Vesti
18. 10. 2011.
Novinar mora da kaže
Gotovo istovremeno, pre neki dan, objavljene su dve vesti o novosadskom „Građanskom listu”. Prva je da je novosadsko Više javno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv novinara i urednika ovih novina, a druga je da su one prestale da izlaze.„Ako bi danas izbio rat u Srbiji, dobrim delom se ne bi znalo ko pije, a ko plaća, pošto brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje, pokazuje strogo poverljiv Izveštaj o stanju priprema za odbranu u Republici Srbiji u 2010. godini”, piše u spornom tekstu.
Piše i to da se „u izveštaju koji je kao službena tajna poslanicima poslat na kućne adrese konstatuje da nema gde da se skladište ubojna sredstva, nema para za održavanje radarskih i vazduhoplovnih sredstava, za održavanje objekata i opreme, a teško je održavanje i nabavka delova jer je sve tehnološki zastarelo… Naoružanju i vojnoj opremi na skladištima uglavnom je istekao rok, dosta toga se čuva na otvorenom pa degradira, a motorna vozila uglavnom su starija od 20 godina...
Ministar odbrane je tada, u junu, reagujući na tekst rekao da treba da se utvrdi kako je taj izveštaj dospeo u medije, odnosno da za to neko treba da snosi odgovornost. On je tada dodao da „pretpostavlja da je zakonom jasno precizirano koju odgovornost snosi onaj ko to objavljuje i onaj ko to daje”.
„Ukoliko se dokumenta koja su stepenovana kao tajna pojavljuju u medijima, onda se postavlja pitanje da li država Srbija funkcioniše”, rekao je tom prilikom ministar odbrane.
Državi Srbiji je izgleda najlakše da tužilaštvo podigne optužnicu protiv novinara koji je tajni izveštaj obelodanio.
Naravno, strukovno udruženje je odmah stalo u odbranu novinara, što je i logično, ali čudi da niko drugi, dok ovo pišemo, nije zaštitio sedmu silu od progona tužilaca. Dakle, po ko zna koji put, igramo se „gluvih telefona” i „istine koju znaju vrapci na grani”.
Optuženi novinar moraće da se brani na sudu što je istinu izneo na videlo, imaće pravo i da sakrije ko mu je „izvor”, tačnije ko je od 250 poslanika koji su dobili izveštaj na kućnu adresu – dao novinaru. Ili je to učinio neko od autora teksta ili neko ko ga je umnožavao…
Pitanje je i zašto su se na udaru tužioca našli samo novinari „Građanskog” kada su pisali i drugi listovi. Pitanje je i zašto nije potražio ko je „izvor” informacije, ko je novinaru doturio podatke.
Konačno, zar nije bolje za društvo Srbije i njenu odbranu da se ovakav podatak obelodani. Da ga sazna javnost kako bi mogla da pritisne odgovorne da poprave odbrambenu spremnost zemlje.
Dakle, osnovna pravila u ovoj igri su jasna. Prvo, novinar mora da kaže. Drugo, javnost mora da zna. Da bi javnost znala novinar ponekad mora da krši i neka pravila. Ima pravo na to. To pravo daje mu javnost.
Ozren Milanović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.