Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
23. 08. 2009.
Internet zaklon za novinara na vetrometini
Kada je o napadima na novinare reč, balkanske države naprasno počnu, blizanački, da liče jedne da druge. Sve i da postoje nekakve ideološke, civilizacijske,ekonomske, političke i statutarne razlike među njima, rasprsnu se pred stereotipom u kojem novinara napadne neko kome se ne dopada pisanje, policija nikada ništa ne otkrije, sud važno vrti palčeve, dok političari smišljaju sve sofisticiranije načine da zauzdaju javnu reč.
Tako je u svim državama bivše SFRJ, osim donekle u Sloveniji. Jer, da nije ne bi se rodila potreba za stvaranjem veb portala poput www.napadi-na-novinare.com koji je pokrenuo hrvatski novinar-istraživač Hrvoje Apelt poznat, između ostalog, po tome što ga je isteralo i iz „Globusa“ i iz „Jutarnjeg lista“ jer je pisao o aferama u kojima su učestvovali najmoćniji ljudi Hrvatske - od bivšeg premijera Ive Sanadera do gradonačelnika Zagreba Milana Bandića.
Imajući u vidu sve učestalije i bezobzirnije napade na medijske radnike u svim balkanskim državama, Apelt je odlučio da takve incidente i svedočenja o njima objedini na jednom mestu.„Ubistva, zaplašivanja pištoljem ili bombom kašikarom, prebijanja metalnom šipkom i bejzbol palicom, lomljenje šaka, ruku i nogu, pa čak i kamenovanje,udaranje nogom, psovanje te otkazi, sve su to načini na koje pojedinci ili institucije žele da zastraše novinare i utiču na slobodu govora, mišljenja i medija“ – stoji u uvodnom tekstu ove internet stranice.
Ideja portala je da beleži sve napade koji su se dogodili na novinare,fotografe ili snimatelje u regiji od raspada Jugoslavije – objašnjava Apelt -Motivi naruč ilaca, bilo da se radilo o ubistvima, premlaćivanjima ili usmenim pretnjama, uvek je bio isti - napad na slobodu izražavanja, mišljenja, govora imedija uopšteno. Prema njegovim rečima, poražavajuća činjenica, koju većina nezna, je da preko 90 odsto napadača policija ne pronalazi, a 99 odsto pravosuđe nikad ne sankcioniše.
Mislite li da je vreme da se to promeni? Ako ne, možda će vam u odluci pomoći podatak iz istraživanja koje sam sproveo, a pokazuje da je proteklih godina eskalirao broj zločina počinjenih prema novinarima, fotografima i snimateljimaa da nadležne institucije čine premalo kako bi to zaustavile – objašnjava Apelt.Slika na koju Apelt upozorava ponavlja se u svim državama: Hrvatskoj, Srbiji,BiH, Makedoniji...
Nisu samo klasične kriminalne radnje te koje brišu granice.I potreba političke, kriminalne, tajkunske elite da kontroliš u ono što se onjima objavljuje, čini isto. Vredi podsetiti da su u Srbiji još nerešena
ubistva novinarke Duge Dade Vujasinović, izdavača i vlasnika „Dnevnogtelegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije i dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića. Od zločinaca koji su montirali dve kašikare ispodprozora novinara “Vremena” Dejana Anastasijevića - ni traga ni glasa. Nije pomoglo čak ni to što se za slučaj na početku založio i sam predsednik BorisTadić.
Uz ove, bilo je bezbroj slučajeva pritisaka, napada i pretnji upućenih novinarima.NUNS kaže da je tokom 2008. godine zabeleženo stotinak napada na novinare, od kojih je samo jedan procesuiran. Prosek je to kakav je zastupljen jedino još u Rusiji i nekim afričkim zemljama. U Hrvatskoj je prišle godine ubijen vlasnik„Nacionala“ Ivo Pukanić, neposredni izvršioci su uhapšeni, ali pravi nalogodavci su još uvek nepoznati. Napadač i koji su pretukli novinara„Jutarnjeg lista“ Dušana Miljuša još nisu pronađeni. U Crnoj Gori neposredni izvršilac ubistva Duška Jovanovića, vlasnika lista „Dan“, nedavno je osuđen,ali nalogodavac nikada nije pronađen. Nedavno je gradonač elnik PodgoriceMiomir Mugoš a sa sinom pretukao novinara “Vijesti”.
Ne mogu se čak ni prebrojatiu novinari u svim državama u regionu, koji svakodnevno žive pod pratnjom policije. I to samo ukoliko su srećni da policija uopšte želi da se angažuje oko njihove bezbednosti. U veoma nezavidnom položaju su novinari u provinciji, lišeni direktne zaštite kolega iz centrala, kojiče sto bivaju napadnuti od lokalnih silnika, a njihove sudbine najčešće nikada ne izađu pred javnost.
Sajt Hrvoja Apelta otvoren je devet godina posle, za sve države u regionu,mračnih devedesetih godina. Broj kriminalaca spremnih za napade na novinare se od onda nije smanjio, ali je porastao broj tajkuna koji su spremni na mnogo sofisticiranije metode ućutkivanja medija – poput finansijskog ucenjivanja.
Ni političari se ne ponašaju bolje. U Srbiji se na jesen sprema glasanje za Zakon o informisanju koji za cilj ima obuzdavanje političkih tabloida, koji suistini za volju, rak rana ovdašnjeg novinarstva. Problem sa odredbama koje propisuju drakonske kazne za medije, i koje čak i Aleksandar Vučić naziva gorim od njegovih, nastaće onog trenutka kada neko u vlasti poželi da ućutka i ozbiljne medije, koji se usude da izveštavaju o njihovim aferama.
U takvoj atmosferi gotovo je nemoguće očekivati od tužilaštva da reaguje, policije da istraži i sudija da osude napadače na novinare. Na ruku kolegama ne idu ni novinarska udruženja, razjedinjena, nikada usaglašena i potpuno nesposobna zabilo kakve oblike protesta, ozbiljnije od izdavanja saopštenja nakon incidenata. Novinar se u takvom svetu nalazi na vetrometini, a koliko će njegovom položaju pomoći najnovija internet stranica napadi-na novinare. com,videćemo kad malo zaživi.
Petar Klaić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.