Vesti

14. 10. 2025.

Autor: Branko Čečen Izvor: Cenzolovka

Sedam meseci ubačeni reporter Bi-Bi-Si-ja istraživao londonsku policiju

Da li je moguće da RTS tajno istražuje policiju i izvesti o ubistvu, sakaćenju, poniženju i pretnjama silovanjem, i zašto nije? Ili vladajuću stranku kod nas, koja se, kao laburisti u Britaniji, zahvali javnom servisu i preduzme mere da problem suzbije?

Sedam meseci, svakog dana, Rori Bib je oblačio uniformu službenika pritvorske jedinice policijske stanice Čering kros i odlazio na posao. Evidentirao pritvorenike, otvarao i zatvarao vrata ćelija, vodio računa o dnevnom rasporedu i, naravno, razgovarao sa policajcima i ostalim zaposlenima. 

Sve dok, jednog dana, nije ostao kod kuće. Njegov posao je bio završen, ali ne taj na koji je išao. Rori je bio ubačeni, tajni reporter Panorame, istraživačke emisije Bi-Bi-Si-ja, javnog servisa Velike Britanije.

Nešto manje od četiri godine ranije, Nezavisni biro za ponašanje policije (Independent Office for Police Conduct – OPPC) sproveo je istragu baš u Čering krosu i pronašao zastrašujuće primere mizoginije, rasizma i primedbi o nasilju nad pritvorenicima. Gradska policija Londona (Metropolitan Police, skraćeno – Met) se „jako uznemirila“ i obećala da će sprovesti „nezabeleženu“ akciju i očistiti svoje redove od takvih osoba. 

Uzbunjivači iz Čering krosa, međutim, preneli su reporterima Bi-Bi-Si-ja toliko primera sličnog ponašanja zaposlenih, da je doneta odluka da se neko infiltrira u pritvorsku jedinicu i vidi (i snimi) šta se tamo zapravo događa, iza zatvorenih vrata. Kada je Rori završio posao, otišao kući i još jednom skinuo sa sebe minijaturnu skrivenu kameru i mikrofon, a nova emisija Panorame emitovana prvog oktobra – čuveni Met se iz temelja zaljuljao.

A u emisiji… Jedan od šefova pritvorske jedinice odlučio je da pusti pritvorenika na slobodu, a kada mu je potčinjena rekla da je pritvorenik silovao ženu i udario je nogom u stomak zato što je bila trudna, odgovorio joj je: „To ona kaže“ i nije promenio odluku. 

Drugi policajac je u pabu reporteru rekao da bi pritvorenicima koji su prekoračili vizni boravak u Britaniji trebalo „ili proterati metak kroz glavu, ili deportovati“, a onima koji „j..u, siluju žene, odradiš k…c, i ostaviš da iskrvari“. 

Treći je sa oduševljenjem pričao kako je kolega gazio pritvoreniku nogu i kako je bio spreman da lažno svedoči da je pritvorenik pokušao da šutne kolegu. 

I tako dalje, i dalje, i dalje, sve uredno snimljeno i prikazano Britancima u udarnom terminu, zajedno sa video-dnevnikom infiltriranog reportera koji nastoji da bude objektivan i smiren, ali mu je tokom dugih sedam meseci, očigledno, sve lošije i lošije u duši.

Javni servis i država

Uloga javnog servisa u društvu, lako je to zaboraviti, jeste da obezbedi konstruktivan, ali potpuno nezavisan i profesionalan medij, na koji građani mogu da se oslone da će ih informisati, edukovati i zabaviti na najbolji mogući način. To država mora da garantuje zakonima, nezavisnim nadzornim telima i garantovanim finansiranjem kojim izvršna vlast ne može da ucenjuje novinare. 

Dakle, javni servis mora da bude neutralan, tačan, kompletan i etičan. To je informativni servis čiji su prioritet građani, a ne država koja mu daje novac. Državi mora da bude onemogućeno da taj novac ne da, ako se trenutnoj vlasti ne dopada kako javni servis radi. 

Zbog toga u Velikoj Britaniji postoji više nadzornih tela i čitava biblioteka pravila i politika o načinu izveštavanja i svih drugih aspekata rada javnog servisa. Jednostavno, Bi-Bi-Si je predviđen da bude primer za sve druge medije u svemu.

Uz emisiju i tekstove na moćnim onlajn platformama javnog servisa, objavljeno je i detaljno profesionalno objašnjenje – zašto je Bi-Bi-Si to učinio, ali i kako. Naravno da će Bi-Bi-Si da pošalje reportera tajno u policijsku stanicu i naravno da niko jednu reč kritike neće uputiti na njihov račun kada emituju emisiju – ako za to postoje dobri novinarski razlozi. 

Doduše, bilo bi verovatno nešto drugačije da su na vlasti konzervativci, koji su se poigravali idejom o oduzimanju licence Bi-Bi-Si-u zbog njihovog izveštavanja (i to dobrog izveštavanja), a sudeći po nivou populizma nove velike političke snage, Ujedinjene Britanije, i od njih se može očekivati pritisak ako budu došli na vlast. 

Laburisti su, međutim, jednostavno zahvalili Bi-Bi-Si-ju, prepoznali od ranije postojeći problem, preduzeli mere i – nastavili da rade svoj posao.

U timu koji je pregledao snimke bili su i raniji visoki oficir policije i bivši vrhovni javni tužilac. Sam Rori je imao težak i stresan posao – mnogi policajci mu nisu verovali, neki su mu i govorili da ne priča ni o čemu pred novim zaposlenima i ljudima koji nisu provereno na njihovoj strani. 

