УНС вести

26. 11. 2021.

Аутор: Д. Бјелица Извор: УНС

Крајновић: Измене Кривичног законика прецизирати да штите новинаре Милић: Шта кажу новинари? Бељански: Потребна темељна прерада Нацрта

Округли сто који је Удружење новинара Србије јуче организовало у Новом Саду под називом „Измене Кривичног законика између потврде и оспоравања – могу ли се новинари изборити за бољу заштиту“ потврдио је да је новинарима и медијским радницима потребна боља кривично-правна заштита. Учесници су се сложили да је на предложеном Нацрту измена и допуна Кривичног законика који је у јавној расправи потребно још радити и да у овом облику не би требало да буде усвојен.

Уредник суботичке.рс и члан Управе УНС-а Бранко Жујовић, који је водио округли сто, на почетку је указао да му је због новинарског посла прећено месецима и  да му је претила особа, како је навео „из државног апарата“. Тај кривични поступак је окончан, навео је Жујовић, али се показало да је та особа могла то да чини „месецима и годинама скоро без конкретних последица".

Жујовић је у уводном делу подсетио да се УНС изборио 2009. године за измену члана 138 Кривичног законика који за претњу новинарима предвиђа казну од шест месеци до пет година затвора. Међутим, навео је, показало се да та измена јесте била корак, али не довољан у кривично-правној заштити новинара и осталих медијских радника због судске праксе.

Државна секретарка Министарства правде Ливија Павићевић изјавила је да није стигао ниједан писани предлог на адресу Министарства од како је јавна расправа о Нацрту продужена.

„Две недеље није стигао ниједан писани предлог на мејл који је истакнут на сајту Министарства правде“, рекла је Павићевићева која је позвала да до 2. децембра, када истиче рок другог круга јавне расправе, сви који имају доставе примедбе и предлоге на Нацрт.

Посебна саветница потпредседнице Владе и министарке културе и информисања Гордана Предић навела је да је Акционим планом за спровођење Медијске стратегије предвиђено да дође до разматрања измене Кривичног законика и да је Министарство културе и информисања само у ситуацији да прати шта се дешава.

„Носилац те активности је Министарство правде и на њима је да заврше тај поступак. Добро је што је продужен рок, битно је да се о томе разговара, само би требало да резултира конкретним предлозима“, рекла је Предићева.

Консензус

Помоћник министра правде за нормативне послове Јован Ћосић подсетио је да је у првом кругу јавне расправе стигло 11 предлога од разних предлагача и објаснио да процедура подразумева да се све што је пристигло размотри. Потом ће уследити, како је навео, консултације са Сталном радном групом за заштиту и безбедност новинара, а затим ће Министарство правде припремити Нацрт закона који ће бити разматран на Влади која утврђује предлог који иде у Скупштину.

„Циљ нам је да унапредимо безбедност новинара кроз измену Кривичног законика. Важно је да решење које ћемо предочити Народној скупштини буде део општег консензуса“, рекао је Ћосић.

Адвокат УНС-а Ненад Крајновић је говорећи о конкретним члановима Кривичног законика који се мењају навео да је потребно да се заштита сузи на новинаре, и да формулација „лице које обавља послове од јавног значаја“ буде прецизирана тако да се заштита даје особама које обављају посао од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обављају.

Говорећи о члану 138 за који су, поред члана 135, такође предложене измене Крајновић је рекао да је у разговорима и слушајући претходни округли сто у Београду било посебно речи о уведеним терминима „слобода“ и „имовина веће вредности“.

„Један од предлога који сам имао у виду је да се уз слободу веже и безбедност, као уставна категорија. Да се штити слобода и безбедност новинара“, рекао је Крајновић.

Крајновић је навео да је прихватљиво увођење заштите имовина веће вредности у члану 138 Кривичног законика.

Осврнувши се на то да је предлог измена члана 149 изазвао највише полемика и да су се неке од примедби односиле на то да се уводи `деликт мишљења`, односно да се кривично-правна заштита може обрнути и постати средство напада на новинаре, предложио увођење формулације о угрожавању лица које је „уреднички обликовану информацију или мишљење објавило путем медија“.

Представник Независног друштва новинара Војводине у Сталној радној групи за безбедност и заштиту новинара и адвокат Вељко Милић рекао је да се у јавности могло чути да су измене Кривичног законика заправо покушај власти да пред изборе ограничи слободу изражавања и да о томе нема ни говора. Он је навео да Министарство правде није додало ни зарез на предлог измена Кривичног законика који је консензусом прихватила Стална радна група, а на ком је радио професор Зоран Стојановић.

„Иницијатива је потекла од Сталне радне групе у којој су представници свих релевантних новинарских и медијских удружења у Србији, тужилаштва и полиције. Група ради од 2017. године и бави се различитим питањима безбедности новинара“, рекао је Милић.

Навео је да се може прочитати у извештајима Европске комисије и других међународних институција да у Србији постоји велики број одбачених кривичних пријава за кривична дела извршена на штету новинара.

„Многе од тих кривичних пријава су одбачене због тога што радње које се пријављују као кривична дела тренутно нису санкционисане кривичним законодавством јер су се средства комуникације толико модернизовала да неки начини комуникације остају испод радара“, рекао је Милић.

Шта мисле новинари?

Милић је рекао да када је анализирао предлог измена Кривичног законика није видео проблеме јер се у члану 149, ставу два, који се показао као споран у јавној дебати, налази неколико правних института као што су грубо вређање, злостављање, дрско или безобзирно понашање који већ постоје у нашем правном систему.

