Vesti
23. 04. 2026.
Milioni za članove Saveta REM-a – koji i dalje ne radi
Na račune četiri člana Saveta REM-a mesečno legne između 220 i 250 hiljada dinara uprkos tome što Savet ne postoji. Četiri kandidata koji su u decembru podneli ostavke odbila da prime naknadu za prvi mesec. Ivana Stevanović iz Fondacije Ćuruvija misli da bi svaki častan član Saveta odavno sam podneo ostavku
Više od sedam miliona i 200 hiljada dinara. Toliko je ukupno novca, zajedno sa porezima, za pet meseci uplaćeno iz budžeta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za naknade članovima Saveta koji – ne postoji.
Krajem prošle godine za članstvo u Savetu izabrano je osam od devet članova. Polovina njih je ubrzo podnela ostavke, usled neregularnosti tokom procesa izbora devetog preostalog člana.
Savetu – koji ne radi od novembra 2024 – od novembra 2025. nedostaju bar još dva člana da bi se konstituisao. Ipak, četiri izabrana člana – Miloš Garić, Milan Petković, Stevica Smederevac i Snežana Miljković – za ove funkcije redovno primaju naknade u visini dve prosečne plate.
Na njihove račune mesečno legne između 220 i 250 hiljada dinara, potvrđuju iz Regulatora za Cenzolovku.
Četiri kandidata koji su u decembru podneli ostavke odbili su da prime naknadu za prvi mesec mandata, jer je to, kažu, besmisleno.
Smederevac: Nemamo obaveze, ali ne svojom voljom
Stevica Smederevac kaže za Cenzolovku da kao izabrani članovi Saveta REM-a naknadu primaju po osnovu zakona, i da to što Savet nije konstituisan nije uticalo na njihove obaveze prema zakonu.
Ovaj izbor je, navodi, imao svoje posledice: članovi su postali javni funkcioneri i morali su da regulišu i ugase svoje ranije radne odnose kako bi sprečili sukob interesa.
Na pitanje Cenzolovke da li su izabrani članovi Saveta REM-a, tokom skoro pola godine koliko im traje mandat, imali obaveze u REM-u u vezi sa svojim novim funkcijama, Smederevac odgovara odrično.
„Nemamo. Ne našom voljom. Da bi Savet funkcionisao, mora biti konstituisan. Za to je potrebno da se izaberu minimum još dva člana, kako bi Savet mogao da donosi odluke i razmatra silne izveštaje koji su se nakupili.”
Smederevac navodi i da je „od prvog dana voljan da radi” i da mu je žao što ne može da „u punom kapacitetu pretoči svoja razmišljanja i stavove u deo nekih odluka” Saveta. On kaže da mu je žao što je četvoro izabranih članova Saveta podnelo ostavke i misli da je jako loše što Savet REM-a nije konstituisan:
„Ne vidim logiku tog čina jer mislim da bi na sednicama Saveta moglo svašta da se kaže i da svako iznese svoje mišljenje. Ne vidim da je ovako bolje.”
Smederevac više nije pomoćnik direktorke REM-a, Garić ugasio firmu
Tokom procesa izbora, deo stručne javnosti je kritikovao kandidaturu Smederevca za članstvo u Savetu REM-a, sumnjajući na njegovu nezavisnost jer je duže od decenije vodio službu za nadzor i analizu programa u ovom telu.
Zbog njegovog radnog mesta pomoćnika direktorke REM-a za nadzor i analizu, Smederevac kaže da je vodio postupak pred Agencijom za sprečavanje korupcije i da je, u skladu sa donetim mišljenjem, stavio u mirovanje ovaj radni odnos.
„Sad sam samo član Saveta. Ne ostvarujem nikakva prava iz radnog odnosa koje sam ranije imao kao pomoćnik direktorke. Za dva meseca i formalno idem u penziju. Biću član Saveta dok mi ne istekne mandat ili dok se u Skupštini ne donese druga odluka.”
Zbog sukoba interesa, zakon propisuje da član Saveta ne može da bude osoba povezana sa pravnim licima koja se bave proizvodnjom, distribucijom ili emitovanjem radio i televizijskog programa.
