Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
01. 08. 2011.
Kleveta i uvreda samo u parničnom postupku
Izmene i dopune Krivičnog zakonika
Ukoliko sve bude išlo po obećanom redosledu, već u oktobru poslanici Skupštine Srbije trebalo bi da usvoje izmene Krivičnog zakonika.
Među novinama koje će doneti budući zakonski akt je i brisanje kleveta i uvreda pa će se za njih moći povesti jedino parnični posutpak. Koliko to znači najbolje znaju novinari, koji su proteklih nekoliko godina skupo platili zakonsku odredbu po kojoj je svako mogao da ih tuži za uvredu i klevetu i lako dobije postupak a oni plate veliku kaznu.
Naime, po aktuelnom ZKP-a iz 2006. godine za “običnu” uvredu predviđena je kazna između 40.000 i 200.000, a za one izrečene u medijima ili na javnom skupu – između 100.000 i 450.000 dinara.
Predviđena kazna za klevetu je između 100.000 i 400.000 dinara, a ako je prouzrokovala naročito teške posledice, kazna je čak između pola miliona i milion dinara.
Brisanje klevete i uvrede iz Zakonika važno je za novinare i medije koji su izloženi čestim tužbama koje ugrožavaju njihov opstanak jer ih svako tuži za sve i svašta, pa čak i onda kada su samo puki “prenosači” tuđih izjava.
Novinarska udruženja složna su u oceni da dekriminalizacija uvrede i kletve, između ostalog, rasterećuje novinara jer više neće strahovati od strogih kazni koje ugrožavaju njihovo radno mesto, ali i opstanak lista za koji pišu.
Osim toga, to je i od izuzetnog značaja za razvoj građanskog prava i sloboda jer su novinari poslednjih godina izloženi pravoj epidemiji tužbi i visokih novčanih kazni iako u onome što se kvalifikuje kao kleveta ili uvreda nisu izneli svoj stav.
Novinarska udruženja podsećaju na to da se dosadašnja petogodišnja praksa u primeni Krivičnog zakonika uglavnom obijala o glavu novinarima i medijima čak i kada su samo prenosili zvanična saopštenja organa vlasti i izjave državnih funkcionera koji zaštićeni imunitetom i za svoje reči nisu snosili nikakvu odgovornost.
Osim toga, zvanični državni organi nisu naknadno izdavali saopštenja kada se pokazalo da nešto što su tvrdili nije tačno pa su i time ostavili novinare i medije pojedincima da ih tuže ni krive ni dužne.
Pojedincima je, s druge strane, bilo mnogo jednostavnije i sigurnije da tuže novinare i medijske kuće nego da se ganjaju s državnim funkcionerima koji su iznosili stavove ili izdavali saopštenja koja su u sebi imala elemenata klevete i uvrede.
Prema objašnjenju predsednika radne grupe za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, ukoliko brisanje uvrede i klevete prođe onako kako se sada predlaže, svi koji žele da dokazuju da su oklevetani i uvređeni i da zbog toga trpe štetu moraće da se zaštite u parničnom postupku.
Član ove radne grupe dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, pak, smatra da o ovakom predlogu još treba razmisliti jer klevetu i uvredu ima većina zakonodavstava evropskih država. On ističe da najveći broj država u Evropi, i to onih čija su zakonodavstva nama uzor, kao na primer Nemačka, imaju krivično delo klevete pa je čak za najteži oblik propisana i kazna zatvora.
– Klevetu su kao krivično delo jedino ukinule relativno mlade države u Evropi, poput Moldavije, Gruzije, Bosne i Hercegovine, a nedavno i Crne Gore. Interesantan je primer Hrvatske koja je pre nekoliko godina, takođe pod uticajem nekih evropskih saveta, ukinula klevetu, ali je nakon negativnih iskustava u praksi ponovo uvela ovo delo, samo pod drugim nazivom, sramoćenje. Inače, nije sporno da treba iznaći određene načine da novinari ne odgovaraju krivično kada samo prenose izjave drugih – objasnio je profesor Škulić.
Lj. Malešević
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.