Kada je pitao čoveka koji odlučuje o pritvoru privedenih osoba nešto o jednom nasilnom incidentu, nadređeni ga je odvukao u hodnik gde nema kamera i podučio ga da oni o tim stvarima ne pričaju tamo gde ima kamera i mikrofona. Dodao je i ovo: 

„Upoznao sam tako neobično mnogo policajaca koji rade svoj posao najbolje što mogu, i koji su, bar meni, izgledali kao da su policajci iz ispravnih razloga. Kapa dole tim ljudima, taj posao je izazovan.“

Met je reagovao iste večeri, posipao se pepelom, odmah suspendovao sve ljude koji su govorili nešto neprimereno na snimcima, jedan policajac je i uhapšen, u roku od par dana zamenjen je kompletan tim pritvorske jedinice Čering krosa, pokrenuti su postupci protiv velikog broja policajaca (većina je do konačne odluke suspendovana), a političari i druge javne ličnosti se i dalje skandalizuju nad snimcima na čelu sa premijerom Kierom Starmerom i gradonačelnikom Londona Sadikom Kanom. 

Načelnik Meta nije podneo ostavku iz prostog razloga što je tu i postavljen da reformiše londonsku policiju u svetlu nalaza OPPC od pre četiri godine (ali i još jednog iz 2023. koji je naručio sam Met posle ubistva žene koje je počinio aktivni policajac) i reforme koje je započeo su zaista opsežne i u toku. 

U suštini, skandal mu je taman lepo naišao kako bi nastavio da radi sa bitno manje otpora iz samih redova policije koja je upravo izgubila „ma to su samo neki pojedinci“ argument. Do sada je uklonio više od 1.500 policajaca (od oko 33.500, plus oko 11.000 civila u službi), kompletan Met je prošao treninge o ženama, rasizmu i osetljivim grupama u društvu, a 74 posto Londonaca veruje svojoj policiji. Taj će procenat biti nešto manji u dolazećim istraživanjima, moglo bi se pretpostaviti.

RTS i policija

Veoma je teško razmišljati o Radio-televiziji Srbije i ovdašnjoj policiji u svetlu Panoraminog poduhvata i svega što se još uvek događa kao posledica odličnog novinarskog rada u interesu građana i policije svesne da takođe radi za – građane. 

Bolno je primetiti da je za sedam meseci, koliko je reporter Bi-Bi-Si-ja radio u pritvoru, najgora stvar koju je pronašao bila da je jedan policajac udarao laktom u lice nekoga ko je bio vezan, a drugi šutirao u nogu čoveka koji je bio izuzetno agresivan i kojeg su tri policajca pokušavala da savladaju dok je u pritvoru pružao snažan otpor, a pre toga se razodenuo i urinirao svuda po ćeliji. 

Setimo se čoveka koji je u rukama srpske policije bukvalno ubijen batinama, za šta niko još nije kažnjen, a počinioci i dalje nesmetano rade u policiji dok se protiv njih vodi postupak. Skidanja studentkinja golih u stanici policije. Osakaćenog starca kojem je amputiran deo tela zbog nasilja koje je doživeo kada je već bio priveden. Ili onog čike sa štakama kojeg je veliki, snažni, ponosni pripadnik srpske policije prosto pregazio u Novom Sadu a da okom trepnuo nije. 

Niko još nije kažnjen, koliko znamo. 

Vlast ne vidi ništa loše u tome, štaviše, apsolutni vladar Srbije hvali takvo postupanje policije, o njegovim saradnicima da i ne pričamo. Sa TV Informera glavni urednik urla uživo u programu: „Udri policijo!“

Sve ostale transgresije koje je snimio Rori Bib bile su – verbalne. Ali svi normalni ljudi na svetu znaju da se agresivna, netolerantna retorika na kraju pretvori u krivična dela i velike probleme. To, međutim, nisu i ljudi na vlasti u Srbiji.

Oni govore strašne stvari o političkim protivnicima, naučnicima, umetnicima, sportistima i svima koji se ne slažu sa njima i ništa nije vredelo da im se govori da će to da izazove nasilje. Zato što oni nemaju ništa protiv nasilja (nad drugima, kada se njima desi veoma su glasni), i to sada bar potpuno pouzdano znamo. 

Za to vreme, Upravni odbor RTS-a tuži REM-u sopstvenu urednicu dečijeg programa zbog nečega što nije reklo jedno, nego gomila dece koja su učestvovala u emisiji, pa su reči samo jednog deteta puštene kao razumno reprezentativne. 

Policajac kojeg je udario drugi policajac, za RTS je bio žrtva nasilja studenata, zato što je tako rekao čovek čiju moć treba da nadziru i kritikuju kada je zloupotrebljena. 

Nije primećeno da je naš „javni servis“ na bilo koji način obratio pažnju na ponašanje policije i njihovo očigledno kršenje gomile zakona, ali i obične ljudskosti. Zablude u kojima taj „javni servis“ drži građane već trinaest godina, mere se dubokom krizom u kojoj se zemlja našla, za šta RTS ne smatra da snosi bilo kakvu odgovornost. Imali su pravo na svoje zablude neko vreme, ali to već godinama nije slučaj.

To kako se ponašao RTS, a kako srpska policija u pogledu, recimo, slučaja „Jovanjica“, u Velikoj Britaniji bi verovatno bilo tretirano kao smak sveta. Mi u tako „smaknutom“ svetu živimo, a RTS nas uverava da je sve to potpuno normalno.

U isto vreme, bar znamo da može bolje i, možda, koga da pitamo kako se to radi.