitnik prava gledalaca i slušalaca (Ombudsman) prima pritužbe građana, komentare i predloge, reaguje na pristrasnost, neprofesionalnost i kršenje standarda. Ima obavezu da podnosi godišnji izveštaj o radu.
Državna revizorska institucija Može izvršiti eksterni revizorski nadzor nad RTV-om kao korisnikom javnih sredstava. Proverava zakonitost, efikasnost i transparentnost trošenja javnog novca.
Agencija za komunikacione mreže i usluge (AKOS)
AKOS ima ulogu da osigura da televizije, video platforme i drugi pružaoci medijskih usluga poštuju zakon, štite publiku, obezbede pluralizam i ne zloupotrebljavaju reklame ili politički uticaj.
Članove Sveta Agencije za komunikacione mreže i usluge Republike Slovenije– što je njen upravni organ – bira i imenuje Vlada Republike Slovenije, ali na osnovu javnog konkursa i predloga ministra nadležnog za elektronske komunikacije (trenutno Ministarstvo za digitalnu transformaciju).
Ministar nadležan za digitalnu transformaciju raspisuje konkurs za članove Sveta AKOS-a. Kandidati moraju imati: visoko obrazovanje, stručnost u oblasti medija, elektronskih komunikacija, prava, ekonomije ili srodnih oblasti, najmanje 5 godina radnog iskustva u relevantnim oblastima. Ministar, nakon procene prijava, predlaže kandidate Vladi Republike Slovenije. Vlada imenuje pet članova Saveta AKOS-a, koji biraju predsednika i donose strateške i regulatorne odluke. Direktora AKOS-a imenuje Vlada Republike Slovenije, ali na predlog Saveta AKOS-a. Mandat direktora traje 5 godina, uz mogućnost reizbora.
Nadležnosti AKOS-a u oblasti medija (audiovizuelnih usluga)
Izdavanje dozvola i registracija medijskih usluga (Registruje pružaoce audiovizuelnih medijskih usluga na zahtev i linearnih usluga (npr. televizije i internet platforme), daje dozvole za emitovanje na radiofrekvencijama.
Nadzor nad usklađenošću sa zakonima (nadgleda da li medijski servisi postupaju u skladu sa Zakonom o medijima i Zakonom o audiovizualnim medijskim uslugama). Kontroliše da li su sadržaji: u skladu sa zaštitom maloletnika, bez govora mržnje, diskriminacije i nasilja, u skladu sa pravilima oglašavanja, plasiranjem proizvoda i sponzorstvima.
U nadležnosti AKOS-a spada i praćenje medijskog pluralizma, praćenje koncentracije vlasništva u medijima kako bi se osigurao pluralizam i raznovrsnost informacija, zaštita potrošača i korisnika. Postupa po prijavama gledalaca ili korisnika koji smatraju da je neki sadržaj neprimeren, obmanjujući ili štetan. Sarađuje sa drugim institucijama (npr. inspekcijama) u slučaju spornih oglasa ili emisija.
AKOS priprema godišnje izveštaje o medijskom sektoru prikupljajući podatke o gledanosti, proizvodnji domaćeg programa i ispunjavanju obaveza javnih i komercijalnih medija.
Može da upozori ili da pokrene inspekcijske postupke zbog nepoštovanja sadržajnih propisa (reklame, pristupačnost, komercijalni sadržaj). Mere koje može da primeni su prekid emitovanja, javna obaveštenja, prilagođavanje sadržaja, pa i potencijalne kazne preko drugih tela.
Debatne i informativne emisije
TV SLO 1 emituje prvi Dnevnik u 13 časova, a drugi Dnevnik u 18.57 časova.
Kratke vesti emituju se svakih sat vremena u trajanju od 5 minuta.
“Odmevi” (Ođeci) emituju se svakog radnog dana (od ponedeljka do petka) u 22:10 u trajanju od 30 min. To je poslednja informativna emisija u večernjem terminu, u kojoj novinari i gosti komentarišu aktuelne događaje.
