Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
04. 09. 2011.
Ima promena, ali i razočarenja
Novosadski Prozor protiv laži, mržnje i rata - dvadeset godina kasnije
Septembar 1991. godine pamtiće se po sijaset strašnih, pa i suludih događaja na teritoriji bivše Jugoslavije.
Rat u Hrvatskoj se hranio i rastao na ljudskoj gluposti i mržnji, Miloševićeva mašinerija mlela je ono malo smisla po Srbiji, a Novosađani već izvesno vreme nisu imali ozbiljniji medij iz kojeg bi makar naslutili istinu o strahotama koje nadolaze.
Mediji u Srbiji već tada su bili okovani cenzurom. Rukovođeni poslušnicima režima širili mržnju, krili istinite informacije, a u etar puštali laži i dezinformacije. U takvim okolnostima, grupa novinara okupljena oko Nezavisnog društva novinara Vojvodine, organizovala je 2. septembra u centru Novog Sada, s prozora svoje zgrade u Zmaj Jovinoj 4 (koja danas pripada SPC), alternativni dnevnik svake večeri u „pola osam”.
Zamišljen kao zamena za centralnu informativnu emisiju na državnoj televiziji, na kojoj se već tada nije moglo verovati čak ni vremenskoj prognozi, „Prozor” je Novosađanima donosio prave vesti, goste koji nisu bili u milosti režima i ispovesti ljudi koji su na silu odvođeni u rat, u kojem Srbija tako uporno “nije učestvovala”. Počelo je stidljivo.
Ispod prozora NDNV-a okupilo se 2. septembra tek stotinjak ljudi, da bi publika do kraja meseca narasla na nekoliko hiljada. A na „Prozoru“ su se smenjivali poznati književnici, intelektualci i političari, poput Aleksandra Tišme, Zorana Đinđića, Desimira Tošića, Vesne Pešić, Lasla Vegela, Dragoljuba Mićunovića, Nenada Čanka...
Prozor s kojeg je „emitovan“ alternativni televizijski dnevnik, bio je često osvetljen tek petrolejkom, a sagovornici novinara su svoje poruke slali kroz skromno ozvučenje. Koliko je važan „Prozor” bio Novosađanima, novinarima, ali i tadašnjoj vlasti, pokazivali su, iz večeri u veče, i špiclovi iz državne bezbednosti koji su, prerušeni u majstore, na krovu zgrade preko puta, uporno započinjali nekakve radove.
Tačno kao sat, u pola osam kada bi krenule i prve poruke sa „Prozora”, “radnici” bi počeli da kuckaju po crepu, glume nekakav majstorluk i izgledaju tragikomično neupadljivo kao u kakvoj drami Dušana Kovačevića. Od prvog „Prozora” prošlo je tačno 20 godina, a NDNV je u sećanje na ovaj podvig upriličilo novo obraćanje Novosađanima, ovog puta sa balkona zgrade u Zmaj Jovinoj ulici broj 3, gde se danas nalaze prostorije ove organizacije.
Pred oko stotinu građana, nekadašnji predsednik NDNV-a, a kasnije političar Miodrag Isakov, ocenio je da je „Prozor“ dve decenije ranije pomogao ljudima da sačuvaju zdrav razum.
– Novosađani su tada stekli naviku da dolaze pod „Prozor”. To je postao ritual da zajedno s nama razmene mišljenja i ustanove da nije sve uzaludno i da vredi pokušati reći istinu – rekao je Isakov.
Profesor međunarodnog prava dr Tibor Varadi, koji je govorio okupljenima pod „Prozorom” i dve decenije ranije, upozorio je da je sloboda medija i danas problem, i to ne samo u Srbiji.
– I dalje mislim da je sumnja tada bila nešto veoma važno. Bili smo suočeni sa izuzetno snažnim tvrdnjama, verovanjima i osećanjima. Kada bismo sve to prihvatili bez sumnje, ne bi ostalo ni malo prostora za nas same. Kroz tu sumnju mi smo se izborili za malo prostora gde možemo imati svoje mišljenje. Zavesa kojom smo tada bili zaklonjeni od istine i dalje nije potpuno uklonjena. Ona i dalje postoji. Danas možda nema tako snažnih predrasuda, ali one i dalje postoje – rekao je Varadi.
