Vesti

21. 11. 2025.

Izvor: NUNS

Evropski demokratski štit: Jačanje nezavisnih medija u srži demokratske otpornosti

Dana 13. novembra 2025. Evropska komisija usvojila je svoj Evropski štit za demokratiju, prvu sveobuhvatnu, vodeću strategiju za jačanje demokratske otpornosti u okviru EU, sa posebnim fokusom na slobodne i nezavisne medije, borbu protiv dezinformacija i stvaranje zdravijih informacionih ekosistema radi zaštite evropskih vrednosti i bezbednosti.

Evropska federacija novinara (EFJ) danas se pridružuje partnerima inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) u pozdravljanju ovog Štita, koji, suočen sa rastućim digitalnim manipulacijama, smanjenjem građanskog prostora i urušavanjem poslovnih modela medija, predstavlja važnu priliku da se obezbedi sigurnost novinara i održivost medija – ali samo ako bude pretočen u konkretne mere.

Partneri MFRR pozdravljaju činjenicu da su mnogi prioriteti iz naše preporuke o slobodi medija i bezbednosti novinara, kao i zajedničke preporuke 65 organizacija koje je predvodio EPD, uvršteni u dokument.

Jačanje ekonomske održivosti medija i ažuriranje Preporuke EU o bezbednosti novinara i borbi protiv strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje su postale rašireno sredstvo za utišavanje kritičkih glasova, predstavljaju važne prioritete.

Prioriteti slobode medija postavljeni su u okviru druge celine Evropskog štita za demokratiju, usmerene na jačanje demokratskih institucija, slobodne i fer izbore i slobodne i nezavisne medije. Razvijen je sveobuhvatan spisak obaveza za rešavanje pitanja ekonomske održivosti, bezbednosti novinara, uticaja veštačke inteligencije i dezinformacija.

MFRR poziva da se ova zaštita zadrži i primeni u praksi. Takođe pozivamo na uvođenje dodatnih mera za zaštitu novinara od digitalnih pritisaka i štetnih zakona. MFRR poziva i na striktno sprovođenje i jasno definisane rokove za implementaciju ovih obaveza, kao i na jačanje mehanizama sprovođenja Evropskog štita za demokratiju u vezi sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA) i Aktom o digitalnim uslugama (DSA).

U nastavku navodimo kako su prioriteti Evropske komisije odrazili preporuke MFRR u oblasti slobode medija i zaštite novinara.

Ekonomska održivost

Jedan od glavnih izazova za održivost medija jeste promena poslovnih modela i tržišta oglašavanja, koje je sve više pod dominacijom online platformi koje preusmeravaju sredstva od nezavisnih medija. Obaveza preispitivanja Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama i Direktive o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu predstavlja pozitivan korak ka obezbeđivanju ekonomske održivosti medijskog sektora.

Ipak, MFRR upozorava da ove mere moraju biti sprovedene brzo i efikasno kako bi se sprečilo dalje urušavanje medijskog pluralizma.

Detaljan deo Štita o finansiranju podrške demokratiji posebno je značajan. Organizacije primećuju da Komisija prepoznaje da su potrebni dodatni finansijski resursi kako bi se održali nezavisni mediji, naročito u susedstvu EU i zemljama kandidatima. Prioritetno obezbeđivanje osnovnog, stabilnog finansiranja nezavisnih medija ključno je za suprotstavljanje ekonomskim pritiscima koje nameću dominantne online platforme.

Stvaranje Programa za medijsku otpornost i novog MFF Global Europe moglo bi biti važno za obezbeđivanje nepristrasne osnovne podrške medijskom ekosistemu. Pozitivno je što su mediji prepoznati kao deo budžeta za odbranu, ali je potrebno precizirati rokove i obim ovih programa.

Bezbednost novinara

Jedan od ključnih prioriteta navedenih u dokumentu jeste obezbeđivanje bezbednosti i zaštite novinara, uključujući i u okviru spoljnog delovanja EU, u skladu sa potrebama istaknutim u našoj preporuci. Kako bi pojačala napore u zaštiti novinara od pritisaka, pretnji i napada, Komisija se obavezala da će ažurirati svoju Preporuku o bezbednosti novinara, što naš konzorcijum snažno pozdravlja.

Jačanje mera za bezbednost novinara i borba protiv zloupotrebe SLAPP tužbi kroz reviziju anti-SLAPP preporuke ostaje ključno. Nadamo se da će najavljeni visoki skup o borbi protiv SLAPP tužbi dovesti do konkretnih politika. Ponovo naglašavamo da revizije treba da uključe mere koje obezbeđuju održive mehanizme podrške novinarima i medijima koji su meta SLAPP tužbi, uključujući nadoknadu štete, kao i obuku pravosuđa da prepozna i reaguje na SLAPP, uz očuvanje prava javnosti na učešće.