„Имали смо случај новинарке Бранкице Станковић којој је свашта певано на утакмици и један од навијача је осуђен због насилничког понашања. То је кривично дело против јавног реда и мира. Имамо ситуацију да је исти навијач све те увреде што је изрекао на спортској приредби послао СМС поруком, Бранкица Станковић би могла да пише приватну кривичну тужбу и да у поступку који се не води по службеној дужности тражи заштиту. Због тога смо сматрали да су овакве измене неопходне“ рекао је Милић

 Руководио се тиме да ће суд у сваком конкретном случају, како каже, приликом тумачења да ли има грубог вређања, злостављања, дрског или безобзирног понашања да се води праксом Европског суда за људска права која је успостављена када је у питању слобода изражавања.

„Сада када је јавна расправа отворена, видео сам доста основаних примедби, међутим најчешће те примедбе не долазе од новинара“, рекао је Милић.

Тражио је да новинари правницима кажу да ли их овакве измене стављају у оправдан страх да ће бити кривично гоњени и да неће свој посао моћи слободно да обављају јер ће морати да бирају сваку реч како се неко не би осетио грубо вређаним, или ове измене схватају као нешто што би могло да им заштити безбедност.

Потпредседник ЦЕПРИС-а и адвокат Слободан Бељански, који је критиковао предложене измене Кривичног законика, рекао је да не сумња да је Нацрт потекао из добрих намера, али да је резултат далеко од нечега што је добро, у правном, политичком и социолошком смислу.

„Правници морају да узму у обзир екстремну варијанту, могућност да се такав пропис или злоупотреби или да се употреби за сврху која је потпуно различита од оне због које је донет. У свакој одредби која се мења нашао сам управо такву могућност“, рекао је Бељански.

Констатовао је да ако би се са оваквим изменама усвојио члан 135, без ближег одређивања, лица која се баве послом од јавног значаја била би неоправдано стављена у повлашћен положај.

Навео је да може да се сложи са интервенцијом адвоката УНС-а Крајновића, која је ишла у том правцу ближег одређивања.

Говорећи о изменама члана 138 Бељански се осврнуо на укључивање појмова „слобода“ и „имовина веће вредности“ и рекао да проблем ствара тумачење „слободе“.

„Појам слободе у Кривичном законику није одређен. Могуће га је тумачити на четири начина“, рекао је Бељански.

Ако бисмо се приклонили Уставом зајамченим слободама, рекао је Бељански констатујући да је то најприродније, остаје питање шта би се све могло сматрати претњом да ће се напасти нечији слободан развој личности, нечије достојанство, слобода мисли или савести.

Први утисак

„Сматрао сам да би овако проширено кривично дело без ближег објашњења појмова у пракси могло да послужи за сузбијање критике исказане на начин својеврсно неодмерен, или жустар и ватрен“, рекао је Бељански.

Бељански је навео да се у први мах чини оправданим заштита психичког интегритета новинара и свих других лица које објављују написе од јавног значаја. Али, ако се ставите у улогу могућег учиниоца таквог кривичног дела, видећете да први утисак вара.

„Превиђа се да у зависности од повода, начина изражавања или стила неког лица под удар закона лако може доћи и новинар, али и сваки други аутор који реагује на такве написе“, навео је Бељански .

Он је рекао да је недавно један адвокат премијерку назвао „поквареном глупачом која изиграва глупог Августа“, један лекар је сматра „бахатом и неодговорном“, председник једног удружења је за њу рекао да „лаже“ и „пита се да ли ће она пред Народном скупштином одговарати за изношење неистина и обмањивање целокупне јавности“.

Особа која обавља функцију премијера, наставио је Бељански, свакако ће ове увреде доживети као грубо вређање које јој значајно угрожава спокојство, а онда би они који су то изрекли могли да дођу под удар измењеног закона.

Бељански види проблем у употребљеним појмовима „мишљење“ и „информација“.

„Постоји ли ишта што бисмо могли назвати мишљење од јавног значаја. Мишљење је вредносни суд који нема веритет информације. Сме ли се Кривичним законом штити икакво и ичије мишљење, а да нас таква заштита не врати у доба партијског догматизма“, рекао је Бељански и навео да се том допуном угрожава слобода изражавања.

Недавно је након информација о држању вијетнамских радника у Зрењанину у нехуманим условима, екипа једне телевизије приказала ствар у сасвим другом светлу, саопштавајући да они уживају сва права и да су задовољни, навео је пример Бељански.

„Неко ко би за ту телевизију написао да се служи мангупским обмањивањем јавности или слугањским дезинформацијама, или би испред те телевизије носио транспаренте са тим натписима ризиковао би да се његов поступак третира као ометање информисања учињено грубим вређањем или дрским понашањем и да би то значајно угрозило спокојство критикованих новинара, па би и он дошао под удар ове одредбе“, изнео је Бељански.

Бељански је рекао и да начин кривичног гоњења није добро решен у понуђеном предлогу измена Кривичног законика.

„Тужилац би пошао од неког шаблона, шта би се обично сматрало угрожавањем спокојства, а не од субјективног осећаја лица које је угрожено. Наравно да се и једно и друго мора узети у обзир. Али, овде би изостало оно што је неопходно за кривично гоњење и за употребу појма спокојство који је флуидан и непримерен кривичном законодавству, све би то прешло у руке јавног тужиоца и било би гоњено без осећаја повређеног да је повређен“, рекао је Бељански о увођењу гоњења по службеној дужности тамо где га није било.

Он се заложио за темељну прераду Нацрта.

На питање да ли новинарима треба кривично-правна заштита и решење какво су за себе изборили адвокати у Србији адвокати Милић и Крајновић су били сагласни да ни адвокатима није била потребна посебна заштита у смислу посебног кривичног дела и да то не треба ни новинарима.