Вести
28. 02. 2020.
Коронавирус, пандемија лажних вести
Забринути сте због коронавируса и тражите савет од др Гугла, чиме да се лечите, шта каже стручна јавност. Какве год кључне речи да укуцате на енглеском добијате исти одговор и углавном исте адресе. Нема лека, нема вакцине, поручује Центар за контролу ширења заразе.
Појава званичних информација уместо реклама за лекове, праве и којекакве, намерна је. Гугл, Фејсбук, Твитер и друге друштвене мреже и претраживачи прерадили су своје алгоритме тако да фаворизују праве уместо лажних вести и корисне информације уместо реклама.
Укуцате ли као кључне речи "грип" и "лек", на енглеском наравно, све ће бити уобичајено.
Разлог за ову промену је инфодемија, појава с којом ћемо се све више суочавати, а која означава поплаву лажних и полутачних вести и информација које могу да имају катастрофалне последице у кризним ситуацијама.
Шеф програма Светске здравствене организације (СЗО) за ванредне ситуације Мајк Рајан сматра да је за инфодемију, као и за вирус, потребно пронаћи вакцину. Стручњаци позивају на здрав разум и прање руку.
Како се снаћи у "шуми" информација
Ана Мирковић са Института за дигиталне комуникације не види ништа лоше и необично у нашој потреби да самостално истражимо оно што нас брине. Проблем је "социјални балон" у који смо се затворили.
"Како на друштвеним мрежама пратимо људе, организације, покрете који су блиски нашем вредносном систему, лакше је поверовати у оно што до нас дође преко 'наших људи'. Свака порука која дође преко неког кога познајемо, коме верујемо и са ким имамо изграђени неки лични однос - има већу снагу од оне која долази путем традиционалних медија", каже Мирковићева.
Увек су нам прихватљивије информације које су у складу са нашим уверењима - скептици онда лако упадну у стање панике, док оптимисти виде решење проблема и позитивније гледају на ситуацију, наводи наша саговорница.
"У времену пост-истине, људима је лакше да усвоје као апсолутну истину оно што је компатибилно њиховим вредностима и у складу са њиховим емоцијама", додаје Мирковићева.
Зато је важно да сви који су забринути или уплашени због коронавируса добију тачне информације из релевантних извора - лакше ћемо се снаћи у свему , указује Мирковићева.
Ана Мирковић објашњава да се на друштвеним мрежама стално ажурирају огласи, па лети виђамо огласе за купаће костиме, а зими опрему за скијање. У томе она не види ништа нелогично.
Заиста нема нелогичности, јер се нама пласирају рекламе за оне ствари за којима иначе трагамо на интернету, а алгоритми раде своје.
То што се Фејсбук, који живи од огласа, одрекао несумњиво лепог колача за разноразне лековите или "лековите" препарате за коронавирус, а има их и даље против прехладе, кашља, грипа, проширених вена, најбоље говори о озбиљности ситуације.
Али, и о могућности да се из неких центара утиче на оно што на интернету видимо верујући да се слободно крећемо и истражујемо.
Инфодемија се, дакле, може ставити под контролу, што отвара питање да ли је стално под контролом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.