Vesti
23. 04. 2026.
Od pijace do skupštine: Kako redakcije koriste veštačku inteligenciju
Alatke veštačke inteligencije nisu više privilegija velikih medijskih igrača na Zapadu.
Sada ih koriste i male redakcije u Africi, Latinskoj Americi ili južnoj Aziji. Često su baš te male redakcije u stanju da same naprave alatke koje im trebaju; ne moraju da ih kupuju od velikih. Naš izveštač prenosi iskustva sa londonskog Festivala veštačke inteligencije u novinarstvu.
Cenzolovka je nedavno pisala o sve masovnijoj i raznovrsnijoj upotrebi veštačke inteligencije (VI) u novinarstvu. Ono što je za vašeg izveštača bio glavni utisak sa poslednjeg londonskog Festivala veštačke inteligencije u novinarstvu jeste to da VI više nije samo privilegija velikih igrača na Zapadu.
VI alatke sada koriste i male redakcije u Africi, Latinskoj Americi ili južnoj Aziji. Što je još zanimljivije, često su te male redakcije u stanju da same naprave alatke koje im trebaju; ne moraju da ih kupuju od velikih.
Ovaj pregled zanimljivih primera upotrebe veštačke inteligencije počećemo pričom iz Tunisa, gde urednik nezavisnog sajta Nawaat kaže da su novinari pod sve većim pritiskom vlasti.
Svesni mogućnosti da svakog dana mogu da budu zabranjeni, novinari ove redakcije upotrebili su VI alatku za sređivanje svoje arhive. Čitaoci sajta sada mogu da dobiju sumirane ranije objavljene izveštaje o bilo kojoj temi i ne moraju da „kopaju“ po arhivi tekst po tekst. Ovako predstavljena arhiva dostupna je na francuskom, engleskom i arapskom jeziku.
El Toque je sajt o vestima sa Kube koji vode Kubanci u Americi. Oni koriste VI da prate objave na društvenim mrežama kako bi utvrdili istinsku kursnu listu na crnom tržištu, koja se u zemljama poput Kube puno razlikuje od one zvanične. Sada planiraju da istu alatku upotrebe za praćenje cena hrane na pijacama i u piljarama.
VI koji prepoznaje lažni video i ton
Provera informacija ili video snimaka koje kruže društvenim mrežama zahteva sve više vremena i truda i to je onaj aspekt novinarskog posla koji je svakako poslednjih godina u porastu.
Ali novinarima nije uvek lako da što pre dođu do priča koje vredi proveriti. Zato je španska fekt-čeking organizacija Newtral napravila sopstvenu VI alatku koja njihovim novinarima sugeriše koje priče vredi proveriti.
Inženjerka Newtrala za softver Marta Martinez Mora kaže da im je najteže da prate objave na društvenoj mreži Telegram, koja ne dozvoljava pretraživanje po ključnim rečima. Sada njihova nova alatka FactFlow pretražuje kanale na ovoj mreži i upozorava fekt-čekere na potencijalno sumnjive priče. FactFlow redovno prati oko 7.000 kanala na Telegramu i analizira milione poruka. Martinez Mora kaže da je VI program obučen da prepoznaje sumnjive objave i potencijalno lažne vesti. Program uradi za par minuta ono za šta članovima njenog tima nekada trebaju sati.
Provera „vesti“ koje kruže društvenim mrežama inače je jedna od oblasti gde se VI najčešće koristi. Urednica digitalne verifikacije u Rojtersu Stefani Barnet kaže da se nove alatke pojavljuju svakodnevno i da njoj sada sve više vremena odlazi na testiranje istih.
„Moj inbox je prepun mejlova o čarobnim štapićima i sa bombastičnim tvrdnjama tipa ovo je ona prava alatka koju ste čekali.“ Ona kaže da redakcije poput njene pokušavaju da sastave kolekciju malih alatki koje će u zbiru pokriti sve njihove potrebe, među kojima izdvaja prepoznavanje lažnog videa i tona.
Baš o lažnom video se dosta govorilo na Festivalu u Londonu gde je više učesnika reklo da su oduševljeni francuskom platformom InVid koju je napravila agencija Frans pres u saradnji sa nekoliko evropskih medijskih kuća.
InVid je oduševio korisnike jer im na jednom mestu nudi paket alatki za prepoznavanje i analizu lažnih sadržaja uz alatke za njihovu dalju obradu – praktično sve što je fekt-čekerima potrebno tokom procesa provere lažnih vesti. Dodatni razlog zašto su mnogi učesnici izdvojili InVid je to što su u procesu njenog razvoja programeri intenzivno konsultovali novinare, što kod manjih igrača često nije slučaj.
Provera glasanja u skupštini
Osim u fekt-čekingu, veštačka inteligencija očekivano igra sve veću ulogu i u istraživačkom novinarstvu, koje često zahteva analizu ogromnih količina podataka. Među impresivnijim primerima upotrebe veštačke inteligencije u obradi i prezentaciji podataka bio je onaj neprofitne kalifornijske organizacije CalMatters.
Oni korisnicima nude sajt Digital Democracy na kojem je moguće pretraživati 200 vrsta podataka iz baza kalifornijske vlade. Tu su, recimo, podaci o tome kako je glasao svaki pojedinačni predstavnik u skupštini; da li je eventualno glasao suprotno interesima svojih najvećih donatora. Sistem takođe nudi korisnicima da vide svaki govor svojih izabranih predstavnika, svaki predlog zakona koji su oni podneli i kako su glasali.
Novinari CalMattersa su zahvaljujući ovoj platformi napisali članak o tome kako pojedini poslanici redovno izbegavaju glasanje da bi kasnije izbegli eventualna neprijatna pitanja o tome zašto su glasali ovako a ne onako. Za taj članak, novinari su dobili nagradu Emi, a redakcija je naknadno uočila da poslanici glasaju češće nego pre.
Digital Democracy pristupa samo bazama podataka koje su inače otvorene za javnost. Ali, kao što znamo, pretraživanje tih baza je spor, naporan i dosadan posao i za novinare i aktiviste, a kamoli za građane. VI alatka sve to obavljaju mnogo brže, a novinarima nudi mnogo više od sirovih podataka – oni rezultate dobijaju u formi novinskog članka koji posle samo dorađuju i obogaćuju izjavama aktera i tumačenjima konteksta.
Ipak, VI ne može sve, jer postoje podaci koji mašinama nisu laki za čitanje. Tada CalMatters poziva u pomoć studente sa obližnjeg fakulteta kojima naruči pice i plati skroman honorar da ručno kopaju po bazama podataka.
Sve ovo ovde nabrojano naravno zvuči impresivno. Međutim, sve to ima i svoje veliko „ali“: redakcije moraju biti unapred svesne da efikasnost VI alatki nije statična. Ovo je tehnologija koja se razvija ogromnom brzinom i svaki put kada recimo Gugl ili OpenAI uvede nove funkcionalnosti, redakcije moraju da osvežavaju svoje alatke, a to su često novi troškovi. U ovoj igri, redakcije su uvek jedan ili dva koraka u zaostatku.
* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.