Organizacije ističu i neophodnost snažnih pravnih garancija protiv kriminalizacije klevete i protiv zakona o „stranim agentima“, koji dovode do autocenzure i primoravaju novinare na egzil.

Štit takođe naglašava nastavak podrške civilnom društvu i novinarima pod autoritarnim režimima kroz alate za zaobilaženje digitalne cenzure, antisurveillance rešenja i sprečavanje gašenja interneta. Međutim, važno je ojačati zaštitu od digitalne represije, nadžora i online pritisaka i unutar država članica EU, kao i u zemljama kandidatima. Kako je navedeno u preporuci MFRR, novinari su sve češće mete špijunskog softvera, sa nedavnim primerima iz Srbije i Italije. Potrebna je dodatna zaštita od zloupotrebe ovakvih tehnologija.

Pozdravljamo i opredeljenost Komisije da nastavi finansiranje mehanizama za praćenje slobode medija, poput MFRR, u državama članicama i zemljama kandidatima.

Takođe, ohrabruje posvećenost Komisije finansiranju kvalitetnih nezavisnih medija i novinarstva u EU i zemljama kandidatima, uključujući osnovnu podršku za nezavisne medije u egzilu. Nadamo se i da će se pružiti zaštita u slučajevima transnacionalne represije nad novinarima u egzilu. Ovi fondovi treba da budu obezbeđeni u narednom Višegodišnjem finansijskom okviru i u skladu sa preporukama GFMD.

Veštačka inteligencija i nove tehnologije

Kao što je istaknuto u preporuci MFRR, Demokratski štit prepoznaje da veštačka inteligencija predstavlja značajnu pretnju održivosti medija i integritetu informacionog ekosistema. Ove pretnje treba ublažiti kroz preispitivanje Direktive o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu, kako bi se obezbedilo poštovanje prava intelektualne svojine i sprečilo dalje narušavanje poslovnih modela medija. Dokument takođe navodi razvoj smernica za održavanje fer konkurencije u digitalnom okruženju, naročito s obzirom na rastući uticaj AI platformi koje mogu narušiti tržišta medija i prihode od oglašavanja.

Komisija se obavezuje da će ulagati u razvoj AI pismenosti i digitalnih veština građana i medijskih profesionalaca, kako bi se ojačala otpornost društva na AI-posredovane pretnje demokratiji i slobodi medija. Iako se veliki deo dokumenta fokusira na razvoj mehanizama za povećanje medijske pismenosti, uključujući i stvaranje Evropskog centra za demokratsku otpornost, pozdravljamo to što dokument prepoznaje DSA kao ključni alat za pluralizam medija.

Naglašavamo važnost odredbi Akta o digitalnim uslugama, koje obavezuju velike platforme i pretraživače da identifikuju i ublažavaju sistemske rizike po medijske slobode i pluralizam. Iako Komisija navodi da će pratiti i primenjivati ove obaveze, ne daje dovoljno konkretnih koraka. Pozivamo Komisiju da razvije jasne korake za sprovođenje DSA i da kreira procenu rizika zasnovanu na realnim potrebama novinara. To uključuje korišćenje podataka iz zaštitnih mehanizama, poput MapMF.

Završne napomene

Iako Evropski štit za demokratiju predstavlja snažnu početnu posvećenost, ovih šest organizacija, zajedno sa partnerima na terenu, ostaju aktivno uključeni kako bi osigurali da Štit ne samo ispuni, već i nadmaši svoje ciljeve i prilagodi se novim izazovima. Uspeh ovog dokumenta meriće se time da li je u stanju da obećanja pretvori u konkretne akcije koje štite i održavaju nezavisno novinarstvo u sve neprijateljskijem okruženju.

Slažemo se sa komesarkom Mekgrat da će Štit morati da se prilagođava, te ga vidimo kao strategiju za unapređenje održivosti medija i bezbednosti novinara, uz druge ciljeve. U tom kontekstu, pozivamo na izradu sveobuhvatnog akcionog plana, koji bi jasno definisao kako će se ove obaveze sprovoditi i u kom roku. MFRR se obavezuje da prati situaciju na terenu, da obaveštava Komisiju o novim dešavanjima i da prati sprovođenje svih preuzetih obaveza.

Rastući broj napada na novinare i medijske profesionalce širom Evrope pokazuje hitnost ovih obaveza i preporuka. Ako se ne deluje sada, nezavisni mediji rizikuju kolaps, demokratske institucije će biti dodatno narušene, a informacijski prostor će ostati pod dominacijom neprijateljskih aktera.

 

Potpisnici:

Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)

Međunarodni institut za štampu (IPI)

Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)

Evropska federacija novinara (EFJ)

Free Press Unlimited (FPU)

ARTICLE 19 Europe