Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
21. 07. 2009.
Anestezija licemerjem
Pažljiviji posmatrač naše medijske scene je već mesecima svedok deficita kritičkih tekstova i emisija koji bi se bavili ozbiljnom analizom i kritikom dešavanja u našem društvu.
Bilo bi veoma lepo da je to posledica harmonične i prosperitetne atmosfere u kojoj se nalazi država, ali svima je jasno da se dešava nešto suprotno. Koristeći svetsku ekonomsku krizu, koja je na putu da devastira ono što je preživelo višegodišnju domaću ekonomsku krizu, partije i tajkuni nekada zajedno, obično pojedinačno, pokušavaju da dugoročno, možda i trajno eliminišu kritičko javno mnjenje. U tome im srdačno pomažu vodeći ljudi onih medija koji su do koliko juče slovili za „žestoke objektivne kritičare društvenih anomalija“. Ovde ne mislim na ono đubre od medija koje se obično naziva žutom štampom ili tabloidima. O njima ću kasnije.
Ovde govorim o medijima koji su iznad te septičke jame srpskog novinarstva, ali koji se danas, uplašeni ili dobro plaćeni, opredeljuju za ćutanje, za spavanje dok korupcija i kriminal, primitivizam i glupost ponovo duboko prožimaju Srbiju. Kao što ste već i sami primetili, pod izgovorom letnje šeme danas nema ko da pokazuje kažiprstom, poligraf je trajno rashodovan, a ni zrnca peščanika ne protiču radio talasima. OK, ako vam je leti dobro, onda ništa...
Pre neku nedelju smo iz jednog dnevnog lista saznali ono na šta su upućeni upozoravali još pre dve godine. Tada se nekoliko stotina partijskih aparatčika, vladinih službenika srednje i više kategorije, po pet puta nižoj ceni od tržišne dokopalo državnih stanova. Pored neverovatne cene i uslovi kredita su bili riplijevski, praktično su novac dobijali na časnu reč. Sve je to tada vlada dr Vojislava K. konvalidirala svojom polutajnom uredbom uz aklamaciju koalicionih i kohabitacionih saradnika. „Vitezovi patriotske, socijalno odgovorne, legalističke političke elite“ predvođeni „patrijarhom srpske demokratije“ su, isto kao i Miloševićevi jurišnici 1999. u vreme bombardovanja, podelili plen u vreme kada ogromna većina građana ne može da obezbedi sebi minimum ekonomske stabilnosti. Naravno da sam kao i svi ostali očekivao da sutradan isti list objavi i imena srećnih dobitnika ove otimačine, ali to se nije desilo. Sve se završilo za jedan dan i niko, ama baš niko, ni opozicija, nije oko toga pravio veliku galamu. Kao da je to normalno ili možda nema nevinih ...
Umesto žestoke reakcije javnosti i javne prozivke odgovornih narednih nekoliko dana smo ponovno bili svedoci nadmetanja u gluposti, kroz izjave vladinih zvaničnika, da će naredne godine biti izgrađeno nekoliko desetina hiljada stanova po povoljnim cenama. Valjda su hteli da kažu: evo biće i za vas, samo budite u pravoj partiji u pravom trenutku. Niko nije pomenuo, a što je još gore niko od novinara ih nije pitao, kojim parama će biti finansirani ti stanovi i po kojim kriterijumima će moći da se kupe. Srbija je pod anestezijom i to me neodoljivo podseća na stanje od pre 15 godina.
Postoje u Srbiji i novine za koje ozbiljni ljudi nikada ne daju izjave niti ih kupuju. To smeće je permanentno bilo na zajedničkom poslu sa onima koji su sazdani od istog materijala - loše recikliranog upotrebljenog toalet papira.
Mnogi časni ljudi su bili njihova legitimna meta svih ovih godina. I moje ime je prelivano tonama fekalija koje su izlazile iz pera i usta tih urednika, analitičara, saradnika, ali i političara i eksperata koji su vrlo rado, gotovo svakodnevno davali izjave i intervjue za to smeće. Značajan broj „novinara“ je karijerom u ovoj vrsti novina došao do posla u javnom servisu, u ministarskim kabinetima, čak i u diplomatiji. Ne postoji nijedan političar u postđinđićevskoj Srbiji koji nije koristio njihove prljave usluge. Te nazovinovine su dobijale ozbiljne stimulanse iz državnih para kroz reklame javnih preduzeća, kroz plaćene oglase državnih organa. One su produkt političke garniture koja im danas licemerno sprema izmene Zakona o informisanju, kako kažu u nameri da uvedu red na medijskoj sceni, kao da su tabloidi autohtona pojava koja nema veze sa političarima.
Gospodo draga, medijsko đubre će nestati kada sa političke scene nestane političko đubre. Očistimo Srbiju! Za to je potreban novi pokret sastavljen od ljudi koji su uspeli da se sačuvaju od infekcije tabloidizacije i partokratizacije srpskog društva, od političara kojima nije strana etika, od novinara i urednika koji su na delu pravi profesionalci, od privrednika čiji veliki novac i poslovni uspeh nemaju fleke, od velikog broja poštenih građana koje stalna borba za opstanak nije deformisala. Da li takvih ljudi ima u Srbiji? Ima, naravno! Da li ih ima dovoljno? Videćemo uskoro...
Zoran Živković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.