Dragoslav Petrović je danas član Vlade APV, a onomad je kao predsednik Reformista Vojvodine učestvovao u prozorskim dnevnicima. On tvrdi da je atmosfera sada potpuno drugačija.
– Posle prve večeri „Prozora” jedan istaknuti privrednik pitao me je da li smo ludi ili smo hrabri. Danas bih rekao da smo bili i jedno i drugo, ali i uplašeni i ispunjeni – rekao je Petrović, podsetivši da, nažalost, neki ljudi koji su ostavili nemerljiv doprinos svemu pozitivnom što se na „Prozoru” dešavalo, više nisu među nama, poput Zorana Đinđića ili Aleksandra Tišme..
Profesor Mikloš Biro, tadašnji predsednik GO DS-a, kaže da je ono vreme bilo vreme entuzijasta koji danas mogu da kažu kako je „Prozorom” napravljen pomak, ali i da budu razočarani.
– Težili smo promenu društva, a izdejstvovali smo nekakav pomak koji nije bio dovoljan za izgradnju pravog demokratskog društva. Danas više nemamo jednopartijski sistem, ali je i dalje važno da se kroz vlast dođe do nekog dobrog radnog mesta. Mnoge stvari su danas sporije nego što smo mi tada maštali, ali to tako ide u zemljama tranzicije. Jedan od važnih stvari da se nešto promeni je istinski nezavisno novinarstvo. Ono mora da ukazuje prstom na stare i nove lopove i anomalije u društvu. Ali uz njega mora da postoji i nezavisno sudstvo, kao i promena u svima nama – rekao je Biro.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava prof. dr Vojin Dimitrijević upozorio je da se Srbija veoma sporo oslobađa tereta režima Slobodana Miloševića.
– Novci od ratova završili su u nečijim džepovima, a lopovi i kriminalci se savršeno razumeju. I dugo će nam trebati da se od toga oporavimo – pojasnio je Dimitrijević. U vreme kada su novinari iz redova NDNV i njihovi gosti građanstvu predstavljali surovu stvarnost tadašnjice, u Zmaj Jovinoj ulici nije bilo nijednog kafića, Novi Sad je bio osetno manji i mirniji, ali je energija bila nemerljivo veća. „Prozor” je bio proizvod upravo te energije, koju je danas tako teško zamisliti. Od originalnog „Prozora” ostala su sećanja učesnika, slušalaca, a ostalo je i mnogo dobrih fotografija „Dnevnikovog” fotoreportera Branka Lučića, koji je jedini među kolegama iz dana u dan dokumentovao događaje.
Nažalost, ne postoji nijedan video zapis „Prozora”, ali postoji kratak dokumentarni film mlade novinarke RTV Nataše Krstin, koja je okupila učesnike i nagnala ih da evociraju uspomene na ovaj podvig. Tu su i knjiga “Novosadski prozor” novinara i profesora Jana Brize, u kojem su sabrana iskustva učesnika Prozora, fotografije Branka Lučića, retki novinski članci koji su tada govorili o ovom događaju, kao i indeks gotovo svih učesnika.
I upravo je Briza preksinoć sa balkona NDNV-a pozvao sve koji imaju fotografiju negdašnjeg „Prozora” ili, eventualno, audio ili video snimak, da ga donesu. A pozvao je i pripadnike nekadašnje Državne bezbednosti da učine dostupnim svoje arhive. Uostalom, iz vremena „Prozora”, rekao je Briza, najbolju dokumentaciju sigurno imaju upravo oni.
Antrfile : „Milošević želi poslušnost”
Najviše publike je bilo pre neki dan (10. septembra 1991) kada je govorio Zoran Đinđić, voditelj alternativnog Dnevnika kod Terazijske česme. On je sa „Prozora” optužio Miloševićev režim da nema nikakav koncept o Srbiji i Jugoslaviji, te da gura narod u rat da bi odvratio pažnju od gorućih problema. On se nije složio sa prigovorima vlastodržaca da se ovakvim istupanjem opozicije ugrožava jedinstvo srpskog naroda. „Miloševićevci su”, kaže prvak Demokratske stranke, „svojim bahatim ponašanjem ugrozili to jedinstvo.
Oni žele poslušnost po svaku cenu, a mi, ako ćutimo, doživećemo da će nam punu kantu sa splačinama izručiti na glavu”...
(Iz dnevničkih zabeležaka dr Dušana Popova, objavljenih u knjizi „Novosadski prozor”)
Petar Klaić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.