Vesti
18. 04. 2011.
Srpski mediji nisu isti kao u vreme Miloševića
Beograd - Vlada Srbije je najavila da će tekst Medijske strategije biti objavljen u prvoj polovini godine, mada, iskreno rečeno, nije najbitnije da li će dokument biti predstavljen danas ili sutra, već šta će biti njegov sadržaj, kaže Dimitrios Kipreos, šef Misije OEBS u Srbiji u razgovoru za Danas.
On objašnjava da su Misija OEBS u Srbiji i on lično, pozvali Ministarstvo kulture i Vladu Srbije da uključe novinarska udruženja u javnu raspravu o tekstu medijske strategije.
- Dobro je da javna debata obuhvati što širi krug učesnika. Zbog toga mislim da novinarska udruženja, kao i sami novinari, treba da se uključe u tu diskusiju, kao i da pisci strategije treba da uzmu u obzir sva mišljenja izneta u tom procesu, naglašava Kipreos.
- Šta mislite o medijskoj sceni u Srbiji danas? Kako je ona regulisana u poređenju sa periodom pre 5. oktobra 2000, s obzirom na to da preovlađuje stav da je sada gore nego u vreme Miloševića?
- Situacija se ne može porediti sa onom od pre deset i više godina. Veliki napredak je napravljen u prethodnoj deceniji, mada, još uvek postoje problemi. Dobra stvar je da su mnogi problemi nastali kao posledica osavremenjivanja i napretka, što ne znači da su oni lakši i jednostavniji, kao ni da za njih postoje brza rešenja.
- Novinarska udruženja i novinari procenjuju da je najveći problem za medije u Srbiji na lokalnom nivou, gde su ekonomski pritisci glavna prepreka slobodnom izveštavanju. Kako rešiti ovaj problem i osnažiti lokalne medije?
- Ukoliko lokalne samouprave imaju sredstva u svojim budžetima za ovu namenu, i mogućnost da izdržavaju opštinske medije, morali bi da poštuju nezavisnost uređivačke politike. Moramo shvatiti realnost da je, sa trendom globalizacije, lokalnim medijima neophodna finansijska pomoć za opstanak na tržištu. Očigledno je da veliki igrači preuzimaju primat u medijskom prostoru. U takvoj situaciji veće probleme imaju lokalne TV stanice od radija, jer je televizijska produkcija značajno skuplja.
- Novinarska udruženja govore o političkim, finansijskim i institucionalnim pritiscima kojima su izloženi mediji koji ne izveštavaju po ukusu onih koji imaju mogućnost da na njih utiču. Kako se takva praksa može zaustaviti i kako možemo da „raskinemo vezu“ između političara i medija?
- Provera kredibilnosti informacije koja se objavljuje je ključna. Tačnost objavljenog je najbolja zaštita za medije i za novinare. U čitavom svetu postoji raskol između različitih interesa s jedne i novinarstva sa druge strane, što novinare drži na stalnom oprezu. Možda će biti malo neprijatno ako konstatujem da na kraju sve pada na leđa novinara. Budući da je odgovornost za objavljeno na njima, oni moraju i da garantuju za tačnost i proverenost informacija. Neophodno je da novinari pokažu otpornost na pritisak i ostanu verni principima profesije, na prvom mestu principu objavljivanja tačnih činjenica, bez obzira na sve.
- Svedoci smo čestih kršenja odredbi novinarskog etičkog kodeksa u medijima. Šta treba učiniti da bi se medijska scena upristojila?
- Novinari treba da poštuju pravila koja su sami usvojili. Najbolja situacija je kada se sami medijski profesionalci slože oko toga gde su granice profesionalnog izveštavanja. Jednom kada se oko toga postigne dogovor neophodno je i da ga svi poštuju.
- Sa druge strane, česta je situacija da se institucije u predizbornom periodu više okreću medijima ne bi li obezbedili njihovu lojalnost. Koje je vaše mišljenje o tom problemu?
- Tu je važan zakonski okvir. Daću vam primer - dobar zakon o finansiranju političkih stranaka je veoma bitan za rešavanje takvih problema i, kako sam upoznat, proces usvajanja takvog zakona je u toku. To bi bilo od velike važnosti za Srbiju, jer će taj zakon pomoći i političkim strankama i medijima da funkcionišu u transparentnijem okruženju.
- U kojoj meri su mediji u Evropi i Srbiji zaista slobodni?
- Mediji u Srbiji se suočavaju sa istim problemima kao i bilo gde u svetu. Rade u okruženju koje je pogođeno ekonomskom krizom, uz stalnu potrebu za daljim osavremenjivanjem i unapređivanjem zakonskog okvira. Lično sam optimista, jer vidim tu dinamiku razvoja medijske scene u Srbiji, a takođe vidim i da su novinari ovde spremni da se bore. Takav optimizam zasnivam i na primeru lista Danas koji je među stubovima takve orijentacije.
Antrfile : Napadi na novinare
- Kako zaštititi novinare, jer videli smo šta se dogodilo Slavku Ćuruviji, Dadi Vujasinović i Milanu Pantiću zbog načina na koji su izveštavali?
- Misija OEBS konstantno prati dešavanja na medijskoj sceni u Srbiji i interveniše kada god postoji potreba. Moja današnja poseta vašem listu je dokaz toga, baš kao i mnoge druge aktivnosti koje preduzimamo samostalno ili u saradnji sa partnerima iz međunarodne zajednice. Na kraju, ali ne i najmanje važno, dozvolite mi da vas podsetim da je Misija OEBS, u 2010. godini, svoju godišnju nagradu za Ličnost godine dodelila novinarki istraživaču kojoj je ozbiljno prećeno. Svakako i državni organi treba da nastave sa naporima da se održi atmosfera u društvu u kojoj će se novinari osećati bezbedno, kaže Kipreos.
Aleksandar Roknić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.