Slavko Ćuruvija fondacija je, tokom procesa izbora, ukazivala i na to da je Miloš Garić preduzetnik u ovoj oblasti. Udruženje novinara Srbije tražilo je od Odbora za kulturu i informisanje da zbog toga odbaci njegovu kandidaturu.
Prema podacima iz APR-a, Garić je ugasio firmu Garnets dva dana nakon što je izabran za člana Saveta.
Apsurdno
Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, smatra da je ključni problem to što pitanje formiranja novog Saveta REM-a traje već skoro dve godine.
To je, dodaje, dovelo do „potpuno apsurdnih situacija, kao što je ta da izabrani članovi Saveta primaju naknadu, iako niti rade, niti su u prilici da rade svoj posao”.
„Mislim da bi svaki častan i pošten član Saveta, koji ima integritet i misli o javnom dobru i o svojoj ulozi u ostvarivanju tog javnog dobra, zapravo, odavno i sam podneo ostavku u takvoj situaciji”, navodi Stevanović.
Ostavke na funkcije članova Saveta su, mesec dana nakon izbora, podneli Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković.
To se desilo nakon problema sa izborom devetog, preostalog člana Saveta. U zajedničkom pismu povodom ostavki, ovi članovi su naveli da Odbor za kulturu i informisanje nije „iskoristio mogućnost da ispravi očigledne nepravilnosti i obezbedi minimum zakonitosti”.
Njih četvoro je i odbilo da primi naknade za svoje mandate, potvrđuju za Cenzolovku iz REM-a.
Mileva Malešić se priseća da su im iz Regulatora, krajem novembra ‘25, tražili brojeve računa i podatke za uplatu.
„Tada još uvek nismo podneli ostavke, ali smo ih najavili. Iskreno sam se zapitala kakve naknade. Za šta? Za nerad? Još uvek nismo ni konstituisani, nismo održali jedan radni sat u tom telu… Niko od nas četvoro nije dostavio tražene podatke, jer je to besmisleno.”
Malešić navodi da ne zna da li oni koji su ostali članovi Saveta danas nešto rade:
„U javnosti se ne vide rezultati tog rada, koji ne može ni da ima legitimitet, jer Savet REM-a nije konstituisan. Ta naknada nije za potcenjivanje. Ako je primaju, a ne rade ništa – to zaista nije u redu”, smatra sagovornica Cenzolovke.
Rodoljub Šabić nije želeo da komentariše to što članovi Saveta REM-a primaju naknadu, ali napominje da je problem to što godinu i po dana, od poslednjeg roka, Srbija još uvek nema funkcionalan REM.
Iako tamo postoje službe koje rade deo posla, „REM je praktično nepostojeći bez konstituisanog Saveta”, ističe Šabić.
REM epopeja: Godinu i po bez Saveta
Savet REM-a ne postoji od novembra 2024. Prvi pokušaj izbora u decembru 2024. se pretvorio u farsu i beskrupulozno kršenje zakona. Na kraju je deo kandidata napustio proces zbog niza kršenja zakona, diskriminacije i netransparentnosti.
Drugi pokušaj je otpočet pošto su studenti blokirali zgrade RTS-a sa zahtevom da se raspiše novi poziv.
Zbog novih neregularnosti, 16 kandidata i 78 predlagača istupilo je iz novog procesa. Povratak su uslovili poštovanjem zakona. Pod pritiskom međunarodne zajednice, prošlog leta je proces izbora oživljen.
Na kraju je Skupština izabrala osam članova Saveta, ali nije izglasala devetog – među kandidatima albanskog i bošnjačkog saveta nacionalnih manjina. Zbog toga je ponovljen proces izbora u ovoj kategoriji, ali nije odmakao dalje od Odbora za kulturu i informisanje.
Novoizabrani članovi Rodoljub Šabić, Mileva Malešić, Ira Prodanov Krajišnik i Dubravka Valić Nedeljković uslovili su ostanak time da Skupština u kategoriji nacionalnih manjina glasa između prvobitno utvrđenih kandidata – albanskog i bošnjačkog.
Kako to nije učinjeno, njih četvoro je podnelo ostavke. Pokušaj Odbora da popuni ova mesta je prekinut. Od tada se ništa dešava.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.