Utrip (Puls) je informativna emisija sa najdužom tradicijom. Emituje se svake subote od 19.25 časova. Nastala je 1988. godine u Jugoslaviji, kao redovan nedeljni pregled domaćih političkih, ekonomskih, društvenih i kulturnih događaja u zemlji. Bavi se najvažnijim događajima protekle nedelje u Sloveniji. Spada u kategoriju komentatorskih i analitičkih emisija u okviru informativnog programa.
“Globus” je spoljnopolitička informativna emisija sa fokusom na međunarodne događaje. Emituje se jednom nedeljno (svakog utorka uveče u 21.30). Traje 30 min, a stručnjaci i novinari analiziraju važne globalne događaje.
“Politično s Tanjo Gobec” (TV SLO 1), emisija debatnog tipa, emituje se svake nedelje nakon Dnevnika. Teme su vezane za aktuelna politička dešavanja, a učesnici su političari i predstavnici političkih partija, stručnjaci i profesori, novinari, analitičari i komentatori.
“Intervju” se emituje nedeljom u 21.00. Iako nije definisana kao nedeljna emisija emituje se često u zavisnosti od aktuelnih dešavanja. Gosti su uglavnom ličnosti iz sveta politike, prava i javnog života, a tematski se fokusira na aktuelna društveno-politička pitanja.
TV SLO 3 – Kanal je specijalizovan za direktne prenose i analize dešavanja u Državnom zboru. Prenosi redovna zasedanja parlamenta, posebne debate i sednice zajedničkih odbora. Postoji stalna obaveza javnog emitovanja parlamentarnih aktivnosti.
U periodima izbora ili referenduma, RTV organizuje: televizijske i radio debate sa predstavnicima svih parlamentarnih stranaka,“suočavanja” u formatu pitanja i ćaskanja.
Povremene tematske emisije
Odlomci poput “Oddaja Politično…” ponekad se pojave i u TV SLO 3, prateći specifične teme (npr. manjinske politike, EU teme itd.).
Uz to, RTV 365 (online i na radiju) ima rubrike “Dogodki in odmevi”, u kojima se komentarišu politički događaji i aktuelna dešavanja.
Novi Zakon o medijima – po prvi put se pominju influenseri
Nakon više od 20 godina, Vlada Slovenije usvojila je nacrt novog Zakona o medijima i uputila ga na razmatranje Parlamentu.
Slovenačka Vlada navela je da je neophodno donošenje novog zakona, jer postojeći Zakon o medijima ne uključuje razvoj tehnologije, promijenjene navike medijske publike, pojavu društvenih mreža i razvoj veštačke inteligencije, ali i sa Evropskim aktom o slobodi medija, čija pravila će se primjenjivati u potpunosti od avgusta ove godine.
Predviđeno je i uspostavljanje novog Registra medija koji će sadržavati ažurirane podatke o formalnim i stvarnim vlasnicima medija, kao i informacije o državnom oglašavanju i primljenoj državnoj pomoći. Planirano je i jačanje finansijske podrške digitalnoj tranziciji štampanih medija i pomoć digitalnim medijima.
Zakonom su sada obuhvaćeni digitalni mediji, društvene mreže i influenseri koji utiču na javno mnjenje. Iako se influenseri po prvi put pominju u Zakonu, ne smatraju se profesionalnim medijima, pa neće imati obavezu upisa u registar medija. Međutim, prema predlogu ovog Zakona, moraće da poštuju određene standarde: transparentno oglašavanje, zaštita dece i sprečavanje govora mržnje. Novi Zakon definiše influensere kao kreatore online sadržaja koji objavljuju na online platformama ili platformama za deljenje videa ili audio zapisa i čija je svrha svojim objavama uticati na društvo.
U izveštaju Freedom Housa, Nations in Transit 2024. navodi se da se nezavisnost javnog medijskoj servisa u Sloveniji poboljšala, uz napomenu da su promene vlade dovele do manje pritisaka novinara i više otvorenog dijaloga — što znači da i opozicioni stavovi imaju više prostora.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.